Da li su data centri u domaćinstvima rešenje za najveći problem AI-ja

Programeri i investitori u data centre suočavaju se sa sve većim teškoćama dok pokušavaju da obezbede njihovo priključivanje na elektroenergetsku mrežu, ali i podršku lokalnog stanovništva.

Čak i polovina data centara koji bi trebalo da počnu sa radom ove godine, verovatno neće biti spremna za to na vreme, ocenjuje analitička firma za veštačku inteligenciju (AI) Currence. Jedan od glavnih razloga jeste otežan pristup električnoj energiji, ali i sve veći otpor javnosti. Zabrinutost zbog mogućeg povećanja računa za struju, kao i zbog korišćenja zemljišta i vode, praćeno strahom da bi AI mogla da ugrozi radna mesta, dovela je do toga da se više od 70 odsto Amerikanaca protivi izgradnji data centara u svojoj blizini. Prema podacima organizacije Data Center Watch, samo u prvom tromesečju blokirano je ili odloženo 75 projekata ukupne vrednosti od oko 130 milijardi dolara.

Startap Span.io predlaže neuobičajeno rešenje: ako građani ne žele velike data centre u svom komšiluku, zašto ne iskoristiti za to sama domaćinstva? Spanov model predviđa da vlasnici kuća ustupe deo svog dvorišta u zamenu za jeftiniju električnu energiju i internet usluge, čime bi razvoj AI donosio korist domaćinstvima umesto da im predstavlja teret. Ideja je inovativna, ali istovremeno pokazuje koliko se tehnološki sektor, naviknut na brzo i neometano širenje softverskih rešenja, sada suočava sa fizičkim ograničenjima energetskog sistema.

Velike tehnološke firme očigledno imaju i volju i finansijska sredstva da grade ogromne data centre, ali teško mogu da zaobiđu višegodišnja čekanja na priključenje na elektroenergetsku mrežu, kao i kašnjenja u isporuci opreme. Analitičari investicione kuće Jefferies Financial Group ocenjuju da bi bio dobar rezultat ako se realizuje i 30 do 40 gigavata (GW) od ukupno više od 80 GW kapaciteta koliko bi imali planirani data centri koji bi trebalo da budu izgrađeni do 2027. i 2028. 

Jedan od problema je to što su ogromni kompleksi data centara, iako kada su na jednoj lokaciji predstavljaju najefikasniji način za obučavanje naprednih AI modela, ujedno i ogroman teret za električne mreže. Data centar snage jednog gigavata, koji radi 90 odsto vremena, troši više struje nego cela savezna država Rod Ajland. Do 2030. godine, obučavanje najnaprednijih AI modela moglo bi da zahteva između četiri i 16 GW snage, procenjuje istraživačka neprofitna organizacija Epoch AI.

Jedna od alternativa jeste raspodela računarskog opterećenja na više lokacija povezanih optičkom mrežom velikog kapaciteta. Iako takav pristup povećava složenost sistema, omogućava korišćenje raspoloživih energetskih kapaciteta u različitim područjima bez preopterećenja lokalnih elektrodistribucija. Microsoft je već uspostavio takvu mrežu velikih razmera u američkim saveznim državama Viskonskin i Džordžija.

Kompanija Span.io sada želi da taj koncept spusti na nivo pojedinačnih domaćinstava kroz svoje XFRA čvorove. Ove jedinice, opremljene čipovima kompanije Nvidia i sistemom za hlađenje, postavljaju se uz kuću i rade zajedno sa osnovnim proizvodom kompanije - pametnom električnom tablom koja upravlja potrošnjom domaćinstva i povećava iskorišćenost postojećeg priključka, uz kućnu bateriju. Mreža od 8.000 takvih čvorova imala bi računarsku snagu uporedivu sa data centrom kapaciteta 100 megavata (MW). Iz Spana navode da vlasnik kuće dobija pametnu električnu tablu, kao i struju i internet usluge po fiksnoj, sniženoj ceni, dok ova kompanija prodaje računarski kapacitet programerima i investitorima u oblasti AI.

Bloomberg

Poput pametnih električnih tabli koje već proizvodi, ovi čvorovi koriste neiskorišćene resurse koji se već nalaze u domaćinstvima. Većina kuća je priključena na mrežu sa znatno većim kapacitetom nego što ga redovno koristi. Zbog toga bi postavljanje ovakvih sistema u stambenim naseljima moglo da traje mesecima, a ne godinama. Nedostaci postoje, a to se pre svega odnosi na oslanjanje na sporije internet veze. Ipak, prema oceni organizacije Epoch AI, to nije nepremostiva prepreka za razuđeno računarstvo. Njihova blizina krajnjim korisnicima mogla bi da bude posebno pogodna za aplikacije za inferenciju, odnosno pokretanje već obučenih modela koji generišu odgovore i druge rezultate.

Da li će u predgrađima zaista početi da niču mini data centri ostaje da se vidi. Međutim, sama ideja dovoljno govori o tome sa kakvim se problemom suočava sektor AI kada je u pitanju energija.

Velike tehnološke kompanije žele nove izvore energije brže nego što elektroenergetske kompanije mogu da ih obezbede. Rezultat su različita alternativna rešenja.

Spanov pristup uklapa se u širi trend prelaska na razuđene sisteme. Prema procenama investicione kuće Jefferies Financial Group, hibridni data centri, koji deo električne energije proizvode na samoj lokaciji kako bi smanjili opterećenje mreže, čine oko 15 odsto planiranih kapaciteta i njihov udeo brzo raste. Na drugom kraju tog trenda nalaze se data centri "Colossus" kompanije SpaceX u saveznim državama Tenesi i Misisipi, gde se koriste ili instaliraju desetine gasnih turbina za proizvodnju električne energije na licu mesta, ponekad i bez potrebnih dozvola.

To istovremeno predstavlja i upozorenje. SpaceX se suočio sa tužbama zbog zagađenja u delovima Memfisa, što je navelo administraciju predsednika Donalda Trumpa da interveniše u korist kompanije Elona Muska, uz obrazloženje da je četbot Grok od značaja za nacionalnu bezbednost. Lepo je kada milijarderi imaju saveznike na visokim položajima, ali pristup "delaj brzo i zagađuj" teško da može da doprinese popularnosti industrije.

Sve veći otpor prema AI neraskidivo je povezan sa pitanjem energije. Velike tehnološke kompanije su napravile prvu grešku kada su pokušale da praktično prisvoje elektroenergetsku mrežu koju su tokom prethodnog veka gradili i finansirali obični potrošači, i to tako što su rezervisale postojeće kapacitete elektrana, naveo je Chris Ruppel, potpredsednik za energetiku u firmi Keel Infrastructure Corp. To je pokrenulo talas usvajanja novih propisa kojima se od data centara zahteva da sami sami plaćaju za svoje energetske potrebe. Te mere su usvojene u čak 16 saveznih država, dok se usvajanje novih pravila očekuje u još 10 država, pokazuju podaci agencije CreditSights. 

Zakonodavci u New York nedavno su usvojili meru kojom se izgradnja novih data centara obustavlja na godinu dana, a koju još treba da potiše guvernerka Kathy Hochul. Federalna regulatori u oblasti energetike su nedavno naložili operatorima elektroenergetskih mreža da ubrzaju priključenje data centara, ali pod uslovom da investitori pristanu na ograničavanje potrošnje kada je to potrebno ili da sami finansiraju nove proizvodne i prenosne kapacitete.

Velike tehnološke kompanije moraju da obezbede i podršku društva za svoje poslovanje. Poreski prihodi koje donose siromašnijim ruralnim područjima jesu važni, ali bi industrija mogla da se ugleda na kompaniju Span i lokalnom stanovništvu ponudi trajne koristi koje bi pomogle u rešavanju ključnog problema a to je pristupačna cena električne energije.

Kako ističe investitor u čiste tehnologije i bivši zvaničnik američkog Ministarstva energetike Jigar Shah, izgradnja solarnih panela i kućnih baterija u široj okolini velikih data centara koštala bi njihove investitore tek mali deo potencijalnih prihoda, a domaćinstvima bi odmah i dugoročno smanjila račune za struju.

Rešavanje energetskog izazova koji donosi razvoj AI nije samo tehnološko pitanje. To je i pitanje pravične raspodele.