Jeff Bezos ulaže u AI startap koji razvija nove materijale za proizvodnju čipova

Proizvodnja najtraženijih poluprovodnika na svetu zahteva ogromne količine energije i pristup retkim mineralima. Britanski startap CuspAI, osnovan pre dve godine, prikupio je gotovo pola milijarde dolara na osnovu procene da veštačka inteligencija (AI) može unaprediti taj proces.

CuspAI je u ponedeljak pokrenuo AI Materials Foundry, koaliciju koju čini više od 48 tehnoloških kompanija, industrijskih firmi i istraživačkih institucija. Među članovima su Nvidia, Meta i Hyundai Motor Group. Cilj ove inicijative je udruživanje računarskih kapaciteta i naučnih resursa kako bi se razvili softverski alati koji će istraživačima omogućiti da brže i jeftinije kreiraju nove materijale za proizvođače čipova i druge industrije.

Kako bi to ostvarila, kompanija sa sedištem u Kembridžu u Velikoj Britaniji prikupila je 450 miliona dolara kroz rundu finansiranja serije B od investitora među kojima je i fond Jeffa Bezosa. Suosnivač i izvršni direktor CuspAI Chad Edwards rekao je da će veliki deo tog novca biti namenjen podršci laboratorijama koje kompanija razvija u saradnji sa partnerima u Kembridžu, Singapuru i oblasti zaliva San Franciska.

Na polju istraživanja, Edwards je naveo da će 80 odsto aktivnosti kompanije ove godine biti usmereno na otkrivanje novih materijala. Jedan od ciljeva CuspAI-ja, kako je dodao, jeste smanjenje ili potpuno uklanjanje upotrebe retkih metala u proizvodnji čipova koji nose rizike u lancima snabdevanja, poput rutenijuma i iridijuma.

Prema saopštenju kompanije CuspAI, novo finansiranje koje su predvodile kompanije rizičnog kapitala Kleiner Perkins i NEA, uz "značajno učešće" fonda Bezos Expeditions, donosi ovom startapu procenu vrednosti od 2,6 milijardi dolara. To je rast u odnosu na 520 miliona dolara iz septembra prošle godine. Bloomberg i Financial Times prethodno su izveštavali o pojedinim delovima ovog dogovora.

CuspAI je prvobitno bio usmeren na pronalaženje novih materijala za hvatanje ugljen-dioksida (CO2) i prečišćavanje vode. Međutim, Edwards je naveo da je kompanija tokom protekle godine odlučila da promeni strateški pravac kao odgovor na ogromnu potražnju u lancu snabdevanja proizvodnje čipova, čiji su proizvodi ključni za pokretanje veštačke inteligencije. Ozbiljan manjak poluprovodnika, posebno memorijskih čipova, prošle nedelje je oborio cene akcija niza tehnoloških kompanija koje zavise od ovog hardvera. Proizvođači čipova i dobavljači poluprovodnika "grozničavo tragaju za novim materijalima", izjavio je Edwards u intervjuu. "Bukvalno nas vuku na sve četiri strane."

Geetika Gupta, viša direktorka u kompaniji Nvidia, rekla je da proizvođač čipova ima ogromnu potražnju za novim materijalima u čitavom spektru oblasti, od sistema za skladištenje energije do hlađenja data centara. Prema njenim rečima, Nvidia će preko programa Foundry najverovatnije raditi na inovativnim materijalima kroz "trostranu saradnju" sa kompanijom CuspAI i trećim partnerom. "Sve ove kompanije veliki deo tih informacija čuvaju kao poslovnu tajnu", rekla je Gupta.

CuspAI je među sve većim brojem AI kompanija koje se okreću nauci kako bi otvorile nova tržišta. Raniji AI sistemi pokazali su da mogu da uče iz bioloških podataka, poput strukture proteina, što bi potencijalno moglo da ubrza otkrivanje novih lekova. Noviji modeli bi, u teoriji, mogli da analiziraju ogromne količine molekularnih podataka i kreiraju nacrte materijala koji bi mogli da se koriste u proizvodnji i industriji obnovljive energije.

Investitori su masovno uložili novac u ovu oblast kako bi podržali projekte koje predvode bivši istraživači iz kompanija OpenAI i DeepMind, kao i Prometheus, novu kompaniju vrednu 41 milijardu dolara koju je pokrenuo Bezos. Googleov DeepMind je takođe nagovestio da će uskoro započeti rad na pronalaženju novih materijala za potrebe veštačke inteligencije.

CuspAI pokušava da se izdvoji pre svega stručnim kadrom. Njegov drugi suosnivač Max Welling je ugledni istraživač u oblasti veštačke inteligencije. Yann LeCun i Geoffrey Hinton, dvojica pionira savremenih AI tehnologija, članovi su savetodavnog odbora startapa. Kompanija je u ponedeljak u odbor imenovala i Abhija Talwalkara, veterana industrije poluprovodnika i direktora kompanije Advanced Micro Devices (AMD). Investiciono odeljenje AMD-ja učestvovalo je u najnovijoj rundi finansiranja CuspAI-ja.

CuspAI je takođe saopštio da je angažovao Johna Giannandreu, bivšeg rukovodioca kompanija Google i Apple, koji će honorarno raditi na uspostavljanju sedišta startapa u Kaliforniji.

Sistemi mašinskog učenja su svakako ubrzali proces razvoja novih materijala, rekao je David Fairen-Jimenez, profesor molekularnog inženjerstva na Univerzitetu u Kembridžu. Ipak, upozorio je da je dizajniranje novih materijala koji bi znatno unapredili postojeće, dugotrajan i skup proces, a da veštačka inteligencija u tome može imati samo ograničenu ulogu.

"Veoma je korisna", rekao je on. "Ali ne slažem se sa idejom da će samo mašinsko učenje doneti neko magično rešenje." Fairen-Jimenez je osnivač dve kompanije u oblasti nauke o materijalima, ali ne sarađuje sa CuspAI-jem niti je savetnik te kompanije.

CuspAI je već upoznat s tim koliko pokušaja i grešaka zahteva otkrivanje novih materijala pomoću veštačke inteligencije. Jedan od ranih projekata startapa podrazumevao je saradnju sa istraživačima kompanije Meta na pronalaženju novih materijala koji su u stanju da hvataju CO2 koji zagreva planetu i koji bi mogli da uspore klimatske promene.

Da bi to postigao, CuspAI je napravio bazu podataka od 300 biliona mogućih struktura u okviru klase hemikalija poznatih kao metalno-organske mreže (MOF). Ove strukture se sastoje od atoma metala okruženog molekularnim lancima na bazi ugljenika i posebno su efikasne u skladištenju CO2. Sistem je potom tu listu sveo na 10 rešenja.

Primena teorijskog rada u praksi pokazala se mnogo težom. CuspAI je uspeo da sintetizuje manje od 10 tih jedinjenja, ali nijedno nije nadmašilo materijale koji su već dostupni na tržištu, rekao je Edwards. "Nisu nadmašili postojeća rešenja", dodao je.

Ipak, CuspAI nije odustao od ovog pristupa. Startap sada koristi istu bazu podataka kako bi pronašao nove materijale koji mogu da uklone toksične "večne hemikalije" iz vode. Finska hemijska kompanija Kemira Oy planira da ove godine sintetiše i testira 20 takvih novih struktura.

Uprkos partnerstvima sa velikim kompanijama i podršci poznatih investitora, nijedan projekat CuspAI do sada nije iznedrio dovoljno dobar molekul da bi mogao da se primeni van laboratorije.

Ipak, Welling, suosnivač kompanije, nije zabrinut. On ukazuje na nedostatak pouzdanih podataka, laboratorija za testiranje i računarske snage kao probleme sa kojima se suočavaju kompanije u toj oblasti, a koje CuspAI želi da reši kroz svoje istraživačke centre. "Ljudi potcenjuju koliko je teško zapravo sprovesti eksperiment. Možda deluje jednostavno, ali uopšte nije", rekao je.