Veštačka inteligencija postaje globalna, a Evropa više nije samo posmatrač

"Nikad ne dozvoli da dobra kriza ostane neiskorišćena", izreka je koja je Evropi sada očajnički potrebna. S obzirom na to da Donald Trump ide na to svim oružjem, region bi mogao da iskoristi priliku ako zakonodavci i regulatori brzo deluju kako bi podržali njegov tehnološki sektor, koji je ključni pokretač rasta.

Pošto su ključne usluge iz SAD, poput računarstva u klaudu i veštačke inteligencije, potencijalno skuplje, evropska domaća tehnološka industrija može odmah steći prednost. Trump se možda glasno žali da su SAD žrtva globalne trgovine, ali najveći korisnici procvata industrije veštačke inteligencije su Amerikanci. Sada bi Amazon, Microsoft i Alphabet mogli da pate zbog Trumpovih carinskih planova, jer će čelik, aluminijum i bakar koji su im potrebni za izgradnju masivnih data centara postati skuplji.

Ti troškovi i međunarodni otpor koji Trump podstiče mogli bi sve više odvratiti strane klijente od Silicijumske doline. Holandski poslanici pozivaju vladu da zaustavi protok holandskih podataka i aplikacija ka američkim klaud servisima. 

Srećom, Evropa ne mora daleko da traži alternative, jer postoje francuski OVH, italijanski Aruba i Scaleway. Francuska kompanija za računarstvo u klaudu, u vlasništvu telekomunikacionog giganta Iliad, ima mali jednocifreni udeo na evropskom tržištu računarstva u oblaku, kojim dominiraju Amazon, Microsoft i Google. Taj trio ima više od tri četvrtine tržišnog udela, rekao je izvršni direktor kompanije Scaleway Damien Lucas. On tvrdi da je evropskim proizvođačima softvera teže da inoviraju jer deo vrednosti koju generišu ide u Silicijumsku dolinu. "Svaka inovacija u Evropskoj uniji na kraju znači plaćanje američkih giganata", kaže on.

Geografske ekspanzije

On takođe ističe da su neki evropski klijenti zabrinuti da bi Trump mogao da zatraži od osnivača Amazona Jeffa Bezosa da zatvori Amazon Web Services  (AVS), njihovo poslovanje u klaudu, na sličan način na koji su SAD pretile da će zatvoriti kompaniju Starlink Elona Muska u Ukrajini. Takve zabrinutosti doprinele su povećanju potražnje novih klijenata za više od 50 procenata da pređu na Scaleway, kaže Lucas.

On sada podstiče svoje zaposlene da ubrzaju geografsko širenje kompanije na područja kao što su Stokholm i Milano, i da brže razvijaju alate za oblak i veštačku inteligenciju koji mogu da pariraju onima koje koriste jedinice Amazona, Microsofta i Googlea. Još uvek im nedostaje oko 10 procenata da pokriju sve usluge u oblaku većih konkurenata, kaže on. Srećom, Lucasu je na raspolaganju mnogo novca: pre dva meseca, Iliada je objavio da će uložiti tri milijarde evra u infrastrukturu za klaud i veštačku inteligenciju, a veliki deo tih sredstava, prema Lucasu, biće usmeren ka kompaniji Scaleway.

Izgleda da i zvaničnici Evropske unije brzo reaguju. Evropska komisija je u sredu objavila akcioni plan AI Continent, koji predviđa 200 milijardi evra za izgradnju superračunarske infrastrukture, programe za razvoj znanja i veština i podršku startapovima u oblasti veštačke inteligencije u EU. Najbolji deo plana uključuje pomoć manjim kompanijama da se pridržavaju dugogodišnjeg zakonodavstva o veštačkoj inteligenciji i uklanjanje prepreka koje su ometale evropsku konkurentnost – problema na koje je bivši italijanski premijer Mario Draghi upozorio u trezvenom, revolucionarnom izveštaju.

Takve promene su hitno potrebne u evropskoj tehnološkoj industriji, gde stroga pravila otežavaju akademicima da se odvoje od univerziteta ili osnivačima startapa da odobravaju akcijske opcije svojim prvim zaposlenima. Prema rečima Sebastiana Mallabyja, višeg saradnika Saveta za spoljne odnose i autora knjige "Zakon moći", koja govori o rizičnom kapitalu, produbljivanje jedinstvenog evropskog tržišta takođe bi doprinelo oživljavanju tehnološkog razvoja. "Mnogi 'jednorozi' su uspešno stvoreni u SAD i Kini zbog velikih domaćih tržišta koja omogućavaju brz rast prodaje", rekao je on. "EU još uvek ima posla ovde."

Zakon EU o veštačkoj inteligenciji bio je promišljen i plemenit pokušaj da se popuni regulatorna praznina u oblasti veštačke inteligencije, ali je preširok i previše nejasan, što novi akcioni plan nastoji da otkloni. Ako zvaničnici iskoriste priliku da brzo deluju i ažuriraju zakon kako bi bio jasniji, to će doprineti konkurentnosti bloka i širem usvajanju veštačke inteligencije. Prema podacima Evrostata, u 2024. godini samo 13 odsto evropskih kompanija koristilo je alate veštačke inteligencije.

Trumpov trgovinski rat bi konačno mogao biti geopolitički katalizator koji je bio potreban evropskom tehnološkom sektoru. Umesto da troše energiju na odmazdu, evropski lideri bi trebalo da usmere svoje napore na strateška tehnološka ulaganja, pojednostavljivanje propisa i produbljivanje jedinstvenog tržišta. Region odavno poseduje intelektualni kapital za veću tehnološku nezavisnost. Možda je samo nedostajala egzistencijalna nužnost koju je sada izazvala trgovinska kriza. Za evropske pronicljive kreatore politike i tehnološke preduzetnike, ovo je prilika koju moraju iskoristiti i koja bi konačno mogla da transformiše region iz digitalne kolonije velikih tehnoloških kompanija u sopstvenu tehnološku silu.