LinkedIn posle AI-ja: kako anonimni pisci zarađuju više nego ikad

LinkedIn više nije mreža za umrežavanje, nego distribucioni kanal za lični brend. A kao i svaki kanal, ima svoje pobednike i one koji samo prave buku.

Više od polovine objava na LinkedInu u 2025. godini napisala je veštačka inteligencija, pokazuje istraživanje Originality.ai. Paradoks je što su upravo zbog toga cene profesionalnih pisaca koji pišu u tuđe ime porasle, a ne pale. Tržište pisanja iz senke (engl. ghostwriting, pisanje u tuđe ime uz zadržavanje anonimnosti pisca) raste jer autentičan glas postaje najređa roba na internetu.

Kad mašina piše, original postaje luksuz

LinkedIn je preplavljen sadržajem koji zvuči isto: inspirativne priče o "putovanju osnivača", uvidi koji počinju sa "Naučio sam nešto važno..." i analize tržišta u tri tačke. Razlog je jednostavan, alati poput ChatGPT-ja i Claudea dostupni su svima, pa prosečan korisnik dobija prosečan rezultat. 

Posledica je merljiva: Originality.ai beleži da objave koje pišu ljudi imaju 73 odsto veću angažovanost od AI objava, što govori da algoritam i korisnici nagrađuju originalnost.

"Ghostwriting" kao servis nije nova pojava: politički govori, poslovne knjige i kolumne odavno se pišu uz pomoć profesionalnih pisaca. Ono što se promenilo jeste tržišna logika. Agencija Windmill Growth, koja prati ovaj segment, beleži da je tržište LinkedIn "ghostwritinga" poraslo trostruko od 2024., a procenjuje da između 15 i 20 odsto osnivača firmi već koristi neku formu ove usluge. Klijenti su uglavnom osnivači koji skupljaju investitorski kapital, direktori koji žele da postanu prepoznati stručnjaci u industriji i influenseri koji grade publiku.

A pored toga, i dalje manje od jedan odsto proifila na LinkedInu piše više od tri objave nedeljno, što predstavlja ogroman prostor za ljude da se prošire i povećaju svoju publiku na toj mreži.

Cene to potvrđuju. Prema podacima iste agencije, mesečni honorar za LinkedIn ghostwriting kreće se između 500 i 10.000 dolara, sa prosekom između 1.500 i 3.000 dolara za srednji nivo usluge. Provereni pisci sa portfoliom klijenata naplaćuju znatno više, dok agencije i pisci koji tek ulaze na tržište ostaju bliže donjoj granici. Nicolas Cole, jedan od najpoznatijih imena u industriji digitalnog ghostwritinga, koji je pisao za više od 300 osnivača i direktora, opisuje ovaj trend jednostavno: sve što znaš dobro da napišeš za sebe, možeš naplatiti kao premijum uslugu nekom drugom.

 

Adria region: LinkedIn kultura tek sazreva, a to je prednost

Upotreba LinkedIna kao poslovne mreže u regionu zaostaje za razvijenijim tržištima, ali ubrzano raste. Slovenija ima najveću stopu aktivnih korisnika u regionu, Hrvatska je odmah iza, dok Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija beleže manji udeo aktivnih korisnika, ali i godišnji rast aktivnosti koji se meri desetinama procenata.

Direktori u regionu još uvek mogu da izgrade publiku organskim putem, bez velikih budžeta koje zahteva zapadno tržište. Ko počne sada ima realnu prednost, ali ona neće dugo trajati. Ghostwriting za LinkedIn kao usluga u regionu tek se profesionalizuje.

U regionu se već formira mali, ali jasan ekosistem. U Bosni dominira brend Content Labs, Zagreb ima Degordian i mnoge druge manje agencije kojima "ghostwriting" dolazi kao deo šireg paketa digitalne komunikacije za direktore i brendove.

U Beogradu, butik pristup nude manje, specijalizovane ekipe poput Represent Communications i niz nezavisnih autora koji rade direktno sa osnivačima startapa i direktorima kompanija, a Slovenija ima niz većih igrača kao što su Red Orbit, Pristop i Renderspace. 

Iako region ima dosta agencija koje se specijalizuju za digitalni marketing i PR, "ghostwriting" je samo deo usluge, i nije još dostigao nivo gde je to firmama deo primarnih prihoda. 

Autentičnost kao poslovna imovina, a ne stilski izbor

Udruženje pisaca iz senke u izveštaju objavljenom u martu 2026. beleži da potražnja za profesionalnim piscima raste, i to upravo u vreme kada su AI alati najdostupniji: "Autentičnost, glas, originalnost i autoritet postaće sve cenjeniji u doba veštačke inteligencije."

Razlika između direktora koji ima 500 i onoga koji ima 50.000 pratilaca više nije u tome ko ima više vremena, nego ko ima bolji glas. Kompanije koje izgrade prepoznatljiv glas svojih lidera danas stvaraju imovinu sa merljivom poslovnom vrednošću, vidljivom pri investicionim rundama, partnerskim pregovorima i akvizicijama.

Globalno, tržište ide ka polarizaciji: s jedne strane jeftini AI sadržaj koji zatrpava društvene mreže, s druge skupi ljudski glas koji gradi poverenje. Za kompanije iz Adria regiona to otvara konkretan prostor koji ne traži velike budžete, nego dobro poznavanje lokalne poslovne kulture i specifičnih tržišnih odnosa. "Ghostwriter" koji razume razliku između toga kako pričaju direktori u Beogradu, Zagrebu ili Ljubljani danas vredi više nego alat koji piše brzo, ali zvuči kao svi ostali. 

U svetu gde algoritam meri pažnju, pobednici nisu oni koji objavljuju najviše, nego oni koji zvuče drugačije. Svi ostali, bez obzira na budžet, samo ubrzavaju sopstvenu nevidljivost.