Energetski paradoks - više AI-ja, više potrošnje struje

Deloitte u svojoj prognozi za sektor tehnologije, medija i telekomunikacija za 2025. godinu postavlja generativnu veštačku inteligenciju (GenAI) u središte tehnološke transformacije. Ali to nije samo priča o napretku – to je godina koju Deloitte označava kao "godinu jaza", jer se uprkos eksplozivnom rastu pojavljuju ključne strateške, infrastrukturne i društvene praznine koje bi mogle usporiti dugoročnu vrednost AI tehnologija. GenAI je nesumnjivo pokretač promena, ali njen razvoj nije linearan: "Prognoza Deloittea da će 2025. godina biti 'godina jaza' za generativnu veštačku inteligenciju, naglašava ovaj važan prelomni trenutak", piše predsednica kompanije Deloitte SAD Lara Abrash. Značaj ovog trenutka je višestruk – ne radi se samo o tehnologiji već o odgovornosti industrije da adekvatno popuni praznine koje mogu definisati sledeću deceniju digitalnog doba.

Neravnoteža između ulaganja i monetizacije - visoki ulozi, neizvestan povraćaj

Deloitte upozorava da se u infrastrukturu GenAI – prvenstveno u čipove i data centre – u poslednje dve godine slilo stotine milijardi dolara. Ali prinosi ovih ulaganja zaostaju. "Ulaganja su trenutno deset puta – ili još više – viša od prinosa", navodi se u izveštaju. Kompanije se takmiče za dominaciju u generativnoj arhitekturi, međutim, većina još nema jasan poslovni model koji bi to opravdao. Najveći investitori veruju da da ne mogu sebi priuštiti zaostajanje, ali pri tome zanemaruju realnu ekonomsku računicu. Time se povećava jaz između infrastrukture i monetizacije, koji bi prema procenama Deloittea mogao ostati otvoren još najmanje nekoliko godina. Nije presudno ko poseduje veću kompjutersku infrastrukturu, već ko je veštiji u njenoj komercijalnoj eksploataciji.

Energetski paradoks - više AI-ja, više potrošnje, manje održivosti

GenAI nije zahtevna samo intelektualno već i energetski. Do 2025. godine data centri za pokretanje velikih jezičkih modela će prema procenama Deloittea trošiti približno dva odsto svetske električne energije – što je uporedivo sa potrošnjom srednje velike države. "Ovaj jaz će po svoj prilici ostati i u 2025. godini", upozoravaju analitičari. Problem nije samo u količini energije, već u izvorima – većina predloženih centara bi za postizanje ciljeva ugljenične neutralnosti morala koristiti niskougljenične izvore, čija pouzdana distribucija predstavlja izazov za postojeće energetske mreže. Rešenje ne leži u bržoj izgradnji centara, već u tešnjoj saradnji sa elektroindustrijom, optimizaciji algoritama i energetski efikasnijim arhitekturama. Pritisak rasta će bez ovakvih inovacija postati neodrživ.

Rodni jaz i pitanje poverenja - brzina usvajanja ne znači jednakost

Iako Deloitte predviđa da će upotreba GenAI među ženama u SAD do kraja 2025. godine dostići ili premašiti upotrebu među muškarcima, ključno pitanje poverenja ostaje. "Uprkos rastućoj tendenciji korišćenja, žene manje veruju da će ponuđači GenAI tehnologija adekvatno zaštititi njihove podatke." Godine 2023. upotreba GenAI među ženama bila je upola manja nego kod muškaraca, ali ona trenutno ubrzano raste. Ipak, rezervisanost žena prema implementaciji GenAI u poslovne procese i svakodnevne aktivnosti i ostaje izražena – prvenstveno zbog nedovoljne kontrole nad ličnim podacima, netransparentnih modela i nedovoljne zastupljenosti žena u razvoju ovih tehnologija. Deloitte upozorava da bi tehnološke kompanije trebalo da ojačaju zaštitu podataka, smanje pristrasnosti i podstiču veću raznolikost u AI timovima, ako žele da premoste ovo nepoverenje i posledično povećaju korisničku bazu.

Dipfejk kao novi sajber-front

Pojava ubedljivih lažnih sadržaja – od zvuka do videa – generisanih pomoću GenAI, sve više podriva društveno poverenje. "Granični troškovi stvaranja ubedljivih falsifikata se snižavaju, što zahteva da se i ulaganja u njihovo otkrivanje smanjuju srazmernom dinamikom." Deloitte kaže da se jaz između sposobnosti generisanja i otkrivanja dipfejk sadržaja povećava, što bi moglo voditi u novo doba digitalne dezinformacije. Rešenje nije samo tehnološko: pored AI alata za prepoznavanje falsifikata, biće ključno uspostaviti standarde za označavanje sadržaja generisanih pomoću GenAI, kao i razviti pouzdane metode provere porekla medijskih datoteka. Bez ovih mehanizama, digitalni prostor će sve više ličiti na lavirint neproverenih istina.

Depositphotos

 

Autonomni agenti - iz laboratorija u kancelarije, ali postepeno

AI agenti, odnosno sistemi koji mogu samostalno obavljati zadatke i upravljati radnim tokovima, smatraju se najkorisnijim vidom primene GenAI-ja. Deloitte navodi da će 2025. godine najmanje 25 odsto kompanija testirati ove sisteme u obliku pilot-projekata, a do 2027. godine predviđa se da će ih usvojiti polovina kompanija koje rade sa GenAI-jem. "Neke aplikacije sistema AI agenata u određenim industrijama i konkretnim slučajevima biće efektivno inkorporirane u radne procese već tokom 2025. godine", procenjuje Deloitte. Najveći potencijal imaju oblasti automatizacije softverskih procesa, podrške korisnicima, upravljanja zakonskom usklađenosti i informacione bezbednosti. Međutim, ubrzan razvoj ne podrazumeva i brzu implementaciju: brojne kompanije se još uvek suočavaju sa pitanjima poverenja, nadzora i odgovornosti koje automatski sistemi otvaraju.

GenAI na uređajima - funkcije su spremne, korisnici još uvek ne

U 2025. godini će, prema predviđanjima Deloittea, više od 30 odsto novih pametnih telefona i približno polovina personalnih računara sadržati namensku GenAI funkcionalnost. Ovi tzv. "inteligentni pomoćnici" omogućiće kreiranje tekstova, prevode, analizu podataka i još više – bez potrebe za klaudom. Ali Deloitte dodaje: "Postoji veliko oduševljenje generativnom veštačkom inteligencijom, ali da li će tehnologija ispuniti svoja očekivanja?" Prihvatanje novih funkcija zavisiće od stvarne primenljivosti, jednostavnosti korišćenja i – pre svega – od toga da li će korisnici biti spremni da promene svoje navike interakcije sa uređajima. Potencijal je ogroman, ali zahteva strateški pristup.

Zakonodavstvo kao temelj poverenja - regulacija ne sme zaostajati

Poverenje u GenAI nije moguće postići bez odgovarajućeg zakonodavnog okvira. Deloitte ističe 2025. godinu kao ključnu za formulaciju pravila koja će omogućiti inovacije, ali istovremeno zaštititi potrošače. Evropska uredba o veštačkoj inteligenciji definiše okvire koje bi i druge jurisdikcije mogle preuzeti. U izveštaju se navodi: "Način na koji ćemo kolektivno prevazići taj jaz daće dugoročni doprinos. Prilika je dvojaka: kompanije koje budu sposobne da usklade svoju tehnologiju sa novom regulativom, steći će konkurentsku prednost – a istovremeno će doprineti većoj društvenoj legitimnosti GenAI-ja".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar