Tokom kratkog perioda Zimskih olimpijskih igara, vodeći brendovi ubrzano nastoje da ubede rekreativne skijaše da im je, baš kao i njihovim idolima, potrebna najsavremenija oprema da bi uspeli na stazama.
Na Igrama Milano–Cortina 2026, koje su ove nedelje počele u Italiji, grupa najvećih proizvođača opreme predstaviće svoju najnoviju opremu pod izvesnom senkom. Potencijalni šampioni, među kojima su Amerikanka Mikaela Shiffrin i Austrijanac Raphael Haaser, nosiće opremu nekih od brendova koji su u središtu antimonopolske istrage.
Regulatori Evropske unije su u oktobru pokrenuli nenajavljene racije, koje su obuhvatile najmanje tri giganta u ovom sektoru, Blizzard iz sastava Tecnica Group SpA, Fischer Sports GmbH i Atomic, u vlasništvu Amer Sports Oyj – u potrazi za dokazima da li su kompanije eventualno prekršile pravila o kartelima.
Ionako je reč o izazovnom periodu za industriju skijaške opreme, u kojem se etablirani proizvođači bore sa rastućim troškovima i posledicama klimatskih promena, dok se novi akteri suočavaju sa visokim preprekama za ulazak na tržište.
"Industrija skijaške opreme nije velika industrija i potencijalna šteta za potrošače je, u najboljem slučaju, ograničena", rekao je Christopher Finnerty, partner u advokatskoj kancelariji K&L Gates, specijalizovan za pravo konkurencije. "Opasnost za sve brendove leži u tome da li ta saradnja ostaje ispravna i adekvatno dokumentovana."
Nadzorna tela Evropske unije ispituju da li je nezakonita koordinacija, konkretno nedozvoljene prakse fiksiranja cena, omogućila skijaškim gigantima da naruše tržišnu konkurenciju, prema navodima osoba upoznatih sa slučajem, koje su govorile pod uslovom anonimnosti. Istražitelji trenutno analiziraju dokumenta i podatke prikupljene tokom racija, tražeći eventualne dokaze da su tajni dogovori doveli do povećanja maloprodajnih cena na tržištu EU, naveli su izvori.
Istraga je u ranoj fazi. Iako formalne optužbe još nisu iznesene, kompanije Atomic i Blizzard obećale su punu saradnju sa nadležnim organima. Portparol kompanije Fischer nije odgovorio na upite za komentar, dok je Evropska komisija odbila da komentariše slučaj.
Iza brzine, veština i post-adrenalinskog luksuza, skijaška industrija je već bila pod pritiskom. Povećani troškovi materijala, poput jezgara od bambusa i karbonskih vlakana, snažno pogađaju profitne marže proizvođača opreme. Prošle godine francuski brend Rossignol objavio je da zatvara svoju istorijsku fabriku u Sallanchesu, nakon višegodišnjih gubitaka.
„U ovoj industriji sam već trideset godina“, rekao je Jason Levinthal, skijaški preduzetnik i osnivač kompanije J Skis. „To se može opisati kao niša unutar niše, ali potrošači je doživljavaju kao veliku i glamuroznu. Njima izgleda kao da se time bave svi.“
Još jedna briga su kraće sezone izazvane promenama klime, koje su uticale na posetu skijalištima i prodaju opreme. Tako je 2023. godine Les Contamines, francusko skijalište s pogledom na čuveni Mont Blanc, bilo prinuđeno da otkaže trku Svetskog kupa zbog nedostatka snega. U Sjedinjenim Američkim Državama, skijališta u Kaliforniji, Juti i Koloradu suočila su se sa istorijski niskim snežnim pokrivačem.
Za Igre Milano–Cortina proizvedeno je gotovo 1,6 miliona kubnih metara takozvanog tehničkog – veštačkog – snega. Reč je o skupoj, ali neophodnoj supstanci za gotovo sva skijaška takmičenja, koja doprinosi ukupnom rastu troškova za potrošače.
Tokom protekle decenije, cena ski-pasa u Evropi porasla je za više od trećine, prema navodima medija. U Italiji je, prema izveštaju udruženja za zaštitu potrošača Asoutenti, za sezonu 2025/2026 skočila i do 40 odsto u poređenju sa 2021. godinom.
Viškovi zaliha
Skijaškoj industriji nije pomogla ni pogrešna procena postpandemijskog okruženja.
Zbog boravka kod kuće, potrošači su masovno kupovali opremu, jer je skijanje bilo jedna od retkih aktivnosti dozvoljenih nakon popuštanja mera zatvaranja. Početni oporavak na mnogim skijalištima bio je toliko snažan da su proizvođači požurili da povećaju proizvodnju i napune skladišta kako bi odgovorili na potražnju. Taj trend, međutim, nije potrajao.
"Došlo je do ogromnog porasta učešća" rekla je Susan Sokolowski, vanredna profesorka na programu dizajna sportskih proizvoda na Univerzitetu Oregon. "Ali, naravno, ljudi su morali da se vrate na posao."
Kako bi se rešili viškova zaliha, proizvođači opreme počeli su da nude velike popuste. To je delimično bila i reakcija na carine koje je uveo američki predsednik Donald Trump, a koje su se kretale od 20 do oko 50 odsto na uvezene proizvode poput skija, pancerica i kaciga iz glavnih proizvodnih centara u Kini i Evropi.
"Svi su prošle godine gubili novac jer je na tržištu bilo previše proizvoda. Brendovi su robu davali trgovcima ispod cene koštanja", rekao je Levintal iz J Skis-a. "Da sam prodavao samo čarape, bio bih mnogo bogatiji."
Istraga u toku
Istraga Evropske unije o mogućem antikonkurentskom ponašanju na tržištu skijaške opreme mogla bi potrajati godinama, ali ukoliko se na kraju dokaže kršenje pravila, postoji mogućnost izricanja kazni i do 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda kompanija.
To bi mogao biti potencijalno bolan udarac za kompanije poput Tecnica, koja je u 2024. godini prijavila prodaju od 517 miliona evra (610 miliona dolara). Veća kompanija Amer Sports te je godine ostvarila oko 5,2 milijarde dolara prihoda i navela „rebalansiranje“ prodaje skijaške opreme u Severnoj Americi, kao i oprezno ponašanje trgovaca u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi.
Istrage u ovoj industriji nisu bez presedana. Američka Savezna trgovinska komisija (FTC) je 2014. godine postigla nagodbu sa kompanijama Marker Völkl i Tecnica zbog optužbi da su proizvođači pristali da ne konkurišu jedni drugima u angažovanju skijaša–promotera ili zaposlenih.
Čak i ako bi istraga Evropske unije rezultirala visokim novčanim kaznama i naredbom za obustavu određenih praksi, moglo bi proći izvesno vreme pre nego što se isprave eventualne tržišne distorzije, smatra Marie Hindré, partnerka za antimonopolsko pravo u advokatskoj kancelariji ADVANT Altana.
„Obično je potrebno nekoliko godina da efekti prestanka kartelskih praksi postanu vidljivi na tržištu“, rekla je ona. „Ishod istrage može biti objavljen pre nego što potrošači uopšte osete očekivane promene cena.“
.webp){kind=icon}
