U vreme kada elitni evropski klubovi naplaćuju više od hiljadu evra za sezonske karte, Bayern München ima potpuno suprotnu filozofiju. Njihova najjeftinija sezonska karta za stajaća mesta je samo 170 evra. Stadion je redovno popunjen 99,8 odsto, a lista čekanja prelazi 300.000 navijača.
Paradoksalno, ovaj "popust" ne smanjuje prihode. Naprotiv, generiše ih više. Bayern je peta najbogatija fudbalska institucija na svetu sa godišnjim prihodima koji prelaze 740 miliona evra. Analitičari ističu da njihov model nije greška, već poslovni model koji menja pravila igre.
Bayern je peti klub u svetu po prihodima/Deloitte
Federico Mari, predavač s PFA Business School, smatra kako je Bayernova politika niskih cena potencijalno najpametniji poslovni model u evropskom sportu i kaže da bi drugi klubovi, barem oni koji razmišljaju dugoročno, trebalo da obrate pažnju.
Opširnije
Milijarda dolara, prazne tribine i iscrpljeni igrači - turnir FIFA koji nikoga ne zanima
Lionel Messi bi mogao biti na terenu, ali to možda neće biti dovoljno da publika ispuni tribine. FIFA eksperiment s proširenim Klupskim svetskim prvenstvom već sada se suočava s ozbiljnim pitanjem: ko zapravo želi da gleda turnir koji izgleda kao marketinška vežba.
14.06.2025
U Nemačkoj kriza utiče i na sport, mogući gubici i 300 miliona evra mesečno
Ekonomija je pogonsko gorivo sporta, a ako posmatramo Nemačku, onda je i sport u velikim problemima.
13.03.2025
Ko oblači fudbalske reprezentacije u Adria regionu
Ovih dana u svetu sporta pažnju javnosti u Hrvatskoj privukla je informacija kako dva svetska brenda – Puma i Adidas – razmatraju da postanu novi brend sponzori hrvatske fudbalske reprezentacije.
16.07.2025
Sukob vlasnika bacio senku na evropske ambicije Crystal Palace
Vest da Crystal Palace možda neće zaigrati u Evro ligi naredne sezone, prvi put u svojoj 120-godišnjoj istoriji, otvorila je niz pitanja o održivosti modela vlasništva nad više klubova, poznatijeg kao Multi-Club Ownership (MCO).
07.07.2025
Bavarska ekonomija pristupačnosti - niska cena, visoka vrednost
U Bayernu je jasna računica, što je veći broj navijača koji redovno dolaze, to je veća ukupna potrošnja. S obzirom na to da prosečan navijač troši oko 180 evra po utakmici na hranu, piće, suvenire i dresove, Bayernova sezonska karta od 170 evra nije kraj transakcije, ona je tek početak odnosa. Prosečna godišnja vrednost jednog navijača procenjuje se na 2.800 evra. To uključuje dodatne kup utakmice, kupovinu replika dresova (koje godišnje obnavlja čak 67 odsto navijača), ali i niz indirektnih efekata, od širenja brenda do povećanja medijske vidljivosti.
Poređenja radi, Hajduk iz Splita, klub sa daleko manje solventnog tržišta i sa znatno nižim nivoom takmičarske i komercijalne moći, takođe određuje cenu svoje najjeftinije sezonske karte na oko 150 evra. Razlika od samo 20 evra u poređenju sa Bajernom zapravo otkriva koliko je nemački šampion svesno odlučio da potceni kartu kao direktan izvor prihoda kako bi izgradio dugoročni kapital u vidu lojalnosti, masovnosti i reputacije. Cena, dakle, nije tržišni odraz onoga koliko klub vredi, već strateška odluka o tome kakav odnos želi da izgradi sa publikom.
Poređenja radi, klubovi sa višim cenama sezonskih karata, često iz Premijer lige, imaju znatno manju dodatnu potrošnju po gledaocu. Iako na papiru zarađuju više po sedištu, dugoročna vrednost navijača može biti znatno niža.
Multiplikativan efekat tribina - od dede do unuka
Ključna vrednost Bayernovog modela modela leži u činjenici da niska cena omogućava kontinuitet ne samo poseta već i navijačkih tradicija. Jedna porodica može kupiti četiri sezonske karte za manje od 700 evra. To omogućava prisustvo tri generacije na stadionu, što se marketinškim jezikom prevodi u "životni ciklus lojalnosti". Klub ne mora da ponovo osvaja svoje tržište svakih pet godina, već raste organski.
Pored toga, pristupačnost smanjuje rizik od komercijalizacije atmosfere. Bayern je zadržao svoj identitet kao klub zajednice. Njegov stadion nije poligon za korporativne lože i turiste, već autentičan prostor lokalne energije. Upravo ta autentičnost donosi novu vrednost u digitalnoj eri, gde se emocije sve više monetizuju.
Premija sponzora - vizuelna punoća dolazi sa cenom
Komercijalna logika nalaže da pažnja prati sliku. A ništa ne prenosi sliku uspeha bolje od punog, bučnog, crveno-belog stadiona. Alijanc plaća 15 miliona evra godišnje za prava imenovanja stadiona. Adidas ulaže 60 miliona. Audi, Telekom i drugi partneri vide svoju vrednost upravo u tome što su povezani sa klubom koji održava kulturu podrške. Vrednost ovih ugovora raste proporcionalno emocionalnoj snazi stadiona, koja počinje od 170 evra.
Klub koji prodaje ekskluzivne karte za 1.200 evra može povećati direktne prihode, ali smanjuje organsku vidljivost. U digitalnom ekosistemu, gde navijači sami distribuiraju sadržaj, pun stadion ima neprocenjivu PR vrednost.
Model za 50 godina, ne za idući kvartal
Bayern se ne vodi kvartalnim izveštajima, već strategijom koja razmišlja generacijski. Model sa visokim cenama (kao u Arsenalu ili Tottenhamu) funkcioniše sve dok su turisti i korporativni klijenti zainteresovani. Ali taj model dovodi do starije demografske grupe, slabije atmosfere i gubitka lokalnih korena. Nasuprot tome, Bayernov pristup obezbeđuje stalni priliv mladih navijača, održava lokalne korene i širi svoj globalni doseg bez gubitka identiteta. Rezultat nije samo pun stadion već i 360 miliona digitalnih pratilaca, bez ulaganja u viralni marketing.
Ono što Bayernov model čini uspešnim nije samo cena, već i uklapanje u identitet. Klub koji želi da bude "narodni klub" ne može da naplaćuje elitne cene. Na isti način, klub koji cilja na luksuznu publiku ne može da ima tribine od 170 evra. Ključ je doslednost. Bayern je odlučio da bude inkluzivan, dugoročan i da raste organski. Na toj osnovi grade sve, od sportske politike do komercijalnih ugovora.
U eri kada je sve više klubova u dugovima, sa neizvesnim prihodima i sve većim nezadovoljstvom navijača, Bayern München nudi korporativno naizgled nepopularnu, ali funkcionalnu ideju: prihodi ne dolaze od karata, već od odnosa.
Cena od 170 evra nije znak slabosti, kako bi se odmah zaključilo, već upravo suprotno, znak snage. To je cena koja generiše posećenost, lojalnost, potrošnju, vidljivost i, što je najvažnije - identitet. Možda nije idealan model za svakoga, ali vredi ozbiljno razmotriti svakog klupskog stratega koji razmišlja duže od jedne sezone. I ne samo u klubu, i ne samo u sportu.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...