Španija je nova zvezda evropske ekonomije - BDP premašio dva biliona dolara

Ekonomski preokret juga Evrope nakon mračnih dana dužničke krize iz prošle decenije dobro je poznat. Ipak, privredni procvat Španije i dalje obara nove rekorde. Godišnji bruto domaći proizvod (BDP) nedavno je premašio južnokorejski, čime se zemlja pridružila grupi ekonomija vrednih više od dva biliona dolara. Privredni rast nadmašuje zemlje G7, dok je stopa nezaposlenosti najniža od januara 2008. godine.

Da li bi zbog toga trebalo da se zabrinemo? Na kraju krajeva, poslednji put kada su izgledi zemlje bili ovako svetli, razlog je bio neodrživi balon na tržištu nekretnina koji je pukao sa dramatičnim posledicama.

Ovoga puta, međutim, slavlje deluje znatno stabilnije. Ako Španija ove godine očekuje rast od 2,6 odsto - na nivou prognoza za Južnu Koreju, čiji rast podstiče procvat veštačke inteligencije (AI) - to nije zato što jedan sektor "ključa". Najveći izvozni aduti Španije nisu tehnologija, već automobili i prehrambeni proizvodi.

Glavni pokretač rasta je povećanje broja stanovnika zahvaljujući imigraciji. Dok mnoge zemlje jačaju antiimigrantsku politiku, Španija ide u suprotnom smeru, sprovodeći mere poput masovne legalizacije kojom je više od milion ljudi bez regulisanog statusa dobilo dozvolu boravka. Prema podacima istraživača Williama Chisletta iz španskog instituta Real Instituto Elcano, broj stanovnika porastao je sa 36 miliona pre pola veka na gotovo 50 miliona danas, što predstavlja najveći procentualni rast među pet najvećih ekonomija Evropske unije (EU). To znači više radnika, veću potrošnju i veće poreske prihode.

Prema proceni ekonomiste BBVA Rafaela Domenecha, oko 80 odsto novootvorenih radnih mesta od 2022. godine rezultat je zapošljavanja ljudi rođenih u inostranstvu.

Drugi veliki oslonac privrede je turizam koji čini gotovo 13 odsto ekonomije. Ove godine oborio je rekorde jer su brojni putnici, iz bezbednosnih razloga, izbegavali zaraćeni Bliski istok. Dobra atmosfera i dalje će privlačiti turiste na španske plaže, iako će duža čekanja na granicama EU i sve ekstremnije vrućine predstavljati izazove.

Najvažnije je što rast tražnje nije doveo do nekontrolisanog rasta inflacije. Elektroenergetski sistem, koji se u velikoj meri oslanja na obnovljive izvore energije (OIE), ublažio je uticaj energetske krize izazvane ratom između Irana i Izraela.

Sve su to pozitivne tendencije, posebno za evrozonu, kojoj očajnički nedostaje privredni rast dok francusko-nemački ekonomski motor posustaje. U Evropi je retkost čuti da se masovna imigracija opisuje kao prednost, ali upravo tako deo Španaca vidi veliki priliv stanovništva iz Latinske Amerike.

Prednosti Španije deluju i manje spekulativno od, na primer, uskih grla u proizvodnji AI čipova koja trenutno pokreću južnokorejsku ekonomiju i podižu vrednost akcija tamošnjih proizvođača.

Snažan rast BDP-a omogućio je manjinskoj vladi premijera Pedra Sancheza da lakše odoli pritiscima američkog predsednika Donalda Trumpa, iako to što Madrid za odbranu izdvaja manje od ciljeva NATO-a, uz otvoreniji stav prema kineskim investicijama, često izaziva nezadovoljstvo drugih evropskih prestonica.

Međutim, postavlja se pitanje koliko je takav model održiv na duže.

Pritisak na resurse, pre svega na tržište stanovanja, već je vidljiv, što ukazuje da će intenzitet imigracije verovatno morati da se uspori. List "El Pais" opisuje Španiju kao zemlju od 50 miliona stanovnika sa infrastrukturom projektovanom za 40 miliona. Javne investicije prošle godine bile su manje od tri odsto BDP-a, što je ispod proseka Evropske unije, dok mnogi građani smatraju da danas žive lošije nego 2022. godine.

Bloomberg

 

Iako nije došlo do snažnog antiimigrantskog talasa poput onog koji je doveo do Bregzita, stranka Vox osvojila je dodatna mesta na regionalnim izborima i mogla bi da doprinese povratku desnice na vlast. Istovremeno, pritisak da država više ulaže u rešavanje strukturnih problema raste baš u trenutku kada se privodi kraju period obilnih evropskih fondova za oporavak od pandemije. Španija je bila drugi najveći korisnik tih sredstava, a krajnji rok za podnošenje poslednjih zahteva za finansiranje ističe krajem leta 2026. godine.

Upravo tu Južna Koreja ima određenu prednost. Ta zemlja je uspela da poveća produktivnost, odnosno da iz svakog radnog sata izvuče više vrednosti, a Španija će pre ili kasnije morati da krene istim putem. Španski ministri tvrde da je poslednjih godina došlo do "duboke" transformacije ekonomije, uključujući razvoj tehnoloških startapa u Madridu koji privlače bogate investitore. Međutim, ekonomistkinja Bloomberg Economicsa Ana Andrade upozorava da su rezultati ukupne produktivnosti neujednačeni.

Kada se posmatra BDP po stanovniku, Španija je napredovala znatno skromnije nego kada se gleda ukupna veličina ekonomije. Dovoljno je da prestigne Japan, ali je i dalje znatno iza Južne Koreje. Produktivnost po radnom satu takođe zaostaje za Nemačkom, Holandijom i nordijskim zemljama.

 

Španija sada pokušava da iskoristi potencijal veštačke inteligencije. Vlada je izdvojila 130 miliona dolara za udeo u proizvođaču čipova Openchip iz Barselone, koji pojedini nazivaju "katalonskom Nvidijom", a planira se i širenje kapaciteta data centara zahvaljujući relativno jeftinoj električnoj energiji.

Ipak, to samo po sebi neće promeniti pravila igre. Da bi se zatvorio dugogodišnji jaz u veličini kompanija i inovacijama u odnosu na evropske konkurente, potrebni su mnogo brže usvajanje novih tehnologija u privredi i među potrošačima, kao i ulaganja u infrastrukturu koja će privući talentovane radnike. Dodatni problem predstavlja visoka cena stanovanja, koja u Madridu i Kataloniji može da proguta do 70 odsto zarade.

Turizam bi mogao da bude prvi sektor u kojem će se pokazati efekti veće produktivnosti, kroz preporuke zasnovane na veštačkoj inteligenciji, automatizovanu prijavu u hotele ili robote za čišćenje.

Španija je do sada pokazala da može da ostvaruje snažan privredni rast i bez oslanjanja na nagli napredak veštačke inteligencije. Međutim, dugoročno gledano, upravo bi Južna Koreja mogla da ponudi model razvoja koji će Evropa želeti da sledi.

Ova kolumna predstavlja lične stavove autora i ne odražava nužno mišljenje uredništva niti kompanije Bloomberg LP i njenih vlasnika.