Evropska borba za AI nezavisnost otvara finansiranje i za Adria region

Šta je tačno AI nezavisnost i kako se ona ispoljava? Cilj Evropske unije u 2026. godini jeste da dostigne AI nezavisnost i konkuriše na globalnom nivou silama kao što su Kina i Amerika. 

Veštačka inteligencija danas ima istu stratešku težinu kakvu su u 20. veku imali nafta, čelik i električna energija. Zemlje koje kontrolišu AI infrastrukturu – čipove, modele, podatke i klaud – imaju direktan uticaj na ekonomiju, bezbednost i političku autonomiju drugih.

Evropa je trenutno zavisna od američkih i kineskih platformi, što znači da ključni sistemi (zdravstvo, finansije, energetika, odbrana) funkcionišu na tehnologijama koje nisu pod evropskom kontrolom. Za Evropsku uniju, to predstavlja dugoročan strateški rizik.

EU ima vrhunske istraživače, univerzitete i inženjere, ali najveća ekonomska vrednost AI-ja se realizuje van Evrope.

Kako izgleda zavisnost u praksi:

• Evropski startap trenira model na američkom klaud sistemu.

• Plaća vreme korišćenja GPU resursa američkim kompanijama (engl. GPU – Graphics Processing Unit, grafički procesor za treniranje i izvršavanje AI modela).

• Gradi proizvod na američkim API-jima (engl. Application Programming Interface – programskim interfejsima, to jest softverski sloj koji omogućava povezivanje sa AI modelima i klaud servisima).

• Ako uspe, kupuje ga velika američka IT firma, ili neko od "veličanstvenih sedam".

• Rezultat: rad i znanje ostaju u Evropi, ali profit, porezi i strateška kontrola odlaze u SAD. To dodatno jača tehnološki jaz između EU i Sjedinjenih Američkih Država.

 

Kako EU teži ka nezavisnosti

Evropska unija lansirala je 11. februara 2025. godine inicijativu InvestAI, plan za mobilizaciju 200 milijardi evra investicija u veštačku inteligenciju. Od toga, 20 milijardi evra namenjeno je izgradnji četiri gigafabrike za veštačku inteligenciju širom kontinenta. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen objavila je da će svaka gigafabrika biti opremljena sa oko 100.000 čipova za veštačku inteligenciju, četiri puta više nego trenutne gigafabrike.

Istovremeno, EU razvija EU Sovereign Tech Fund, predlog za fond od 350 miliona evra za sedam godina fokusiran na održavanje kritične infrastrukture otvorenog koda (engl. open-source, kod koji je slobodno dostupan). Inspirisan nemačkim Sovereign Tech Agency koji je od 2022. uložio preko 24,6 miliona evra, fond podržavaju Mercedes-Benz, GitHub i evropske vlade.

Za inovacije u oblasti veštačke inteligencije, EU je 12. decembra 2025. usvojila program Horizon Europe za 2026-2027. koji ima i veliki uticaj na Adria region.

Koji su to EU programi na koje možete da aplicirate u 2026. godini

Sve zemlje iz regiona spadaju u Widening kategoriju unutar programa Horizon Europe. EU je za Widening u 2026. godini predvidela 485 miliona evra, od čega 416,5 miliona kroz konkurse između januara i septembra 2026. Widening omogućava institucijama iz regiona da budu koordinatori projekata bez direktne konkurencije sa institucijama iz razvijenijih EU zemalja.

Hrvatska i Slovenija kao EU članice imaju pristup svim programima iz Wideninga, dok ostale zemlje regiona koje nisu u EU ovog puta nisu uskraćeni od ovih programa.
 

 

 

 

EU programi dolaze sa složenim pravilima, kriterijumima usklađenosti i konkurencijom. Lokalne kompanije moraće da ulažu u razumevanje sistema, grade kapacitete i dokažu rezultate. Za one spremne na trud, evropske investicije u veštačku inteligenciju predstavljaju priliku da učestvuju u programima vrednim stotine miliona evra kroz Widening mehanizam dizajniran upravo za Adria region.