Više od dve godine glavna tema razgovora gotovo svuda je bila uticaj kovida 19. Sada kada se čini da je najgore od pandemije prošlo i ljudi ponovo putuju slobodnije, još jedna vruća tema svima jesu - skupe avionske karte.
Ljudi traže letove - ponekad i prvi put posle nekoliko godina - u naletu onoga što se naziva "osvetničkim putovanjem" (engl. revenge travel). Internet pretraživanja pokazuju neverovatne cene avionskih karata za mnoge rute, ali putnici željni obilazaka odlučuju podneti veće troškove nakon tako dugog perioda bez putovanja.
"Potražnja je na veoma visokom nivou", rekao je glavni izvršni direktor Delta Air Linesa Ed Bastian na konferenciji o industriji prošle nedelje. On je istakao da bi cene karata ovog leta mogle biti 30 odsto više od nivoa pre pandemije, bez obzira na kategoriju.
Globalni pokret
Tendencije je isti u svim geografskim područjima, iako su neka mesta uslovno rečeno stisnutija od drugih. Povratna karta u ekonomskoj klasi između Hongkonga i Londona na Cathay Pacific Airwaysu krajem juna beležila je cenu do čak 42.051 hongkonškog dolara (588.217,3 dinara), što je više od petostruke uobičajene cene pre pandemije. Direktni letovi između Njujorka i Londona otprilike u isto vreme koštaju više od 2.000 dolara (219.530 dinara) u ekonomskoj klasi.
''Cene karata su ovih dana stvarno skupe'', rekla je Jacqueline Khoo, koja radi u turizmu. Njena kompanija je platila 5.000 singapurskih dolara (399.519,7 dinara) za povratnu kartu iz Hamburga sa Singapore Airlinesom To je nekada koštalo oko 2.000 singapurskih dolara (159.807,9 dinara), rekla je. ''Stvarno je neverovatno da vas karta za ekonomsku klasu toliko košta''.
Studija Mastercard Economics Instituta pokazala je da su troškovi leta iz Singapura u aprilu u proseku bili za 27 odsto veći nego u 2019, dok su letovi iz Australije bili za 20 odsto veći. Putnici sve češće rezervišu karte mesecima unapred jer su zabrinuti zbog troškova kupovine u poslednji čas, rekao je David Mann, glavni ekonomista za Aziju, Pacifik, Bliski istok i Afriku na institutu.
Više je razloga za rast cena, a nisu svi pod kontrolom avio-prevoznika.
Veliki avioni parkirani
Prevoznici su oprezni u vezi s vraćanjem svih svojih aviona u mirovanju, iako je većina zemalja ublažila prekogranična ograničenja. To posebno važi za divovske avione kao što su Airbusov "superjumbo A380" i stariji Boeingov 747-8, jer se avio-kompanije okreću štedljivijim modelima poput A350 i 787 Dreamliner. Zatezanje je najakutnije u Aziji, koja je najsporije ublažila ograničenja, a budući da je Kina, najveće tržište u regiji, praktično zatvorena.
Nakon različitih i promenljivih vladinih politika u poslednje dve godine, avio-prevoznicima trebaće vremena da obnove flote s obzirom na to da su mnoga ograničenja ublažena tek u maju, rekao je Subhas Menon, glavni direktor Asia Pacific Airlines. "Još je rano", rekao je, “tek smo u junu, pa nećemo da odvrćemo slavinu."
Prevoznici su takođe smanjili svoje mreže tokom kovida, poput Cathaya, koji je bio opterećen teškim pravilima putovanja i karantina u Hongkongu. To je ostavilo ljude da dobro razmisle o dugim putovanjima s jednim ili više presedanja, dok su pre mogli leteti direktno. British Airways trenutno čak ne leti za Hongkong.
S manje aviona na nebu, manje je sedišta za zadovoljenje oporavka potražnje, što je zauzvrat povećalo cene karata.
Visoke cene goriva
Ruska invazija na Ukrajinu pogoršala je stalni rast cena sirove nafte u poslednjih 18 meseci. Mlazno gorivo sada čini čak 38 odsto prosečnih troškova avio-prevoznika, u odnosu na 27 odsto u godinama pre pandemije. Za neke jeftine avio-prevoznike može iznositi čak 50 odsto.
Spot cene mlaznog goriva u Njujorku ove su godine porasle za više od 80 odsto, iako cene variraju od regije do regije zavisno od troškova rafinisanja i lokalnih poreza. Mnogi američki prevoznici do sada su uspeli da pokriju povećane troškove goriva - ali samo tako što su ih prosledili putnicima u formi viših cena karata.
Neki ulagači veruju da bi avio-kompanije mogle nastojati da povećaju nabavku goriva kao način da se izbore sa situacijom, rekli su analitičari Citigroupa u martu. Većina azijskih avio-prevoznika ne štiti se od rizika za mlazno gorivo, što znači da su osetljivije na povećanje cena.
Putnici s dubokim džepom
Čini se da veći troškovi karata ne odvraćaju ljude od putovanja, sada kada su mnoga ograničenja ublažena. Neki potrošači sada aktiviraju neiskorišćene budžete za godišnji odmor i uzimaju skuplje klase za putovanja, rekao je prošlog meseca generalni direktor Međunarodnog udruženja vazdušnog saobraćaja Willie Walsh.
"Takozvani osvetnički putnik je pojedinac koji je emotivno pogođen izolacijom i koji je čeznuo za putovanjem u poslednje dve godine", rekla je Hermione Joye, šef sektora za putovanja u Aziji i Pacifiku u Alphabetovom Googleu. ''Vrlo su spontani.''
Nedostatak osoblja
Stotine hiljada pilota, stjuardesa, rukovodilca i drugih avio-radnika izgubilo je posao u poslednjih nekoliko godina. S porastom putovanja, industrija sada nije u stanju da zapošljava dovoljno brzo da bi omogućila nesmetano poslovanje na nivou pre pandemije.
Singapurski aerodrom Changi - redovno proglašavan najboljim na svetu - želi da zaposli više od 6.600 ljudi. Mnogi radnici koji su otpušteni pronašli su druge, manje nestabilne karijere i nisu voljni da se vrate u cikličku industriju. Operater u Changiju nudi dodatni bonus od 25.000 singapurskih dolara (1.997.827,9 dinara) za pomoćno osoblje, posao koji se plaća maksimalno 3.700 singapurskih dolara (295.678,5 dinara) mesečno.
U SAD manji regionalni avio-prevoznici ne mogu leteti punim kapacitetom jer su veći prevoznici unajmili previše pilota. Stotine letova otkazano je u Velikoj Britaniji, što je ugrozilo planove za godišnji odmor i dovelo do dugih kašnjenja i scena u kojima putnici spavaju na aerodromima. U Evropi su se veliki aerodromi suočili s kašnjenjima i otkazivanjem letova nakon što nisu zaposlili odgovarajuće osoblje. To je poremetilo rasporede avio-prevoznika i povećalo troškove.
Popravljanje bilansa
Avijacija je kapitalno intenzivna industrija s istorijski tankim maržama. Kovid je tu radnu klimu učinio još izazovnijom: globalno, avio-kompanije izgubile su više od 200 milijardi dolara (15,9 biliona dinara) u tri godine do 2022. Povišene cene prevoznicima pružaju put za oporavak od gubitaka.
''Nikad nismo videli ovakva atmosferu kada su prihodi u pitanju”, rekao je izvršni direktor American Airlines Groupa Robert Isom na konferenciji prošle nedelje. "Povrh toga, vidimo kako se velike korporacije vraćaju. Mala i srednja preduzeća već su nekoliko meseci stvarno van svih top lista.”
Koliko dugo će karte ovoliko koštati?
Nejasno je koliko će dugo trajati ove visoke cene, iako se čini da su mnogi putnici spremni da ih plate.
"Porast cena je kratkoročni fenomen", procenjuje Stephen Tracy, glavni operativni direktor u Milieu Insightu, singapurskoj kompaniji za analizu potrošača. ''Nadajmo se samo da će se, nakon što se ove stvari ponovno izjednače, cene vratiti. Prilično sam uveren da hoće."
U nekoliko slučajeva cene su zapravo niže od nivoa pre pandemije, kaže Michael O'Leary, glavni izvršni direktor Ryanair Holdingsa. Iako postoji mogućnost da se cene karata vrate na nivoe na kojima su bile pre kovida, rat u Ukrajini i epidemije virusa i dalje predstavljaju rizike, rekao je.
Uz asistenciju Kyunghee Park, Mary Schlangenstein, Justina Bachmana i Dannyja Leeja.
.webp){kind=icon}
