U poslednjih nekoliko godina kompanije se sve više fokusiraju na etičke i društvene brige i ulažu sve veće količine novca da bi rešile ekološke probleme koji brinu i njihove potrošače. To je posebno važan faktor za kupce luksuzne robe, kojima će i u budućnosti održivost biti važan kriterijum kada biraju koje će proizvode i iskustva sebi priuštiti, zaključili su govornici drugog panela "Održivost i etika u industriji luksuza" na konferenciji "The Future of Luxury" u organizaciji Bloomberg Adrije.
Anica Radenović, direktorka za razvoj brendova Fashion Company i brend menadžerka za PVH Grupu, rekla je da je održivot lakše implementirati u zapadnom svetu, ali u regionu postaje sve više prihvaćeno.
"Ne mislim da je vezano samo za 'luxury' segment, već za svaki segment poslovanja, a to je prilagođanvanje potrebama potrošača. One se danas dešavaju jako brzo, morate da budete proaktivni, da se prilagođavate i da nađete način da dobijete njihovu pažnju."
Krajnji potrošač obraća pažnju na to, a spreman je čak i da plati više za proizvode koji zadovoljavaju njihove standarde. "Smatram da će svaka kompanija koja sustigne trku sa promenama afiniteta potrošača moći da traje,"
Marinko Ukropina, strateg i konsultant na polju održivosti poslovanja, bivši generalni direktor SGS Adria, govorio je o implementaciji pametnih rešenja kroz njegov privatni biznis implementacije projekta smart marina. Kako je objasnio, to podrazumeva potpunu digitalizaciju svih operacija dolaska broda u Porto Montenegro.
Kako je ocenio, deo luksuza i održivosti su pametna rešenja, koja vode do sledećeg nivoa luksuza uz primenu veštačke inteligencije. Kako je naglasio, bitna je spremnost države da uđe u to.
"Apsolutno postoje sistemi praćenja, uključujući i dijamante i farmaceutiku, i naftu. Bitna je spremnost države da uđe u to – oni su bili spremni jer imaju koristi od toga. Svi ostali stejkholderi su takođe imali koristi", rekao je on i zaključio da je za održivost potrebno više strana.
Naglasio je da je jako važno na vreme informisati javnost o promenama koje dolaze, kao što je na primer CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), jer bi u suprotom to mogao biti veliki udar na privredu.
Važnost zakonskih regulativa i inicijative države da reguliše određena polja i kazni one koji krše zakon pomenuo je i Dušan Simić, gemolog i ekspert na polju trgovine dijamantima, generalni direktor Analytical Gemology and Jewlery (AG&J). On je istakao je da je nakit simbol civilizacije i da se tu ne postavlja pitanje održivost.
Na temu održivosti osvrnuli su se i glavni govornici konferencije koji su podelili sa publikom svoje iskustvo. Ashok Som, profesor koji se bavi temom luksuza, izneo je zaključke svog istraživanja koji pokazuju da se trendovi u industriji menjaju – dok na industriju utiču visoka inflacija, digitalizacija i geopolitika, potrošači se sve više okreću iskustvima, inkluzivnosti i održivosti. "Mladi malo kupuju, a ako oni ne uđu na trzište, ko će?", dodao je.
Poznati dizajner nakita Stephen Webster govorio je o svom višedecenijskom iskustvu u segmentu luksuza. Tom prilikom, pomenuo je trendove personalizacije, važnost etičkih normi i, naravno, unikatnost. “Mi ne menjamo svet, ali da bismo zadržali mesto koje zauzimamo, autentičnost mora da ostane”, rekao je Webster.
.webp){kind=icon}
