Donald Trump je u januaru 2025. potpisao izvršni nalog za pravljenje protivodbrambenog sistema pod nazivom Golden Dome, raketni štit koji kombinuje izraelski Iron Dome model sa svemirskim presretačima. Bloomberg je u aprilu 2026. izvestio da je Pentagon odabrao Anduril Industries i satelitski startap Impulse Space za razvoj presretača, tehnologije koja još uvek ne postoji. Impulse radi kao podizvođač, ugovori su tajni, a operativna sposobnost očekuje se tek do 2028. Kongres je za 2026. odobrio 13,4 milijarde dolara samo za svemirske i protivraketne sisteme, a ukupan projekat je vredan oko 185 milijardi dolara.
Ni Evropa ne posustaje u odbrambenoj industriji
Evropa je odgovorila brzo. Prema zajedničkom izveštaju platforme Dealroom i NATO Inovacionog fonda, startapi iz sektora odbrane, bezbednosti i otpornosti (engl. Defence, Security and Resilience ili DSR) prikupili su rekordnih 8,7 milijardi dolara u 2025, što je rast od 55 odsto u godinu dana. Veštačka inteligencija pokreće 44 odsto tih ulaganja, najveći udeo u šest godina, jer autonomni sistemi i softver za donošenje odluka postaju okosnica nove generacije odbrane. Centralna i istočna Evropa imaju najbrži rast u broju investicionih rundi, 2,7 puta više nego 2020. Strani kupci više ne traže samo municiju, traže softver, integraciju i sertifikovane inženjerske partnere.
Odbrambena tehnologija danas funkcioniše slično kao AI sektor pre nekoliko godina. Zbog rastućih bezbednosnih tenzija države sve više finansiraju čitave ekosisteme kompanija koje razvijaju softver, autonomne sisteme, senzore i svemirske platforme.
Anduril Industries je za manje od deset godina izrastao iz startapa u kompaniju vrednu 61 milijardu dolara, uz podršku fondova poput Andreessen Horowitza i Founders Funda. Prihodi kompanije premašili su 2,2 milijarde dolara u 2025, dok Pentagon sve više prebacuje razvoj novih sistema sa tradicionalnih vojnih dobavljača na tehnološke firme i startape.
Veštačka inteligencija postaje njihova centralna infrastruktura odbrambene industrije, od autonomnih dronova i satelitske analitike do sistema za donošenje odluka u realnom vremenu.
Iako Balkan nema direktan pristup evropskim odbrambenim fondovima, region već ima tehnološku industriju koju strani kupci plaćaju i akviziraju, kao što je prošle godine bila akvizicija MUST solutions, dron kompanije iz Beograda, od strane CSG-a.
Region već radi za globalnu odbrambenu industriju
Taran Aerospace, inženjerska firma iz Beograda osnovana 2023, dizajnira svemirske letelice za američke startape koji rade na misijama ka Mesecu i dubokom svemiru. Kompanija ima ISO 9001 i ISO 27001 sertifikate, što je uslov ugovora u kojima je zaštita intelektualne svojine kritična. Inženjering i proizvodnju drže pod istim krovom, što daje bržu isporuku i nižu cenu od zapadnih konkurenata.
U Hrvatskoj je nemački Rheinmetall u martu 2026. kupio 51 odsto zagrebačkog DOK-ING-a, proizvođača robotskih vozila za razminiranje i vojni inženjering. Osnivač Vjekoslav Majetić zadržao je 49 odsto kompanije, a Rheinmetall je istovremeno najavio da Hrvatska postaje razvojni centar za bespilotne i autonomne sisteme. DOK-ING već sarađuje sa slovenačkom firmom Valhalla Turrets na integraciji protivvazdušne platforme Komodo i sa južnokorejskim LIG Nex1om na globalnim tržištima. DOK-ING u projektu učestvuje kao razvojni partner za autonomne i protivvazdušne sisteme.
Zapadni naručioci u regionu traže inženjerski IP, sertifikovanu proizvodnju i softversku integraciju, dok klasična proizvodnja komponenti ostaje u drugom planu. Ono što Beograd, Zagreb i Ljubljana imaju, Zapadna Evropa i Amerika već plaćaju, bez previše pitanja o članstvu u EU.
Fondovi su zatvoreni, industrija nije
Slovenija i Hrvatska kao članice EU mogu da apliciraju za Evropski program odbrambene industrije (engl. European Defence Industry Programme ili EDIP), vredan 1,5 milijardi evra za 2026. i 2027, uz dodatnu milijardu evra iz Evropskog odbrambenog fonda. Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija tu kartu nemaju, ali im ulaz ostaje otvoren kroz ugovore sa industrijom, ne kroz fondove. Američki svemirski startapi ne biraju partnere po fondovskim listama, nego po sertifikatima, inženjerima i referencama.
Odbrambena tehnologija postaje industrijska politika. Amerika gradi ekosistem oko Andurila i Impulse Spacea, Rheinmetall širi svoj evropski lanac preko Bugarske, a sada i Hrvatske. Svaka od ovih transakcija šalje isti signal: strani igrači traže tehnološke partnere, ne jednokratne podugovarače.
Razlog zbog kog američke i evropske firme dolaze u region nije samo niža cena rada. Odbrambena industrija danas pati od ozbiljnog nedostatka inženjera i proizvodnih kapaciteta. Evropa pokušava da poveća proizvodnju municije, dronova i raketnih sistema, ali veliki deo kontinenta nema dovoljno proizvodnih pogona, niti dovoljno inženjerskog kadra za brzu isporuku. Zemlje centralne i istočne Evrope zato postaju prirodan produžetak zapadnih lanaca razvoja i proizvodnje.
Balkan ima ono što fondovi i vojni integratori trenutno traže: mašinske inženjere, embeded softver timove i iskustvo u industrijskoj proizvodnji.
Odbrambena industrija sve više funkcioniše kroz mreže tehnoloških kompanija, proizvodnih partnera i AI dobavljača raspoređenih kroz više država. Pitanje za Balkan je da li može da izgradi sopstvene tehnološke kompanije pre nego što tržište potpuno konsoliduju veliki američki i evropski igrači.
To dugoročno znači da najveći deo vrednosti ostaje van regiona. Kompanije koje kontrolišu proizvod, softver i intelektualnu svojinu zadržavaju najveće marže, pristup izvoznim tržištima i mogućnost daljeg razvoja novih sistema. Inženjerske firme bez sopstvenog proizvoda ostaju zavisne od ugovora velikih zapadnih naručilaca i teže grade globalno prepoznatljive kompanije.
U trenutku kada Pentagon i evropske vlade milijarde dolara prebacuju ka AI i autonomnim sistemima, region prvi put ima priliku da uđe u lanac razvoja napredne odbrambene tehnologije dok globalni lanci razvoja još nisu zatvoreni.
.webp){kind=icon}
