Zašto veštačkoj inteligenciji treba nuklearna energija za dalji razvoj

Kako tehnološke kompanije sve više ulažu u veštačku inteligenciju, glavno ograničenje postaje električna energija, a ne algoritmi. Prema najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna potrošnja električne energije u data centrima mogla bi da se do 2030. više nego udvostruči i dostigne 945 teravatsati. To je gotovo jednako današnjoj godišnjoj potrošnji Japana. Gotovo polovinu tog rasta čini veštačka inteligencija, najpre zbog energetski zahtevnog treniranja modela i rada čipova koji su optimizovani za AI.

"Upotreba veštačke inteligencije naglo raste, a sa njom i energetski apetit industrije", navodi se iz IEA. U SAD bi AI do 2030. mogao da troši više energije nego proizvodnja aluminijuma, cementa i čelika zajedno.

Potrošnja raste brže od infrastrukture

Udeo data centara u globalnoj potrošnji struje trebalo bi da poraste sa 1,5 na tri odsto u manje od 10 godina. Prema IEA-i, to znači da će AI "znatno opteretiti postojeće elektroenergetske mreže, posebno u onim državama gde infrastruktura raste sporije od digitalne potražnje".

Jedan od najvećih problema je taj što priključenje velikih data centara može da potraje i do sedam godina, što po mišljenju agencije ugrožava stabilnost mreže. U Severnoj Virdžiniji, koja ima najveću koncentraciju dta centara u svetu, 2023. dogodio se incident kada su se zbog naglog skoka potrošnje uključili svi generatori odjednom, povukavši 1,5 hiljada megavata iz sistema. Prema Reutersu, distributeri su morali hitno da ograniče potrošnju.

 

 

Slični trendovi zabeleženi su i drugde. Recimo, u Irskoj data centri troše više od 20 odsto električne energije. Ako se trend nastavi, do sredine veka AI će imati veću potražnju za energijom nego većina tradicionalnih industrija, procenjuje američki energetski regulator FERC.

'AI je potrebna energija sada – ne za 10 godina'

AI-centri ne troše samo struju, već i velike količine vode. Najveći centri za hlađenje troše i do šest milona galona (gotovo 230.000 hektolitara) vode dnevno, što je više nego neka manja američka naselja, piše Bussiness Insider. U sušnim predelima poput Kalifornije, to postaje sve više političko pitanje.

Emisije CO₂ iz data centara, uključujući one koji pokreću veštačku inteligenciju, mogle bi da do 2030. dosegnu 320 miliona tona, upozorava IEA. Iako se očekuje pad emisija nakon te godine zbog sve većeg udela obnovljivih izvora, postoji realna opasnost da će brzina širenja AI-ja nadmašiti brzinu dekarbonizacije energetskog sistema.

 

 

Tehnološki divovi poput Microsofta, Mete i Amazona ubrzano potpisuju dugoročne ugovore za pristup stabilnim izvorima energije, često upravo nuklearnoj energiji. Ipak, IEA upozorava: "Čak i ako se dugoročna rešenja pripremaju, energetske potrebe AI-ja su tu sada."

Tehnološke kompanije sve više vide nuklearnu energiju ne kao pretnju, već kao strateški resurs. Najzvučniji primer je Meta, koja je 3. juna 2025. sklopila 20-godišnji ugovor s kompanijom Constellation Energy za korišćenje energije iz nuklearne elektrane Clinton Clean Energy Center u Illinoiju. Elektrana ima jedan reaktor snage 1121 megavata, što je dovoljno za 800.000 domaćinstava, a nakon modernizacije dobiće dodatnih 30 megavata kapaciteta.

Urvi Parekh, direktorka globalne energetike u Meti, izjavila je: "Osiguranje čiste i pouzdane energije ključno je za ostvarenje naših AI ambicija." Reuters navodi da je vrednost ugovora nekoliko stotina miliona dolara, iako tačne brojke nisu objavljene.

Obnovljivi izvori ostaju temelj, ali imaju ograničenja

Firme koje grade infrastrukturu za veštačku inteligenciju sada se suočavaju sa pitanjem koje su dugo ignorisale: odakle će doći sva potrebna energija? Jasno je da jednostavnih odgovora nema i da će se energetski miks AI-ja temeljiti na kombinaciji nuklearne energije, obnovljivih izvora i fosilnih goriva.

 

 

IEA procenjuje da će solarna, eolska i hidroenergija do 2030. pokriti gotovo polovinu dodatne potražnje za električnom energijom u data centrima. Trenutno obnovljivi izvori čine oko 27 odsto te potrošnje i rastu po godišnjoj stopi od 22 odsto. Ipak, nestalnost proizvodnje, potreba za velikim površinama i ograničenja prenosa i dalje predstavljaju ozbiljnu prepreku za širu primenu u AI sektoru. IEA upozorava da "obnovljivi izvori sami neće moći da zadovolje brzo rastuću potražnju ako se ne razvija odgovarajuća infrastruktura".

Zašto nuklearna energija?

Energetske potrebe AI-ja došle su do tačke gde obnovljivi izvori često nisu dovoljni, zbog svoje nestabilnosti, prekida u mreži i geografskih ograničenja. Kako navodi AP, "većina nove potrošnje trenutno se pokriva plinskim elektranama jer nuklearna energija ne može dovoljno brzo da prati tempo razvoja". Ipak, dugoročni nuklearni ugovori otvaraju vrata stabilnom rastu ugljena.

Uz Metinu inicijativu, Google je osigurao pristup nuklearnoj energiji putem PPA ugovora za male modularne reaktore, dok Microsoft u partnerstvu sa Constellationom ponovno pokreće reaktor na lokaciji Three Mile Island, sada pod nazivom Crane Clean Energy Center, snage 835 megavata. Projekt Constellationa vredan je oko tri milijarde dolara i stvoriće 3.000 novih radnih mesta, što jasno pokazuje da se ulaže ne samo u energiju, već i u industrijski preporod. Meta ne gradi nove reaktore, već podstiče obnovu postojećih kapaciteta.

Plin i ugljen kao povremena podrška

Uprkos dekarbonizacijskim ciljevima, najmanje 40 odsto dodatne energetske potražnje u nadolazećim godinama i dalje će biti pokriveno fosilnim gorivima, prvenstveno prirodnim plinom. Plin osigurava brzu energetsku rezervu, posebno u SAD i Kini. Prema IEA-i, reč je o prelaznom rešenju, ali bez njega trenutni rast AI-ja ne bi bio moguć.

U scenariju IEA-e Lift-Off do 2035. većinu potreba pokrivaće obnovljivi izvori i nuklearna energija, dok fosilna goriva ostaju prisutna, što predstavlja izazov za države i tehnološke kompanije koje obećavaju neutralnost ugljenom.

HSE

Geopolitičke promene i državna pomoć

Političke strategije sve češće odražavaju realnost AI-industrije: veštačka inteligencija traži stabilnu i predvidivu energiju, što utiče i na nacionalne energetske prioritete. Američka administracija Donalda Trumpa 2025. donela je četiri izvršne uredbe kojima podstiče nuklearne projekte i najavljuje povećanje nuklearne proizvodnje na 400 gigavata do 2050. godine. Prema MarketWatchu, mere podrazumevaju "uklanjanje regulatornih prepreka, potporu modularnim reaktorima i novi rad zatvorenih elektrana". Reuters dodaje da je cilj tih mera i to da "AI i sigurnost države ne ostanu bez pouzdanih izvora energije".

U Europi se nuklearna energija takođe vraća u fokus. Francuska planira da izgradi šest novih reaktora tipa EPR, Nemačka razmatra uključivanje nekih zatvorenih elektrana, a Ujedinjeno Kraljevstvo ulaže u male modularne reaktore (SMR) u saradnji sa kompanijama poput Rolls-Roycea i Hitachija. Prema Guardianu, evropske države sve više vide nuklearnu energiju kao "beg od nestabilnih obnovljivih izvora i geopolitički sigurniju opciju".

Za tehnološke divove, to označava kraj tradicionalnih granica u energetici – AI-centri dobijaju energiju ne samo iz vetra i sunca, već i direktno iz nuklearnih ugovora. Rezultat je novi energetski poredak u kom tehnološki sektor direktno utiče na nacionalne energetske strategije, od odabira lokacija data centara do oblikovanja dugoročnih ugovora o upotrebi energije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar