.webp){kind=icon}
Vina iz Adria regije izuzetnog su kvaliteta, a pristupačnih cena, stižu do Kine i Amerike te osvajaju najprestižnije nagrade u Evropi. U Bosni i Hercegovini broj vinarija raste, iz Srbije je pojačan izvoz vina u Rusiju, Severna Makedonija proizvodi više vina nego što konzumira, dok Hrvatska i Slovenija jačaju ponudu vina za HoReCa sektor. Regionalno, vinska kultura je poboljšana poslednjih godina.
Vina iz Srbije dobila priliku za tržište Rusije
Dragana Janjić, jedna od tri sestre koje vode vinariju "Aleksić" iz Vranja u Srbiji, za Bloomberg Adriju ističe da njihova vina završavaju u 11 zemalja, u regiji, Evropi, Kini, Kanadi i Americi, te da će godinu završiti sa čak 700 hiljada litara prodatog vina. Njihovo najprepoznatljivije vino je Žuti cvet Tamjanika, a pored njega perjanica vinarije je Barbara roze. Kao novinu izdvaja Sinergija Chardonnay te crveno vino Kardaš Cabernet Sauvignon i Amanet Vranac koji se izvozi najviše u Kinu. "Najskuplje vino iz vinarije je Temperament Merlot od 25 evra i prodaje se u Srbiji i Švajcarskoj. Biće još jedna nova etiketa crvenog vina u maloj ograničenoj seriji za početak. Svake godine se trudimo da imamo nešto novo i drugačije", navodi Janjić.
Dragana Janjić (Bloomberg Adria)
"Ove godine smo počeli izvoz u Rusiju, verovatno je to posledica rata i što oni nemaju druge mogućnosti. Svi smo iskoristili tu priliku", kaže Janjić.
Miodrag Bjelica iz vinarije "Bjelica" iz Novog Sada iz Srbije kaže da izvoze vina u zemlje regiona, Evrope pa do Bermude. "Ima mnogo prostora napolju za naša vina koja imaju jako dobar odnos cene i kvaliteta. Mi nudimo pet etiketa, a spremamo još nešto novo. Imamo Sagu, to je Sauvignon blanc i Semillon, roze je Merlot i malo Marselana, Babaroga je Chardonnay, imamo i penušavu Babarogu, to je tradicionalno rađen penušavac i Graffiti crveno vino od Merlota i Marselana. Babaroga je 35 evra, penušava Babaroga je 50 evra, roze je jeftiniji", kaže Bjelica, koji najavljuje i selidbu vinarije iz grada na Frušku goru, gde su im vinogradi.
Dodaje da sve zemlje u regionu pomažu vinare, ali da je to spor posao te da je malo jedna generacija da biste napravili dobru priču. Smatra da je pomoć države neophodna u vidu subvencije, marketinga i sajmova.
Miodrag Bjelica (Bloomberg Adria)
Vinska industrija u BiH raste, vino iz Trebinja u vrhu svetskih vina
U vreme Jugoslavije samo su državni sistemi mogli da proizvode vino, dok su mali preduzetnici to mogli da rade za svoje potrebe, za sopstvene konobe i restorane. Među tim preduzetnicima bila je porodica Vukoje iz Trebinja, koja je 1982. godine počela proizvodnju vina, da bi nakon rata bili prva registrovana privatna vinarija u BiH.
Radovan Vukoje, iz vinarije "Podrumi Vukoje 1982", za Bloomberg Adriju kaže da je BiH svaki dan sve bolja u proizvodnji vina te da raste broj privatnika koji masovnije sade vinograde, razvijaju podrume i vinarije.
Radovan Vukoje (Bloomberg Adria)
"Naša industrija raste iz dana u dan i možda je jedna od najviše rastućih u poslednjih desetak ili 15 godina. Čekamo da novi zakon o vinu, usklađen s EU, bude usvojen u Parlamentu BiH. Kao proizvođači učestvovali smo u pisanju zakona jer je veoma bitan i trebao bi da pruži satisfakciju vinarima koji posao rade na pravilan način, da nas zaštiti od crnog tržišta, da pomogne u izvozu vina", ističe Vukoje koji je i predsednik Grupacije vinara i vinogradara BiH.
Vina iz "Podruma Vukoje" na tržištu su od 1996. godine, a od 2000. razvijaju se kao brend koji je sinonim za kvalitet vina i rakija, i to ne samo u BiH. Više puta su proglašeni za najbolju vinariju regiona, dodaje Vukoje, a osvojili su i više od 600 nagrada u zemlji i svetu. Izvoze na tri kontinenta, u Evropu, Aziju i Severnu Ameriku.
Njihovo najekskluzivnije vino je Carsko vino, a ove godine je među tri selektovano za vino godine, po izboru najpoznatijeg vinskog časopisa Decanter iz Londona. "To je veliki uspeh, ne samo za BiH i regiona, već za jugoistočnu Evropu, koja nikada nije imala predstavnika među najboljima vinima sveta", naglašava Vukoje. Pojašnjava da je reč o sorti Žilavka koja dolazi sa čuvenih Carskih vinograda podignutih još pre 130 godina na ušću reke Sušice i Trebišnjice.
Vina - Podrumi Vukoje (Bloomberg Adria)
"Upravo taj specifičan mikrolokalitet iznedrio je vina koja su se pila po dvorovima za vreme Austrougarske, a revitalizacijom vinograda 2003. godine skinuli smo prašinu sa Carskog vina i imamo rezultate za ponos", kaže Vukoje. Cena ovog vina je oko 25 evra, ali Vukoje ističe da je beznačajno posmatrati vina po ceni, već da u fokusu treba da bude njihov kvalitet.
Nikola Radišić iz vinarije "Jungić" iz Čelinca kod Banjaluke situaciju na tržištu ocenjuje kao dobru te dodaje da prodaja vina raste godišnje od pet do 10 odsto.
"Samim tim raste i kvalitet vina, prate se trendovi i primenjuju najnovije tehnologije, a kupci to prepoznaju", kaže Radišić, koji iz vinarije "Jungić" preporučuje premium Cabernet Sauvignon, vino koje dve godine bude u francuskim "barrique" buradima, nagrađivano je u Londonu, Sofiji i Beču, a cena mu je oko 25 evra. Radišić ističe da kako bismo popili lepo domaće crveno vino, moramo izdvojiti od 20 do 50 evra, dok su bela premijum vina od 10 do 20 evra.
Nikola Radišić (Bloomberg Adria)
Ova vinarija ima vinograde na površini od sedam hektara, a zastupljeni su Tamjanika, Chardonnay i Rajnski rizling od belih sorti, a od crvenih Frankovka (Blaufränkisch), Merlot i Cabernet Sauvignon. Izvoze u Austriju, Nemačku, Poljsku, Srbiju i Crnu Goru, a od ove godine i u SAD. "Povratna informacija je dobra, traži se premijum linija čija je cena za strano tržište od 10 do 30 evra", dodaje Radišić.
Da je proizvodnja vina u BiH u usponu potvrđuju i iz dve mlađe vinarije iz Banjaluke i Neuma. Nebojša Milovanović iz vinarije "Crveni Brijeg" iz Banjaluke kaže da ima puno vinarija s kvalitetnim vinima i da je teško probiti se na tržištu. Ipak, prodaju sve što proizvedu.
Nebojša Milovanović (Bloomberg Adria)
"Mala smo vinarija koja svu proizvodnju može da plasira na teritoriji Banjaluke, međutim, prisutni smo i u Sarajevu, dok smo deo vina izvezli u Švajcarsku klijentu koji ima restoran s velikom paletom evropskih vina, ali su probali i odlučili da služe i naša vina", ističe Milovanović. U vinariji "Crveni brijeg" nude belo vino Safikada te crveno vino Castell Nostro, nazvana po simbolima grada Banjaluka. "Imamo još roze, a napravili smo i premijum liniju - vino Morava od bele sorte s Fruške gore te Merlot barrique, za koje smo nedavno dobili zlatnu medalju u Beču", izdvaja Milovanović. Najskuplje im je vino Morava, košta 15-17 evra, dok će Merlot, koji će tek plasirati na tržište, biti malo skuplji.
Marin Babić iz vinarije "Puntar" iz Neuma, stare pet godina, kaže da na 12,5 hektara imaju šaroliku ponudu grožđa koje koriste da rade kupaže koje smatraju zanimljivim. "Radimo belu i crvenu kupažu sa po četiri sorte. To je malo drugačija ponuda u odnosu na naše kolege u Hercegovini. Ove godine imamo i Žilavku selekciju, belu kupažu od Pošipa, Grka, Chardonnaya i Žilavke, crvenu kupažu od sorti Trnjak, Blatina, Vranac i Cabernet i imamo roze, koji je rađen kao kupaža Caberneta i Syraha", nabraja Babić i dodaje da su trenutno njihova vina dostupna u delovima BiH, a uskoro i u Hrvatskoj.
Marin Babić (Bloomberg Adria)
Ove godine imaju oko 30 hiljada butelja premijum vina. "Nije to ni malo, ni puno, s obzirom na to da smo nova vinarija, a tendencija nam je da ne širimo vinograde, već da smanjujemo liniju kvalitetnih vina, a povećavamo liniju premijum etiketa".
Njihov roze košta oko devet evra, Žilavka selekcija oko 11 evra, bela kupaža Saint oko 14 evra, a crvena kupaža Sinner oko 17 evra. "Naša Žilavka selekcija i crvena kupaža na poslednjem takmičenju u Beču osvojile su srebro. Prvo takmičenje i vratili smo se sa dva srebra", ponosno ističe Babić.
Puntar vina (Bloomberg Adria)
Hrvatska jača ponudu za HoReCa sektor, imaju i belo vino od crnog grožđa
Josip Pavičić iz vinarije "Feravino" iz Hrvatske smatra da svi proizvođači iz regiona imaju podjednake šanse za nastup na inostranim tržištima.
"Mi, na primer, izvozimo u više od 25 zemalja, a najlošije rezultate imamo u regiji. Ljudi u regionu će više ceniti strana vina, italijanska, francuska, španska ili jeftina vina, dok razvijenija tržišta cene različitosti i zato sva vina iz regiona imaju jednake šanse. Niko od nas nije brend u inostranstvu i tu su nam polazne šanse jednake, s tim da je nama iz Hrvatske lakše jer smo u EU", navodi Pavičić.
Ova vinarija je pre četiri godine počela proizvodnju penušavih vina od Graševine i bili su prva vinarija u Hrvatskoj koja ima takve proizvode, što se pokazalo kao dobra odluka jer je taj proizvod u ekspanziji. S druge strane, imaju i sveža bela vina. "Naša filozofija je da nudimo dobar kvalitet, vrhunska vina za dobru cenu. Kod nas najveća cena ne znači najekskluzivnije vino. Naša linija Miraz, kao premijum najskuplja linija, ima četiri različita crna vina, a košta oko 15 evra. Penušavci su oko sedam evra", ističe Pavičić.
Nikola Pavletić (Bloomberg Adria)
Nikola Pavletić je iz vinarije "Royal Hill" iz Hrvatske, jedinstvene po belom vinu od crnog grožđa, koje je jedino takvo mirno vino u Hrvatskoj.
"Isto tako, od crnog Pinota imamo mirni roze i penušavo vino 'šarmat metoda'. Više nema lošeg vina, ponuda je velika, vinara ima jako puno, a potražnja nije mala. S obzirom na to da smo mlada vinarija, probijamo se u Hrvatskoj i regionu, ali radimo i za izvoz. Naša vina se trenutno kreću od šest do 7,5 evra, najskuplje je penušavo 7,5 evra, s tim da će uskoro izaći još dve vrste samo za HoReCa sektor, po ceni od oko 10-13 evra", ističe Pavletić.
Vina Royal Hill (Bloomberg Adria)
Slovenija nudi vina i do 16.000 evra po boci
Tomislav Balent iz vinarije "Puklavec Family Wines", najveće vinarije po proizvodnji u Sloveniji, ističe da su izuzetno zadovoljni stanjem na tržištu, kako u regionu, tako i na Zapadu, gde puno izvoze. Kao problem ističe pokidane lance snabdevanja sirovinama, zbog čega imaju problem s nabavkom boca i čepova.
"Imamo liniju vina koja su isključivo za HoReCa sektor, kojih nema na policama. U regionu ima zainteresovanih za naša vina, preovladava Sauvignon blanc, koji je ove godine dobio Decanter bronzu. Što se tiče 'retail' linije, mi smo specijalisti za slatka vina. Naša vrhunska vina su između 12 i 15 evra, 'retail' linija na polici je između šest i sedam evra. Svi nam govore da smo čak malo jeftini za taj kvalitet, ali s obzirom na količinu vina koju imamo, mi to možemo priuštiti", naglašava Balent.
Imaju i jednu specijalnu selekciju među svojim vrhunskim vinima, kupažu koja košta 45 evra, a takođe imaju i najveću arhivu vina u Sloveniji sa 200 hiljada boca, od kojih je najstarija iz 1947. godine. Tu je cena vina od 90 pa do 16.000 evra.
Severna Makedonija proizvodi više nego što konzumira
Iz vinarije "Stobi", druge po veličini u Severnoj Makedoniji, kažu da ta zemlja više vina prodaje (75-80 odsto izvoz) nego što konzumira (20-25 odsto domaće tržište).
Stobi vina (Bloomberg Adria)
"Makedonija proizvodi oko 100 miliona litara vina, a u Makedoniji se proda oko 20 miliona litara. Izvozno smo orijentisani i prodajemo vina u 22 zemlje, od regije, Evrope, SAD, Kanade, Japana, Kine, Rusije, Malte... Moramo da imamo veliku ponudu da bismo zadovoljili potražnju. Imamo pet linija proizvoda u različitim kategorijama po kvalitetu. Radimo vino od svog grožđa koje sadimo na 600 hektara, imamo 18 različitih sorti, a pravimo više od 40 različitih etiketa vina", poručuju iz vinarije "Stobi".
"Imamo pakovanja od jednog litra, koja se lako prodaju jer je dobar kvalitet za dobru cenu, a nakon toga imamo Selection Macedonia private reserve, koja su vrhunska vina kod kojih se oseti pravo makedonsko tikveško poneblje. Naša najskuplja vina trenutno su Private reserve oko 10 evra. Imamo plan da radimo Icon wine, ekstrapremijum vino, brend vinarije koje će biti između 40 i 50 evra. Imamo vina koja zaslužuju višu cenu, ali politika kompanije je da budu dostupnija", naglašavaju u "Stobi" vinariji.
Malešević: Vinska kultura poboljšana
Vinare je nedavno u Banjaluci, na festivalu "Vinosaur", okupila kompanija "Frutela Group", koja posluje 23 godine i jedan je od najvećih regionalnih distributera vina s portfoliom koji obuhvata više od 500 različitih etiketa, kako domaćih proizvođača, do svih važnijih regionalnih i mnogih svetskih brendova.
"Nije reč samo o uvozu, distribuciji i prodaji domaćih, regionalnih i svetskih brendova, već imamo i edukativni karakter kroz mnoge radionice, testove, posete vinarijama, vinske i gastro festivale, čime stvaramo vinsku kulturu poslednjih 20 godina. Krupni koraci su napravljeni", ističe Nenad Malešević iz "Frutele".
Nenad Malešević (Bloomberg Adria)
Dodaje da su radili prvo na edukaciji ljudi o konzumaciji vina, a čim je došlo do pomaka u konzumaciji, porasla je i potražnja za vinima. "Onda se stvara i povoljan ambijent za investiranje u biznis vezan za vinogradarstvo i vinarstvo, tako da poslednjih 20 godina imamo veliki broj domaćih kompanija, vina su bolja i kvalitetnija, publika edukovanija i izbirljivija", naglašava Malešević.
Dodaje da u regionu postoji publika i za najosnovnija vina, ali i za vina koja su premijum i superpremijum ili neke svetske etikete. "Frutela Group" vodi računa da ima zastupljene sve sorte, sve važnije vinske regione i zemlje te stilove i tipove vina, od penušavih vina i šampanjaca, aperitivnih vina, dezertnih vina, rezervnih vina, private rezervnih... "Imamo vina od tri KM pa do više od 1.000 KM po boci. Ima i skupljih vina, posebnih šampanjaca ili vintage linija, ali tržište BiH nije veliko za to, proda se pokoja boca", navodi Malešević.
Pored navedenih domaćih i regionalnih vina, "Frutela" nudi i neke od najskupljih šampanj vina, kao što su vina vinarije Krug. Među belim vinima najskuplja su ona iz Francuske regije Burgundija, a među crvenim prednjače toskanska (Italija), iz francuske regije Bordo, iz Kalifornije (SAD). Boca tih vina košta od 100 do 350 evra.
