Weuro 2025. pokazao moć ženskog fudbala - tržište raste, prihodi obaraju rekorde

Ulazak žena u organizovani sport bio je sve samo ne lak. Prvo evropsko prvenstvo u ženskom fudbalu održano je 1957. godine u Zapadnoj Nemačkoj uprkos zvaničnoj zabrani. Engleski fudbalski savez tada je ovaj sport proglasio "neprikladnim za žene", a pobednice turnira nisu dobile ni priznanje ni svečani doček. Danas, skoro sedam decenija kasnije, ženski sport više ne traži dozvolu, on predvodi promene. Evropsko prvenstvo za žene 2025. (WEURO), koje se trenutno održava u Švajcarskoj, obara rekorde gledanosti, posećenosti i prihoda. Deloitte procenjuje da će globalni prihodi od profesionalnog ženskog sporta porasti sa 692 miliona dolara u 2022. na čak 2,4 milijarde dolara do 2025. godine.

Zainteresovanost za ženski sport, naročito fudbal, raste izuzetnom brzinom. Sam WEURO 2025. beleži uspehe i van terena: prodato je više od 600.000 ulaznica pre samog početka prvenstva, čime je premašen prethodni rekord od 574.875 prodatih karata s WEURO 2022. u Engleskoj, što je već tada bio ogroman skok u odnosu na 240.000 prodatih ulaznica iz 2017. godine. Društvene mreže takođe beleže impresivne brojke: zabeleženo je 8,4 miliona angažmana, što je povećanje od 55 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.

Deloitte

 

Slični pomaci viđeni su i na Afričkom kupu nacija za žene, ali i u sportovima poput ragbija i kriketa.

Grupna faza Evropskog prvenstva koja je nedavno završena, ispisala je novu stranicu istorije. Gotovo pola miliona navijača prisustvovalo je utakmicama, a 22 od 24 meča bila su rasprodata. Ukupno je 461.582 gledalaca prisustvovalo utakmicama uživo.

 

Novi standardi ženskog fudbala

Pored ukupnih brojki, zabeleženi su i značajni pojedinačni rekordi. Utakmica između Nemačke i Danske u Bazelu privukla je 34.165 navijača, čime je postala najposećenija grupna utakmica bez domaćina i najgledaniji ženski fudbalski meč ikada odigran u Švajcarskoj. Više od 17.000 nemačkih navijača na toj utakmici predstavlja rekord po broju gostujućih navijača na jednoj utakmici ženskog Eura. Meč između Švajcarske i Norveške privukao je 34.063 gledalaca, što je apsolutni rekord za švajcarsku žensku reprezentaciju.

"Ako pre nije bilo jasno, sada je neosporno, ženski fudbal je nezaustavljiv i tu je da ostane", izjavila je nedavno Nadine Kessler, direktorka UEFA ženskog fudbala, naglašavajući da je ovo više od turnira, pravi pokret koji postavlja nove standarde.  

Nadine Kessler, UEFA head of women's football

 

Što se tiče samih rezultata, Španija i Engleska postigle su po 14 golova u grupnoj fazi, izjednačivši rekord koji su Engleskinje postavile 2022. godine. Posebno se ističe Velšanka Jess Fishlock, koja je s 38 godina i 176 dana postala najstarija strelkinja u istoriji Evropskog prvenstva za žene. 

Ipak, dok ženski fudbal u zapadnoj Evropi beleži rekorde, stanje u regionu je bitno drugačije. 

Fahrudin Prolić, urednik digitalne redakcije Arena Sport BiH, za Bloomberg Adriju ističe da sastav učesnika poslednjeg prvenstva jasno pokazuje dominaciju reprezentacija iz zapadne Evrope. Ključ uspeha, navodi on, leži u jakim vezama ženskih timova s bogatim i trofejnim muškim klubovima poput Liona, Barselone i Arsenala.

"Reč je o ekipama koje imaju ozbiljnu logističku i finansijsku podršku svojih muških kolega, što im omogućava konstantan uspeh u Ligi šampionki i čini osnovu reprezentacija", kaže Prolić i dodaje: "Formula je jednostavna: koliko ulaganja, toliko rezultata."

Bogati igraju, siromašni gledaju

Nasuprot tome, u istočnoj Evropi, a posebno u zemljama regiona, ulaganja u ženski fudbal i dalje su marginalna. Prolić kaže da, nažalost, još uvek važi pravilo da bogati igraju, a siromašni gledaju.

"Nijedna reprezentacija iz ovog dela Evrope nije učestvovala na poslednjem WEURO turniru. Iznimke poput SFK 2000 Sarajevo i Crvene zvezde postoje, ali funkcionišu u uslovima poluamaterizma i bez sistemske podrške. Publike gotovo da i nema – podsetimo da je stadion u Sarajevu bio gotovo prazan čak i kada je SFK 2000 igrao protiv Čelsija u Ligi šampiona", rekao je.

Na kraju, ženski sport u regionu nije pitanje talenta jer njega, kako Prolić ističe, i te kako ima, već pitanje resursa. A dok god nema ozbiljnih ulaganja, teško je očekivati da devojke iz BiH, Srbije ili Hrvatske igraju pred punim stadionima kao njihove koleginice iz Španije.

Ono što ženski sport posebno izdvaja jeste publika. Prema podacima marketinške agencije Two Circles, navijači su često mlađi, češće žene, a 60 odsto njih na utakmice dolazi sa decom.

Azra Numanović, generalna sekretarka SFK 2000 Sarajevo, za Bloomberg Adria rekla je da je WEURO 2025 daleko više od fudbalskog prvenstva, to je događaj koji potvrđuje da ženski fudbal više nije sporedna stvar, već ozbiljan sportski, društveni i ekonomski fenomen. Impresivne brojke pokazuju da ulaganje u ženski fudbal ima smisla – postoji ogromna publika i tržište. "Sve nas to dodatno motiviše jer na takvim primerima možemo graditi argumentaciju i kod nas – da se i u BiH, uz ozbiljan pristup i podršku, može postići dugoročna održivost ženskog sporta", istakla je Numanović.

Azra Numanović - osobna arhiva

 

"Sve ovo nas dodatno motiviše, jer na takvim primerima možemo graditi argumentaciju i kod nas – da se i u BiH može, uz ozbiljan pristup i podršku, postići dugoročna održivost ženskog sporta", kazala je Numanović. 

Iako zemlje regiona ne učestvuju na ovom takmičenju, Numanović kaže da se interes preliva i kod nas i vidljiv je kroz veći broj devojčica koje žele igrati, u medijskoj vidljivosti, pa i u generalnoj promeni narativa. Pre nekoliko godina bilo je nezamislivo da se o ženskom nogometu govori u sportskim emisijama, a danas je to postalo normalno.  

Naglasila je da takmičenja poput ovoga nameću novu dinamiku i podižu standarde, koji onda indirektno utiču i na BiH, jer više niko ne može zatvarati oči pred tim razvojem. 

Najtrofejniji ženski fudbalski klub

SFK 2000 Sarajevo je najtrofejniji ženski fudbalski klub u BiH, ali i dalje se suočava sa percepcijom da je ženski fudbal manje vredan, što direktno vodi ka nedostatku ulaganja i podrške.

Numanović kaže da ih to ne obeshrabruje. Oni grade prostor u kojem devojke odrastaju kao sportistkinje, liderke i uzori.

"Ulažemo u zajednicu – otvaramo radna mesta, jačamo lokalnu ekonomiju, pomažemo devojčicama iz osetljivih grupa i rušimo stereotipe. Naš doprinos nije apstraktan – on je konkretan, merljiv i dugoročno važan za društveni i ekonomski razvoj BiH. Ulaganje u nas znači ulaganje u budućnost sa više jednakih šansi za sve", rekla je.

Ovaj klub svojim svakodnevnim uspesima dokazuje da žene u sportu nisu izuzetak već pravilo, kada im se pruži prilika. SFK 2000 Sarajevo gradi ljude, ne samo sportistkinje. Ruši stereotipe rezultatima, ali i time što njihove igračice postaju međunarodno priznate i kvalitetne.

Kada je reč o ulaganju, Numanović kaže da više nije pitanje "da li ste", već "zašto još niste". Ženski fudbal danas nudi nove prilike za brojne brendove: visoku vidljivost, snažnu povezanost s publikom i autentične priče koje nose vrednosti društvene odgovornosti.

SFK 2000 Sarajevo je dokaz da ženski fudbal ima potencijal za vrhunske rezultate, kako na terenu, tako i van njega. Igračice ovog kluba već nastupaju na međunarodnoj sceni, ali da bi se otvorio put ka još većim uspesima, potrebni su strateški saveznici, partneri koji prepoznaju dugoročnu vrednost i koji su spremni da ulažu ne samo u sport, već i u razvoj zajednice, jednakih šansi i lokalne ekonomije.

Numanović podseća da se utakmice najvišeg ranga ne dobijaju samo nogama već vizijom, hrabrošću i podrškom onih koji veruju u promenu.

Merima Čelik, sudija Fudbalskog saveza BiH i FIFA-ina sudija, istog je mišljenja, ženski fudbal doživljava veliku ekspanziju u Evropi i brojke su stalno u porastu,  ali je i dalje sve navedeno vezano za zemlje Evrope poput Španije, Nemačke, Holandije, Engleske, Švajcarske, Italije i ostalih fudbalskih sila čije države redovno igraju završnice Eura ili Svetsko prvenstvo, a klubovi redovno prolaze grupnu fazu Lige prvaka.  

 

Merima Čelik - lični arhiv

Smatra da BiH i njen rukovodeći kadar ozbiljno zaostaju u ulaganju u ženski fudbal, pa samim tim i u motivaciji da se što više devojčica i devojaka odluči na fudbal i napreduje u tom sportu.

"Sa minimalnim ulaganjem i bez potpune posvećenosti širenju ženskog fudbala u BiH, danas ne možete sastaviti ni tri ili četiri kluba koji mogu ravnopravno da se takmiče u ligi. Samim tim nema ni ozbiljnih rezultata – ni na klupskom, ni na reprezentativnom nivou van BiH. Ono čime se BiH ipak može pohvaliti jeste da igračice koje su počele karijeru u BiH često nastave karijeru u inostranstvu, u klubovima koji nude više motivacije, profesionalnije uslove i šire perspektive", kaže Čelik.

Neravnopravnost i dalje postoji

Čelik napominje da ipak postoje pojedinci koji pokušavaju da naprave iskorak, ali da sam pojedinac ne može ništa bez sistemske i finansijske podrške. A lestvica u Evropi postavljena je visoko bar kada je u pitanju ženski fudbal.

"Naši mali koraci jesu pomaci na lokalnom nivou, ali i dalje nedovoljni da bismo se merili s evropskim standardima – tu BiH ne može mnogo da očekuje", kaže.

Sportistkinje postaju sve veći uzori, a njihovo prisustvo motiviše hiljade devojčica širom sveta da se uključe u sport.

 

  

 

U Saudijskoj Arabiji, gde je devojčicama pre samo sedam godina bilo zabranjeno da igraju fudbal u javnosti, danas ih 70.000 učestvuje u školskim ligama. Sport, osim što pozitivno utiče na zdravlje i uspeh u školi, prema podacima Women’s Sports Foundation, kod gotovo polovine žena razvija liderske veštine.

Ipak, žene u sportu i dalje igraju neravnopravnu utakmicu. Muško Evropsko prvenstvo 2024. privuklo je 2,7 miliona gledalaca, inače skoro pet puta više od ženskog. U engleskoj Women’s Super League prosečna posećenost je oko 7.000 po utakmici, dok treća muška liga ima više.

I po prihodima razlika je drastična. Christiano Ronaldo je u 2024. zaradio 200 miliona evra, dok je Aitana Bonmatí, trenutno najplaćenija fudbalerka, zaradila tek milion evra. Na kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2023, samo 40 odsto igračica bilo je profesionalno, a čak 30 odsto nije dobijalo nikakvu nadoknadu.

Dugo se strategija razvoja ženskog fudbala svodila na kopiranje muškog modela: iste lige, isti sistemi, iste platforme. Ali sve više stručnjaka, među kojima i bivša članica FIFA Saveta Moya Dodd, upozorava da ženski fudbal rizikuje da ostane "umanjena verzija muškog" ako ne razvije sopstveni identitet.

Tenis je primer kako to može izgledati. Ženska teniska asocijacija (WTA) postoji od 1973, a danas teniserke redovno zauzimaju najviša mesta po zaradi i popularnosti. Od deset najplaćenijih sportistkinja na svetu, njih šest su teniserke.

Još jedan pozitivan primer dolazi iz SAD. Ženska fudbalska liga NWSL odvojila se od nacionalnog saveza 2021. i od tada beleži brz rast. Startup Athletes Unlimited otišao je još dalje: igračice same odlučuju o pravilima, biraju timove i sistem takmičenja.

Svet ženskog sporta se menja ne zato što kopira muški, već zato što gradi sopstveni. Nove lige, radikalne promene pravila, direktna komunikacija sa zajednicom i sopstveni modeli upravljanja – sve to pokazuje snagu autonomije.

I zato je jasno: budućnost ženskog sporta, uključujući i fudbal, neće se graditi na kompromisima već na hrabrosti da se odbaci sve što ga je držalo u senci.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar