Razotkrivanje pukotina u temelju Putinove ratne ekonomije

Rast ruske ekonomije jenjava. Prihodi od nafte se smanjuju. Budžetski deficit dostigao je najviši nivo u više od tri decenije. Inflacija i kamatne stope održavaju se na zabrinjavajuće visokom nivou, dok bankari upozoravaju na pojavu dužničke krize.

U napetoj atmosferi, Vladimir Putin, koji je transformisao ruski finansijski sektor u ratnu mašineriju, odlazi na Aljasku kako bi se u petak sastao sa Trumpom. Dvojica lidera će tražiti način da okončaju ukrajinski rat, koji je Putin započeo u februaru 2022. Donald Trump je ovе nedelje pozvao Putina da se fokusira na probleme ruske ekonomije koja "nije u dobrom stanju".

Trumpova ocena mogla bi biti i suviše optimistična. Posle dramatičnog rasta vojnih izdataka, čiji je veći deo Kremlj prikrio kontrolisanjem ekonomskih informacija i evidentiranjem troškova izvan zvaničnog budžeta, kroz bankarske bilanse, čak i ruski zvaničnici, bankari i ekonomisti otvoreno upozoravaju na sve dublju ekonomsku krizu.

Putin je do sada nastojao da zadrži ekonomsku stabilnost tokom vođenja svoje skupe specijalne vojne operacije, računajući na to da će ruski narod, koji je izdržao sedam decenija komunizma, raspad Sovjetskog Saveza i mnoštvo ekonomskih kriza, prebroditi još jedan težak period i na kraju podržati njegovu odluke o ulasku u rat. Međutim, ta delikatna ravnoteža se narušava usled opadanja naftnih prihoda. Ubrzo nakon što su SAD zapretile novim sankcijama na ruski naftni izvoz, sastanak na Aljasci bio je ugovoren.

Bloomberg

Putin je ponovo insistirao na ukidanju sankcija kao uslovu za postizanje sporazuma na Aljasci, navode izvori koji su tražili da ostanu anonimni jer nisu ovlašćeni za davanje javnih izjava. Pojedini analitičari i dalje sumnjaju da je ovaj sastanak sa Trumpom samo još jedan pokušaj Kremlja da dobije na vremenu.

Ovaj članak poslednji je u nizu Bloombergovih istraživačkih tekstova o ruskoj ekonomiji, a koji se zasnivaju na razgovorima sa aktuelnim i bivšim zvaničnicima i pregledu brojnih internih dokumenata.

Analiza otkriva da se Kremlj nalazi u nezavidnoj poziciji. Nastavljanje konflikta može pogoršati već ozbiljnu ekonomsku situaciju, izložiti banke dodatnom pritisku i ugroziti državne finansije, posebno u svetlu mogućih novih sankcija. Međutim, postizanje dugotrajnog prekida vatre takođe nosi rizike, poput potrebe za demilitarizacijom ekonomije, što bi moglo rezultirati bankrotstvom visokozaduženih odbrambenih kompanija i dovesti do prelivanja krize na ostale sektore.

 

Bloomberg

Vojna i nacionalna bezbednosna potrošnja koštaće Kremlj skoro 172 milijarde dolara ove godine, rekla je Aleksandra Prokopenko, saradnica Carnegie fondacije za međunarodni mir. Postoje i druge slične procene, ali Prokopenkova projekcija iznosi oko osam odsto BDP-a. "Ovo nije privremeni skok", rekla je, "već dugoročna strateška promena."

Trump oseća da ima pregovaračku moć. Međutim, dok razmatra primirje koje bi ratifikovalo ruska osvajanja, ostaje nejasno da li će američki predsednik podržati stav Ukrajine koja odbacuje ustupanje teritorije u zamenu za mir. Imajući u vidu nezadovoljstvo javnosti zbog troškova rata, možda Putin misli da treba iskoristiti trenutak za postizanje sporazuma.

Američki predsednik je u sredu u telefonskom razgovoru sa evropskim liderima, koji nisu pozvani na sastanak na Aljasci, saopštio da smatra da je Putin prihvatio pregovore upravo zbog izrečenih pretnji sekundarnim sankcijama i planiranim carinama za Indiju, a zbog uvoza ruske nafte, izjavilo je nekoliko osoba upućenih u razgovore koje su zatražile anonimnost jer nisu ovlašćene da javno daju izjave. Trump je naglasio spremnost da uvede dodatne mere usmerene na ruske energetske prihode nakon sastanka na Aljasci, u slučaju da Putin ne prihvati ubrzani prekid vatre u Ukrajini, navode isti izvori.

Banke mobilisane za potrebe rata

Krajem februara 2022. Putin je pokrenuo rusku invaziju na Ukrajinu, najveću konvencionalnu vojnu operaciju u Evropi posle Drugog svetskog rata. Kremlj je očekivao brzu pobedu i pad Kijeva za tri dana, ali je naišao na snažan otpor koji je konflikt pretvorio u iscrpljujući rat. Sa produžavanjem konflikta rasli su i troškovi rata.

Kremlj je imao plan. Dan nakon invazije, Putin je potpisao amandman na Federalni zakon br. 29-FZ, koji je obavezao ruske finansijske institucije ovlašćene za odbrambene poslove da izdaju "povlašćene" kredite, kompanijama angažovanim u ratnim aktivnostima.

Kamate na ove kredite određivala je vlada, a one su se neretko kretale ispod tržišnih stopa, kako bi se obezbedila kontinuirana finansijska podrška vojnoj industriji i srodnim sektorima bez obzira na njihovu ekonomsku efikasnost ili solventnost. Najveće ruske banke su pod državnom kontrolom i njima rukovode Putinovi najbliži saradnici. Ipak, ovaj zakon označio je prekretnicu, smatraju sadašnji i bivši zvaničnici ruskog bankarskog sektora, koji govore anonimno o neobjavljenim informacijama. Finansijski sektor, koji je Putin prethodno angažovao za podršku velikim državnim projektima, sada je potpuno podređen ratnim prioritetima Moskve i opterećen najvećim delom teretom predstojećih troškova.

Na početku se činilo da strategija funkcioniše. Uprkos zapadnim sankcijama, koje su ključne ruske banke uklonile iz međunarodnog sistema plaćanja SWIFT, zamrzle oko 300 milijardi dolara rezervi centralne banke i ograničile cene ruske morske nafte na 60 dolara po barelu, Moskva je mogla da se pohvali da je prebrodila krizu.

Potom je usledio moćan rast 2023, a rublja se ubrzo oporavila, podržana kontrolom kapitala i rastućim prihodima od energenata. Kina i Indija intenzivirale su kupovinu diskontovane ruske nafte. Domaće kompanije uspešno su se prilagodile, uspostavivši alternative trgovinske rute kroz zemlje poput Turske, Kazahstana i UAE.

Putin je, naizgled, demonstrirao spremnost za dugotrajni sukob, računajući na to da će ruska ekonomija nadjačati odlučnost ukrajinskih saveznika. Iza te fasade, Rusija je se suočavala sa poteškoćama, naročito u bankarskom sektoru.

Bloomberg

Prema procenama Craiga Kennedyja sa Harvarda, ruski korporativni dug je od jula 2022. do novembra 2024. skočio za 71 odsto, odnosno za 36,6 triliona rubalja (460 milijardi dolara). Ovaj rast prvenstveno je zabeležen u vojno orijentisanim granama: naoružanju, tehnologijama dvostruke namene, logistici i industriji čelika. Moskva je efikasno kreirala paralelni fiskalni mehanizam: bankarski sistem postao je fantomska ratna blagajna utemeljena na zaduživanju.

Kennedy je rekao da su i zahtevi za finansijskim monitoringom odbrambenog sektora ublaženi. "Odbrambeno kreditiranje povećano je višestruko u odnosu na 2022. godinu", dodao je. "To znači da značajan deo ruskog korporativnog kreditnog portfolija danas predstavlja crnu kutiju rizika kojim se loše upravljalo."

 

"Posledice su se materijalizovale 2023. kada je došlo do zastoja na bojnom polju. Uz i dalje blagu monetarnu politiku i rastuću potrošnju, inflatorni pritisci su se ubrzano pojačavali. Potrošačke cene porasle su za više od 10 odsto do sredine 2025. godine, što predstavlja ubrzavanje u odnosu na 7,4 odsto sa početka 2024. To je pokazalo neuspeh centralne banke da kontroliše inflaciju i izazvalo dodatni pritisak da se povećaju kamatne stope."

Banka Rusije morala je da odreaguje. Do oktobra 2024, podigla je ključnu kamatu na 21 odsto, najviši nivo u više od dve decenije. To je pojačalo pritisak na bankarski sektor: mnoge institucije su plaćale visoke kamate na pozajmice i depozite, dok su istovremeno primale niske kamate od svojih ratnih kredita."

Guverner centralne banke Elvira Nabiulina upozorila je na potrebu da se zaustavi "eksplozivni rast i korporativnog i maloprodajnog kreditiranja."

Narednog meseca Nabiulina je, u svom obraćanju u Dumi, otišla korak dalje, rekavši da je zabrinuta zbog "rastućih rizika od prezaduženosti velikih kompanija". Čak je i odbrambena industrija imala poteškoća da otplati dugove. "Ovakav tempo jednostavno nije održiv, većina naših kompanija će propasti", upozorio je Sergej Čemezov, direktor državnog giganta Rostec.

Centralna banka je istovremeno podsticala zajmodavce da restrukturiraju neotplaćene kredite umesto da ih naplate, tako da oni nisu ulazili u evidenciju neuspešnih kredita. Prava težina problema zaduživanja bila je nepoznata čak i višim menadžerima velikih banaka, jer vojne kompanije nisu morale da označavaju svoje kredite kao rizične, a banke su dobile dozvolu da ih slabije kontrolišu."

"Bankarske probleme ne možete da uočite kada banke stalno odlažu naplate, a centralna banka to svesno ignoriše", izjavio je za Bloomberg Sergej Guriev, dekan London Business School i vodeći ruski ekonomista.

"Rekao je da stagniranje ruske ekonomije znači da će mnoge kompanije imati poteškoća da pokriju kamatne isplate prilagođene inflaciji, što znači da će sve više kredita ostati neplaćeno. 'Ekonomija stoji u mestu. Firme jednostavno nemaju odakle da vrate dugove', upozorio je."

Priča o dve ekonomije

Do početka 2025, ekonomski jaz postao je neporeciv. Vojna industrija je radila punom parom, a civilni sektori nisu.

Rast BDP oštro je pao na 1,1 odsto godišnje u drugom kvartalu 2025, nakon što je skliznuo na 1,4 odsto u prva tri meseca. Godišnji rast u 2024. premašio je četiri odsto. Međunarodni monetarni fond je prošlog meseca snizio svoju prognozu za ovu godinu na 0,9 odsto. Ruski mediji izvestili su o pojačanoj zabrinutosti domaćih analitičara uzrokovanoj pogoršavanjem potrošačkih pokazatelja, usporavanja tržišta građevinarstva i izgradnje novih objekata, kao i povećanog rizika od bankrotstva.

Sledeći udar je došao sa globalnog naftnog tržišta.

Tokom 2025, cene sirove nafte, koje su se kretale uzlazno ka nivou od 100 dolara po barelu na početku rata, krenule su da padaju ka vrednosti od 60 dolara, vođene slabijom globalnom potražnjom i povećanom proizvodnjom. S obzirom na to da su nafta i gas činili približno 30 odsto federalnih prihoda u 2024, udar na budžet je bio jak.

Bloomberg

Originalni budžet za 2025. pretpostavio je prosečnu cenu od 70 dolara po barelu. Do jula, diskontovana ruska nafta je u proseku iznosila samo 55 dolara, prema analizi Banke Finske. Taj manjak je doprineo dostizanju mesečnog budžetskog deficita od 4,9 triliona rubalja u julu, nadmašujući čak i vrh pandemije virusa korona.

Opadajući energetski prihodi dodatno su opteretili ruski Fond nacionalnog bogatstva. Stručnjaci iz instituta za ekonomsku politiku Gaidar upozorili su da bi fond za crne dane mogao biti potpuno iscrpljen do kraja ove godine, što predstavlja značajan udar na fiskalnu fleksibilnost.

Do leta 2025, dok je zaoštravala napade na Ukrajinu sa stotinama civilnih žrtava, Moskva više nije mogla da sakrije ranjivost ekonomskog sektora. Bloomberg je izvestio da bankarski zvaničnici upozoravaju na realan rizik od dužničke krize u narednih 12 meseci. Nekoliko ključnih banaka je tajno raspravljalo o tome da će im možda biti potrebna državna pomoć.

Nabiulina je negirala probleme, rekavši novinarima da su zabrinutosti "potpuno neutemeljene", iako se u njenom izveštaju spominje "slabosti bankarskog sistema" kao što su "kreditni rizici i opasnost od previše koncentrisanih poslovnih kredita."

Na ekonomskom forumu, održanom u junu u Sankt Peterburgu, rastuća napetost izašla je na svetlost dana. Ministar ekonomije Maxim Reshetnikov rekao je da je Rusija "na pragu klizanja u recesiju". Izvršni direktor Sberbanke Herman Gref opisao je ekonomiju kao suočenu sa "kobnom olujom". Anton Siluanov, ministar finansija, složio se i pokušao da okrivi Nabiulinu.

"Stvarno smo usred oluje", rekao je ministar finansija, sugerišući da fiskalna i monetarna politika nisu bile usklađene. "U nekim oblastima, država je preuzela potpuni teret rizika kamatnih stopa. To ne bi trebalo tako da funkcioniše."

Putin je intervenisao, govoreći svojim zvaničnicima da recesija "ne sme biti dozvoljena ni pod kakvim okolnostima". Ali do početka avgusta, kako je Trump zapretio Moskvi i njenim trgovinskim partnerima sekundarnim sankcijama, određene velike ruske banke suočavale su se sa ozbiljnim pritiscima. Šteta više nije teorijska, videli su je u svojim bilansima. U drugoj najvećoj ruskoj banci VTB, osnovna kreditna delatnost doživela je kolaps. Njen neto kamatni prihod pao je za 49 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema rezultatima za prvo polugodište.

To je bio kontekst u kome je Putin konačno izrazio spremnost da se sastane sa Trumpom lično. U susret sastanku na Aljasci, ruski lider nalazi se u nezgodnoj situaciji. Neki ruski bankarski zvaničnici strahuju da bi mirovni sporazum mogao dovesti do smanjenja vojnih izdataka, što bi teško pogodilo prezadužene odbrambene podizvođače. Ipak, nastavak rata nosi još veće rizike, ukoliko Trump ispuni pretnje o pooštravanju naftnih sankcija.

Putin je zatražio ukidanje sankcija uz zahtev da Ukrajina ustupi celu svoju istočnu regiju Donbas Rusiji, kao i Krim, zahtevajući od Kijeva da povuče trupe iz područja koja još uvek drži. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji nije pozvan na sastanak, zajedno sa evropskim liderima odbacio je taj predlog tokom vikenda.

"Putin će prestati da ubija ljude ako snizite cenu energije za dodatnih 10 dolara po barelu", rekao je Trump za televiziju CNBC prošle nedelje, "neće imati izbora jer njegova ekonomija propada."

Slična zabrinutost postoji i među pojedinim ruskim zvaničnicima, što sugeriše da Trump ima jače adute od Putina. Ishod sastanka otkriće ko je imao bolju strategiju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar