Đinović, direktor Oriona, o prvom AI habu: 'Doveli smo Nvidiju u Srbiju'

Orion Telekom je i zvanično pokrenuo Orion AI hab - prvu privatnu, komercijalno orijentisanu AI fabriku u Srbiji i, kako tvrde iz kompanije, jednu od malobrojnih u ovom delu Evrope. Projekat je zasnovan na Nvidijinim DGX superkompjuterima i koncipiran je kao suvereni AI data centar, namenjen pre svega velikim poslovnim sistemima - bankama, industriji i javnom sektoru. Direktor Slobodan Đinović istakao je da je reč o "generacijskom iskoraku", pre nego o "industrijskoj revoluciji", koji prevazilazi klasičnu telekomunikacionu delatnost i predstavlja značajan pomak za domaći IT.

"Jednostavno rečeno, doveli smo Nvidiju u Srbiju. Ovo su prva dva DGX sistema, odnosno prva dva superkompjutera te klase u okviru privatne infrastrukture, koji donose značajno veće kapacitete obrade podataka nego što je do sada bilo dostupno u celom regionu", dodao je na predstavljanju haba.

Dakle, Srbija ukupno raspolaže sa tri takva superkompjutera, uključujući i državni, a uskoro bi mogla da dobije i četvrti. Prema rečima Đinovića, Orion ne želi da bude samo iznajmljivač GPU resursa, već kompanija koja razvija gotove AI sisteme i prelazi u fazu implementacije i "inference" modela - prelazak iz faze treniranja modela u fazu njihove operativne primene.

Orion telekom

 

"Već je potpisan prvi veliki ugovor, a od 1. aprila očekuje se puštanje u rad AI rešenja za urbanu infrastrukturu u Srbiji, zasnovanog na Nvidijinoj tehnologiji i softveru razvijenom u Orion AI fabrici", istakao je Đinović.

Širenje ka klaud i AI kapacitetima

Iz kompanije ističu da AI fabrika predstavlja novu razvojnu fazu u poslovanju, odnosno prelazak sa klasičnog telekom operatora na tehnološku infrastrukturu za klaud, bezbednost i veštačku inteligenciju (AI). Kako je naglašeno, globalne analize ukazuju da bi primena AI-ja mogla da doprinese rastu ekonomije od sedam do deset odsto godišnje u narednim godinama, ali ključno pitanje je ko ima kapacitete da taj rast iskoristi.

Strategija Oriona se, u tom pogledu, zasniva na četiri stuba: razvoju ideja i inovacija, izgradnji data centara i klaud kapaciteta, razvoju AI infrastrukture i modelu pružanja veštačke inteligencije kao usluge, i na ljudima - timovima koji razumeju infrastrukturu, algoritme, podatke i bezbednost.

                      

Koliki je kapacitet Orionove AI fabrike Nikola Vurdelja, direktor AI i Cloud servisa u Orionu, u tehničkom delu predstavljanja ovog haba pojasnio je koliki je tehnološki iskorak napravljen. Podsetio je da je prvi Nvidijin DGX sistem lansiran 2016, dok je današnja infrastruktura koju Orion pokreće višestruko snažnija - i do 900 puta u odnosu na tadašnju generaciju.  DGX platforma, kako je naveo, predstavlja "srce fabrike", odnosno centralni sistem za obradu i treniranje AI modela, zasnovan na najnaprednijim grafičkim čipovima dostupnim na tržištu. "Takva infrastruktura omogućava da se modeli treniraju pet do deset puta brže nego na standardnim klaud platformama, dok su kapaciteti dostupni odmah, bez višemesečnog čekanja na resurse", kaže Vurdelja.

  

Suvereni AI: podaci ostaju u zemlji

Poseban akcenat stavljen je na koncept suverenog AI data centra. To znači da se podaci korisnika ne iznose iz zemlje niti u klaud okvire koji ne mogu biti pod kontrolom, što je posebno važno za banke, finansijski sektor i zdravstvo, gde postoje stroga regulatorna ograničenja.

Orion telekom

 

Goran Obradović, direktor za poslovni razvoj u Orionu, izdvojio je pet ključnih prednosti takvog modela, a to su: potpuna kontrola i bezbednost podataka, regulatorna usklađenost, skalabilnost bez velikih kapitalnih ulaganja, brzina obrade i treniranja modela, kao i trenutna dostupnost kapaciteta bez višemesečnog čekanja tipičnog za velike hiperskalere.

Kako je istakao, snaga AI alata i modela raste višestruko iz godine u godinu, što kompanijama otežava planiranje sopstvene infrastrukture, dok model deljenja resursa kroz AI fabriku omogućava fleksibilnije prilagođavanje potrebama.

Privatna investicija i regionalne ambicije

Iz Oriona naglašavaju da je reč o privatnoj investiciji zasnovanoj na tržišnoj logici i komercijalnoj održivosti, za razliku od državnih superkompjuterskih kapaciteta koji su već uspostavljeni kroz Kancelariju za IT i eUpravu. Cilj je da AI hab preraste u regionalni centar za razvoj i primenu AI-ja u jugoistočnoj Evropi, oslonjen na lokalno znanje i usklađen s evropskim standardima.

"AI više nije pilot projekat niti eksperiment. To je tržišna kategorija i poslovni standard razvijenih ekonomija. Naš cilj je da taj standard bude dostupan i ovde", rekla je Anita Lazović, finansijska direktorka u Orionu.

Privredna komora Srbije

 

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije rekao je da je ovo strateški važna investicija za srpsku privredu, unapređenje poslovanja i njenu međunarodnu konkurentnost.

"AI fabrika, opremljena najmodernijim i najmoćnijim čipovima za modelovanje i razvoj sopstvenih AI rešenja, nalazi se upravo ovde, u Srbiji. Siguran sam da je reč o jedinstvenoj infrastrukturi u jugoistočnoj, pa i centralnoj Evropi", istakao je Čadež.

Nova platforma, kako je istakao, omogućava kompanijama da na bazi veštačke inteligencije koriste podatke, rade prediktivne analize i optimizaciju poslovnih procesa od proizvodnje i logistike do finansijskih usluga i osiguranja.

"Posebna prednost je što podaci ostaju u zemlji, bez potrebe za skladištenjem na cloud serverima u inostranstvu, što značajno povećava bezbednost i suverenitet podataka", ocenio je predsednik PKS.

Čadež je istako da kompanije u Srbiji sada imaju priliku da bez čekanja koriste najsavremeniju infrastrukturu, treniraju sopstvene modele i unapređuju produktivnost.

Orion telekom

 

"To konkretno znači veću efikasnost, niže troškove i značajnu konkurentsku prednost u odnosu na kompanije u regionu koje nemaju pristup ovakvim resursima", naveo je Čadež.

Kao primer, on je naveo da proizvodna kompanija koja primeni AI rešenja u optimizaciji procesa može ostvariti i do 30 odsto prednosti u produktivnosti u odnosu na konkurenciju koja takvu tehnologiju ne koristi.