Godinama je tehnologija bila definisana nezaustavljivim rastom nekolicine kompanija. Konsolidacija moći velikih tehnoloških kompanija činila se neizbežnom čak i kada je Sam Altman (OpenAI) pokrenuo procvat veštačke inteligencije sa ChatGPT-jem. Nakon što je obećao da će razviti veštačku inteligenciju za čovečanstvo, Altman je postao produžena ruka Microsofta, baš kao što njegov suparnik u trci za stvaranjem utopije, Demis Hassabis, danas isporučuje proizvode za Google.
Ipak, Anthropic je u poslednja dva meseca tržišnog haosa i sukoba sa Pentagonom oko vojne primene tehnologije dokazao da ne planira da igra po tuđim pravilima. Anthropic PBC trenutno nema pokrovitelja iz redova velikih tehnoloških kompanija i izbegava mantru Silicijumske doline o tzv. blitzscalingu, odnosno brzom isporučivanju proizvoda radi dominacije tržištem uz rešavanje problema u hodu. Glavni izvršni direktor kompanije Dario Amodei odbio je da učestvuje u mnogim poduhvatima u koje se Altman zaleteo.
Iako bi se Amodeijeva briga za bezbednost sutra mogla pokazati tek kao prazna priča (pogotovo ako njegovi alati unište radna mesta), njegov trenutni uticaj na industriju deluje obećavajuće. Anthropic je ozbiljan konkurent uspostavljenom tehnološkom poretku i menja stvari u poslu sa veštačkom inteligencijom koji je sam po sebi uzdrmao čitave korporativne sektore ili barem cene njihovih akcija. To je zdrav ishod za tehnološko tržište koje je postajalo previše ukorenjeno.
U tri godine otkako je ChatGPT pokrenuo procvat generativne veštačke inteligencije, tržišne kapitalizacije tehnoloških akcija grupe Magnificent Seven porasle su za 12 biliona dolara, a njihova ukupna vrednost (oko 20 biliona dolara) sada je jednaka bruto domaćem proizvodu Kine. Neki od tih divova poput Microsofta i Alphabeta stoje iza danas najpopularnijih četbotova. I dok se grupa obećavajućih startapova nekada možda mogla suprotstaviti njihovoj prevlasti, te pridošlice su veliki starosedeoci uglavnom usisali putem prikrivenih akvizicija.
Anthropic je nekako izbegao tu sudbinu. Kompanija, čiji je vodeći četbot Claude omiljen među softverskim inženjerima i osnivačima startapova u Silicijumskoj dolini, ima značajnu finansijsku podršku velikih tehnoloških kompanija koja se još uvek nije pretočila u operativni uticaj. Smatra se da Amazon drži između 15 odsto i 20 odsto kompanije, a Alphabetov Google 14 odsto.
Iako Microsoftov udeo od 27 odsto u OpenAI-u nije znatno veći, on dolazi sa dubokom integracijom proizvoda. Microsoftov Azure je OpenAI-jev pružalac usluga u oblaku, a Microsoftov četbot Copilot izgrađen je na OpenAI-jevim modelima (u ponedeljak je Microsoft rekao da će uključiti i Claude Cowork). Komercijalne sudbine te dve kompanije isprepletene su na način na koji sudbine Anthropica i Amazona nisu.
Amodei je u razvoju proizvoda zauzeo znatno fokusiraniji pristup. Claude, na primer, ne generiše slike, čime su smanjeni rizici povezani sa stvaranjem dipfejk sadržaja. I, za razliku od OpenAI-ja, kompanija se usmerila isključivo na poslovne korisnike umesto na široku potrošnju. Time su izbegli astronomske troškove održavanja ogromne baze korisnika, a istovremeno su na putu da ostvare gotovo 20 milijardi dolara godišnjih prihoda.
To je potpuno suprotno Altmanovom modelu; on pak srlja u svaku priliku koja mu se ukaže. Tako je OpenAI prošle godine najavio mogućnost kupovine unutar ChatGPT-ja, a zatim je tek nekoliko nedelja kasnije povukao taj plan. Altman je ponovo pokazao svoj oportunizam kada je sklopio ugovor sa Pentagonom, iskoristivši posledice njegovog razlaza sa Anthropicom, ali je kasnije priznao da je taj potez bio brzoplet.
Amodeijev ključni adut bio je njegov komercijalni uspeh koji mu je omogućio da odbije Pentagon i njegove planove o korišćenju Claudea za nadzor Amerikanaca i razvoj autonomnog oružja. Startap koji se bori za opstanak nikada ne bi privukao toliku pažnju, niti privukao pažnju javnosti kao što to može kompanija vredna 380 milijardi dolara.
To je nešto što istinska konkurencija može ponuditi osim pritiska na cene: veću šansu da se razbije ideološko jednoumlje etabliranih igrača i da se postave teška pitanja na koja monopolisti retko moraju odgovarati. Teško je zamisliti da bi Microsoft, Google ili OpenAI odbili Pentagon na isti način.
Uz malo sreće, ta će se praksa proširiti na područja poput bezbednosti potrošača te oblikovati budućnost veštačke inteligencije, a time i stati na kraj mantri o napretku po svaku cenu koja je dovela do ovakvog stanja na tržištu. Konkurencija je ključna za zdravo tržište, a u svetu veštačke inteligencije trenutno je možda dovoljno snažna da zaista napravi razliku.
.webp){kind=icon}
