text size
Zamislite da otvorite laptop, upišete šta hoćete da prodajete i sledećeg jutra dobijete izveštaj: napravljena je veb-stranica, pokrenute reklamne kampanje, stigla su prva tri upita kupaca i odgovoreno im je. Vi niste ništa uradili. To je Polsia, platforma koja koristi agente veštačke inteligencije za autonomno vođenje kompanija i koja je privukla 30 miliona dolara investicija pri vrednosti od 250 miliona dolara, a njen osnivač je jedini zaposleni.
Ono što se ne kaže odmah jeste šta se dešava na drugoj strani: inboks koji prima te mejlove, korisnik koji čita tu reklamu, kupac koji otvara tu veb-stranicu, i ko tu ustvari drži podatke i koliko postoji prostora za greške samog AI agenta.
Jedan čovek šalje, milioni primaju
Ben Cera je jedini čovek u Polsiji. Platforma funkcioniše kao tim od devet specijalizovanih agenata veštačke inteligencije koji rade u koordinaciji: jedan istražuje tržište, drugi piše i popravlja kod, treći kreira reklamne kampanje na Googleu i Meti, četvrti čita pristigle mejlove kupaca i odgovara na njih. Svake noći sistem pregleda stanje 7.600 kompanija na platformi i ujutru šalje izveštaj osnivačima. Pretplatnici plaćaju 49 dolara mesečno plus 20 odsto od prihoda.
Za pet meseci od lansiranja, platforma je dostigla prihode od 10 miliona dolara na godišnjem nivou. Najzanimljiviji podatak nije prihod, već kako je Cera prikupio investicije: prepustio je čitav proces agentima, koji su identifikovali fondove, vodili prepisku i pripremali dokumentaciju. Cera je ušao u razgovor tek za poslednje pozive i potpis. Sam Altman, izvršni direktor OpenAI-ja, rekao je još 2023. da očekuje prvu jednočlanu kompaniju vrednu milijardu dolara do 2030, a Polsia je na dobrom putu.
Ali dok osnivači slave tu produktivnost, američki rečnik Merriam Webster, referentni leksikografski autoritet za engleski jezik koji postoji od 1828. godine, proglasio je za reč 2025. upravo "slop". AI slop označava masovno generisani sadržaj niske vrednosti koji agenti veštačke inteligencije proizvode bez ljudske kontrole. Istraživačka kompanija Meltwater utvrdila je da su u 2025. godini pomeni tog pojma u onlajn komunikaciji porasli devet puta u odnosu na godinu pre, a negativan sentiment dostigao 54 odsto. Prema proceni SEO kompanije Graphite, više od polovine svih engleskih tekstova na internetu danas potiče od sistema veštačke inteligencije. Polsia je poslovni model izgrađen upravo na tome.
Kupac koji otvori mejl ne zna ko ga je napisao
Istraživanje koje je u martu 2026. sprovela kompanija Klaviyo na uzorku od 8.000 ispitanika pokazalo je da su potrošači koji primete AI sadržaj u marketingu brenda četiri puta češće skloni da izgube poverenje u taj brend nego da ga steknu.
Odvojeno, istraživanje kompanije SmythOS pokazuje da 52 odsto korisnika smanjuje angažman kada posumnja da je sadržaj generisan veštačkom inteligencijom. Paradoks je u tome što isti agenti koji firmama snižavaju troškove istovremeno potkopavaju poverenje koje te firme pokušavaju da izgrade.
Za Adria region taj paradoks je još oštriji. Kompanije u regionu ulaze u ovaj prostor bez reputacije brenda kakvu imaju tržišni lideri na Zapadu, što znači da je cena greške viša. Kupac koji jednom prepozna generički mejl bez ličnog glasa firme neće ponovo naručiti, a firma nema istoriju niti lojalnost na koju može da se osloni.
Jeftiniji marketing, skuplja reputacija
Evropska komisija navodi da od 2. avgusta 2026. korisnici u EU moraju biti obavešteni kada komuniciraju sa AI sistemom ili kada su izloženi određenom AI-generisanom ili izmenjenom sadržaju. Gartner je dodatno procenio da će više od 40 odsto agenturnih AI projekata biti ugašeno do kraja 2027. zbog rastućih troškova, nejasne poslovne vrednosti i nedovoljnih kontrola rizika. Za kompanije koje koriste agente u marketingu glavno pitanje će biti oko poverenja, označavanja sadržaja i odgovornosti za ono što agent pošalje kupcu.
Polsia pokazuje koliko daleko može da ode automatizacija poslovanja, ali i gde počinje njen limit. Agent može da napiše mejl, pokrene kampanju i odgovori kupcu, ali ne može da preuzme odgovornost kada pogreši. U trenutku kada automatizovani sistem pošalje netačnu ponudu, pogrešno protumači zahtev korisnika ili naruši poverenje kupca, posledice ne snosi agent, već firma koja ga je pustila da radi.
Polsia nije problem, ona je samo ogledalo. Svaki vlasnik biznisa koji danas razmišlja o automatizaciji marketinga stoji pred istim izborom: agenti mogu generisati sadržaj brže i jeftinije nego ikada, ali kupac koji prepozna generički ton neće ponoviti narudžbinu.
Efikasnost se meri u troškovima, poverenje u godinama. Jedino što nije moguće automatizovati je razlog zašto bi neko baš od vas kupio, i taj razlog mora doći od čoveka.
.webp){kind=icon}
