text size
Dve decenije plaćali smo softver koji nam pomaže da radimo. Sada se menja ono što kompanija zapravo kupuje: umesto pristupa alatu, kupuje završen posao, takozvani ključ u ruke. Skraćenica je ista, SaaS, ali značenje se okrenulo. Stari SaaS je bio softver kao usluga (engl. Software as a Service). Novi SaaS je usluga pretvorena u softver (engl. Services as Software). Za vlasnike kompanija i direktore u regionu promena značenja SaaS-a već utiče na način kupovine, naplate i tržišnog pozicioniranja.
Kada znanje postaje kod
Y Combinator, akcelerator koji stoji iza Airbnb-ja, Dropboxa i Stripea, proglasio je u maju kompanije koje su u novom SaaS-u, to jest isporučuju uslugu putem AI agenata, a ne alat, svojom prioritetnom kategorijom za investiranje u 2026. Gustaf Alstromer iz Y Combinatora argumentuje jednostavno: globalno tržište profesionalnih usluga vredi oko 6.600 milijardi dolara, višestruko više od vrednosti celokupnog softverskog tržišta, a većina tih usluga je već autsorsovana, što ih čini strukturno lakim za zamenu.
Umesto da klijentu date alat za upravljanje računovodstvom, vi postajete računovodstvena firma. Umesto alata za usklađenost sa regulativom, isporučujete usklađenost kao gotov rezultat.
Razlika između starog i novog modela je konkretna. Kada ste kupili računovodstveni softver, i dalje ste plaćali računovođu da ga koristi. Kada kupite servis zasnovan na AI agentu, agent sam vodi knjige, upozorava vas na rokove i generiše izveštaje. Vi proveravate i potpisujete. AI agent tako preuzima deo operativnog procesa koji je ranije obavljao zaposleni ili spoljni saradnik.
Time se menja odnos troškova, odgovornosti i broja ljudi potrebnih za isporuku usluge. Stari SaaS se uglavnom naplaćivao po korisniku ili mesečnoj licenci. Novi model može da se naplaćuje po završenom zadatku, obrađenom dokumentu, sprovedenoj kontroli ili ostvarenom rezultatu. Time softverska kompanija preuzima veći deo posla, ali i veći deo odgovornosti za kvalitet rezultata.
Ciljni sektori koje YC navodi su osiguranje, računovodstvo, porezi, revizija, usklađenost sa regulativom i zdravstvena administracija. Svi ovi sektori imaju veliki broj ponavljajućih zadataka, standardizovanu dokumentaciju i jasno definisan krajnji rezultat, što ih čini poželjnim za ovakav tip rešenja.
Whisperly: kada advokatska kancelarija postane i softverska firma
Srpska advokatska kancelarija Zunic Law, koja postoji od 1991, danas je suosnivač i promoter Whisperlyja. Poslovni model Whisperlyja pokazuje kako advokatska kancelarija može da pretvori deo svog stručnog rada u standardizovanu digitalnu uslugu.
Whisperly koristi AI agente za vođenje procesa usklađenosti sa regulativom, kako za klijente advokatske kancelarije, tako i za kompanije koje se direktno pretplate na platformu. Agenti pripremaju evidenciju obrade podataka, izrađuju dokumentaciju o proceni uticaja na privatnost, sprovode procenu rizika dobavljača i generišu bezbednosne upitnike. Advokat ostaje u procesu za konačnu pravnu kvalifikaciju i složene slučajeve, ali rutinski administrativni deo koji je godinama zahtevao junior pravnike sada radi softver.
Ključna granica nalazi se između pripreme dokumentacije i pružanja pravnog mišljenja. Prvi deo može da se standardizuje, dok za drugi odgovornost i dalje preuzima advokat.
Zanimljivo je šta se promenilo na strani potražnje. Kako objašnjava Tijana Žunić Marić, osnivač Zunic Lawa, najveći broj korisnika platforme ranije nije imao razvijen program usklađenosti sa regulativom (engl. compliance) ili ga je vodio kroz manuelne procese.
To nisu bili klijenti koji su plaćali kompleksne pravne mandate, već kompanije kojima tradicionalni model angažovanja advokatske kancelarije nije bio finansijski održiv za svakodnevne aktivnosti. Platforma je pre svega otvorila tržište među kompanijama koje ranije nisu mogle da finansiraju kontinuirano angažovanje advokatske kancelarije. Whisperly ne traži prihod samo među postojećim pravnim klijentima, već i među firmama koje su do sada usklađenost rešavale povremeno ili je nisu sistemski rešavale.
Za kompanije u regionu ovo ima direktnu regulatornu dimenziju. EU AI Akt odnosi se na svaku firmu koja prodaje ili koristi AI sisteme prema klijentima u Evropskoj uniji, bez obzira na to gde je registrovana. Hrvatska i Slovenija imaju najstrožu obavezu kao članice EU, ali firme iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije koje posluju sa EU klijentima već danas podležu istim pravilima, a kazne za ozbiljne prekršaje idu do 35 miliona evra ili sedam odsto globalnog prihoda.
Ko se prvi prilagodi, prvi naplaćuje
Promena pogađa i najveće konsultantske, revizorske i tehnološke kompanije. Deloitte i PwC već automatizuju deo revizorskih procesa, dok McKinsey koristi AI agente za obradu i analizu podataka. Velike kompanije imaju više kapitala za razvoj ovih sistema, ali i veće troškove, sporije procese odobravanja i strože kontrole rizika. Manja konsultantska kuća može brže da automatizuje usko definisanu uslugu. Ako smanji broj sati potrebnih za isporuku, može da ponudi nižu cenu ili da sa istim timom obradi više klijenata.
Model usluge kao softvera se već širi kroz autsorsing, računovodstvo, pravne usluge i IT konsalting, četiri oblasti u kojima region ima veliki broj kompanija i stručnjaka. Uslužne firme zato treba da odrede koje delove procesa mogu da standardizuju, koje odluke moraju da zadrže ljudi i za koji rezultat klijent želi da plati. Prvi pritisak očekuje se na poslovima koji se ponavljaju, imaju jasna pravila i mogu lako da se provere.
Direktori zato moraju da odluče gde će AI agenti prvo ući u njihove procese, ko će proveravati njihov rad i kako će se nova usluga naplaćivati. Konkurencija već donosi iste odluke.
.webp){kind=icon}
