Ukrajinski David ranio ponos ruskog Golijata

Vikend uoči druge runde obnovljenih istanbulskih pregovora Rusije i Ukrajine o okončanju sukoba, borbe dve strane pojačale su se do dosad nezabeleženih razmera, u kojima su obe strane oborile rekord u napadima bespilotnim letelicama. Ipak, ono što je šokiralo čak i poznavaoce bezbednosnih prilika, a očigledno i ruski vojni vrh, jeste akcija ukrajinske tajne službe SBU u kojoj je sa više 100 dronova napala četiri ruska vojna aerodroma, uništivši oko 40 vojnih aviona, među kojima i strateške bombardere Tupoljev TU-95 i TU-22M3, koji mogu da nose ne samo konvencionalne već i nuklearne rakete.

Ono što je za stručnu javnost šokantno jeste činjenica da su Ukrajinci uspeli da izvrše akcije i na aerodromima koji su u Sibiru, to jest nekoliko hiljada kilometara udaljeno od teritorije pod kontrolom Ukrajine. Taktika koja se, kako tvrdi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, pripremala godinu i po dana podrazumevala je da su dronovi kamionima dovezeni u blizinu aerodroma, koji su duboko u strateškom zaleđu Rusije, te da potom sa velike daljine ukrajinska služba daljinskim upravljanjem otvori krovove kamiona, a operatori pokrenu oko 117 FPV dronova i usmere ih da unište ruske letelice, čija se ukupna vrednost procenjuje na oko sedam milijardi evra.

Još nema nezavisne potvrde o šteti, ali brojni video-snimci, kao i satelitski snimci koji se objavljuju u javnosti, pokazuju da su među pogođenim ruskim avionima u nedelju bombarderi Tu-95 i Tu-22, ali avioni za rano upozoravanje i kontrolu vazduhoplovstva A-50.

Bloomberg

 

I dok ukrajinski zapadni saveznici u NATO-u, uključujući i Nemačku, tvrde da ih Kijev nije unapred obavestio o ovoj akciji, dobar deo analiza previđa da je ovaj najveći i najuspešniji ukrajinski napad dronovima usledio samo dan nakon što je Rusija izvršila dosad najveći dronovski napad na Ukrajinu, lansirajući rekordan broj bespilotnih letelica – 472 jurišna drona tipa Shahed. Time je ruska vojska oborila svoj prethodni rekord, postavljen samo pet dana ranije kada je napala sa nešto više od 100 dronova.

Proteklog vikenda je samo još jednom dokazao koliko su dronovi promenili savremeni način ratovanja, pri čemu je širom sveta krenula trka u proizvodnji, dizajniranju i kupovini bespilotnih letelica za vojne svrhe, u šta su se uključile i zemlje Adria regiona, što je bilo pod lupom majskog izdanja magazina Bloomberg Businessweek Adria.

Perl Harbor današnjice?

Kako u kolumni za "The Washington Post" ističe ekspert Saveta za spoljne odnose Max Boot, Ukrajina je upravo izmenila pravila ratovanja, poredeći to sa japanskim napadom na američku mornaričku bazu Perl Harbor na Havajima 7. decembra 1941. godine, kada je carska japanska vojska uradila dotad nezamislivo – da japanski avioni sa šest nosača aviona pređu okean i unište ili oštete 328 američkih aviona i 19 brodova američke mornarice, uključujući osam bojnih brodova. Doduše, Boot ističe da je analogija neumesna jer je napad na Perl Harbor "nagovestio početak novog rata", a napadi na ruske vojne aerodrome "samo još jedan pokušaj Ukrajinaca da se odbrane od ničim neizazvane agresije".

"Ali analogija bi mogla imati smisla jer bi oba napada mogla nagovestiti zastarelost nekada dominantnih sistema naoružanja: bojnih brodova 1941. godine, a letelica sa posadom danas. Rojevi ukrajinskih dronova, čija je izrada verovatno koštala desetine hiljada dolara, mogli su naneti štetu od dve milijarde dolara najsofisticiranijim ruskim avionima. U tom procesu, Ukrajinci su otkrili ranjivost koja bi trebalo da svakom generalu na svetu izazove nesanicu", ističe Boot i pita se ako su Ukrajinci mogli da "prokrijumčare dronove tako blizu glavnih vazduhoplovnih baza u policijskoj državi kao što je Rusija, šta sprečava Kineze da urade isto sa američkim vazduhoplovnim bazama". "Ili Pakistance sa indijskim vazduhoplovnim bazama? Ili Severnokorejce sa južnokorejskim vazduhoplovnim bazama? Vojske koje su mislile da su obezbedile svoje vazduhoplovne baze elektrifikovanim ogradama i stražarskim položajima sada će morati da se suoče sa pretnjom sa neba koju predstavljaju jeftini, sveprisutni dronovi koji se lako mogu modifikovati za vojnu upotrebu."

Bloomberg

 

 

Ovaj američki stručnjak ističe da će ovo zahtevati ogromna ulaganja u sisteme za borbu protiv dronova, a da trošenje novca na konvencionalne sisteme naoružanja sa posadom "sve više izgleda uzaludno kao i trošenje na konjicu 1930-ih". Kako navodi, operacija "Paukova mreža" neće biti odlučujući udarac ruskoj vojsci ništa više nego što je napad na Perl Harbor bio odlučujući udarac američkoj vojsci.

"Ali baš kao što je Perl Harbor nagovestio da će Japan biti daleko strašniji neprijatelj nego što je većina zapadnjaka očekivala, nedeljni napad još jednom pokazuje da se Ukrajinci dokazuju kao daleko otporniji i prilagodljiviji borci nego što je iko očekivao pre početka ruske invazije velikih razmera pre više od tri godine", navodi on u kolumni za vašingtonski dnevnik.

Adut u rukama Zelenskog

S druge strane, pojedini stručnjaci ukazuju da su pogrešna poređenja sa Pearl Harborom, kao i ocene da je ovim napadom Ukrajina sebi oslabila pregovaračku poziciju. Bivša direktorka Austrijskog instituta za evropske i bezbednosne studije koja sada vodi konsultantsku kuću FACE Velina Čakarova ističe da "ovo definitivno nije Perl Harbor momenat za Rusiju" te da joj je žao zbog nepoznavanja istorije. U objavama na društvenoj mreži X ona je istakla da je "Rusija agresor po svim standardima" te da je početak rata 24. februar 2022. trebalo da "Perl Harbor momenat da evropske sile počnu da deluju u skladu sa tim".

Ova ekspertkinja za geostrategiju ističe da su pogrešni zaključci stručnjaka koji smatraju da je Ukrajina naštetila svojoj pregovaračkoj poziciji zbog najvećih i najuspešnijih napada dronovima na Rusiju.

"Zapravo, Ukrajina je značajno poboljšala svoju poziciju", naglašava Čakarova i podseća da je ovaj napad usledio samo dan nakon što je Rusija izvršila napad na Ukrajinu lansirajući rekordan broj dronova te da su mnogi analitičari potcenjivali to da je Ukrajina u situaciji da nema šta da izgubi. "Od kontraofanziva u Harkovu i Hersonu, preko operacija dronovima i mornaricom radi probijanja blokade koju je napravila ruska Crnomorska flota Rusije, do operacije Kursk (kojom je zauzet deo Rusije), pa sve do napada dronovima radi uništavanja ruske energetske infrastrukture i flote strateških bombardera - Ukrajina vam je iznova i iznova dokazivala da niste u pravu."

Bloomberg

 

Ukrajinski vojni David je zapravo samo ranio nešto što je ponos ruskog vojnog džina Golijata. U situaciji u kojoj se Ukrajina bori protiv potčinjavanja Rusiji, pa čak i za goli opstanak, sve je dozvoljeno, naročito kada su prve linije fronta manje-više u pat poziciji ili klize u ruske ruke, a zapadni saveznici se plaše neke veće eskalacije. Štaviše, mnogi će se prisetiti svađe u Ovalnom kabinetu kada je Donald Trump, ubeđujući predsednika Ukrajine da bezuslovno pregovara o prekidu vatre, rekao mu: "Nemate (dobre) karte (u rukama)".

Sada brojni komentatori, međutim, ističu da je ovim potezom Zelenski demantovao Trumpove tvrdnje i time zalužio Trumpovo poštovanje.

"Pa, Zelenski je samo odigrao na – ako ćete mi oprostiti izraz – svoj adut: ukrajinsku domišljatost. Ukrajinci su dosledno pokazivali da su hrabriji i veštiji od svojih neprijatelja, čak i ako su se performanse ruskih oružanih snaga poboljšale od ranih dana rata", smatra Max Boot.

Ukrajinski politikolog Petro Oleščuk u objavi na društvenim mrežama ističe da je ovim Zelenski pokazao svoje karte Trumpu, ali da nije sigurno kako će na to reagovati Vašington.

"Danas se nuklearna ravnoteža između Rusije i SAD značajno pomerila u korist SAD, a da one nisu ništa učinile da to postignu. Ovo je poklon Ukrajine Trumpu - prva 'pobeda' njegovog predsedništva. Nije izmišljena, već stvarna", smatra ovaj ukrajinski politikolog, ali ukazuje da Ukrajinci za to neće dobiti zahvalnost "već samo još priče o 'eskalaciji' i 'razočaranju'". "Ali postoji zanimljiv aspekt: da li 'operacija Paukova mreža' (ukrajinske tajne službe) SBU znači da predsednik Zelenski sada ima dovoljno 'karti' u rukama? Ili Trampu treba više?"

Strah od nuklearnog odgovora

Desno orijentisani holandski dnevni list "De Telegraaf" ukazuje da je u toku više od tri godine rata Ukrajina morala da se uzdrži od napada zapadnim oružjem na rusku teritoriju na nagovor zapadnih saveznika, koji su se plašili eskalacije.

"Spektakularni napad dronom, usmeren na legitimne vojne ciljeve u Rusiji, potpuno spada u pravo na samoodbranu. Previše dugo je Ukrajina bila sprečavana da ostvari ovo pravo od strane zastrašenih lidera na Zapadu", ističe u uvodniku uredništvo lista.

Iako nagoveštava ukrajinsku odlučnost, nedeljni napad je raspirio strah kod Evropljana da je time potkopana nuklearnu stabilnost, te da bi Putinova Rusija mogla da ima i nuklearni odgovor u skladu sa pre koju godinu izmenjenom ruskom doktrinom o korišćenju nuklearnog naoružanja. Komentator italijanskog lista "La Repubblica" Gianluca di Feo strahuje od nuklearnog kontranapada jer je ukrajinska tajna služba uništila strateške bombardere, koji su jedan od ključnih elemenata ruskog nuklearnog arsenala.

"Rusko ministarstvo odbrane nije moglo to da porekne: desetine video-snimaka prikazuju velike letelice kako su zapaljene. Ovi video-snimci koji kruže društvenim mrežama predstavljaju najdublju ranu slici snažnog čoveka na kojoj je Vladimir Putin izgradio svoj autoritet. Sada su svi zabrinuti zbog njegove reakcije", ističe ovaj italijanski novinar i dodaje da je, prema pravilima ruske vojne doktrine, ovaj napad na strateške baze dovoljan razlog za odobrenje nuklearnog odgovora protiv Ukrajine.

Bloomberg

 

 

S druge strane, ruski istoričar i politikolog Sergej Medvedev u ovome vidi duboku promenu u razumevanju vojne moći, ocenjujući da je ovo još jedan dokaz da budućnost pripada dronovima.

"Ovo je asimetrično ratovanje u kojem je najskuplje oružje 20. veka, vredno milijarde dolara, poraženo umreženim oružjem 21. veka koje košta samo nekoliko hiljada. I ogromna zemlja koja se prostire na devet hiljada kilometara, ponosna na svoju udaljenost i stratešku dubinu, nalazi se izložena i ranjiva", napisao je na društvenim mrežama Medvedev i dodaje da je značajno i to što "udarac nije bio usmeren protiv vojnika, već protiv simboličnog stuba ruske moći".

Ojačane pregovaračke pozicije

Američki predsednik je prošle nedelje izgleda dao svom ruskom kolegi rok od dve nedelje da sedne za pregovarački sto u dobroj veri. U međuvremenu je zvanična Moskva zvala Kijev na drugu rundu pregovora, koji su održani juče u Istanbulu uz posredništvo turskog šefa diplomatije.

Ukrajinski napadi dronovima su, kako je ocenio Refat Čubarov, predsednik Medžlisa krimsko-tatarskog naroda u Ukrajini, značajno ojačao pregovaračku poziciju Kijeva.

"Ruska strana je planirala da na pregovorima u Istanbulu dramatično predstavi svoj 'memorandum' (o uslovima za prekid vatre), koji u stvarnosti predstavlja još jedan ultimatum Ukrajini i svetu, a zatim da napusti mesto pregovora sa istom arogancijom, sa porukom: lopta je sada na ukrajinskoj strani dvorišta. Međutim, napadi na ruske infrastrukturne objekte poslednjih dana su fundamentalno promenili situaciju", objavio je na društvenim mrežama Čuburov, ocenjujući da je ruski "memorandum" sada postao besmislen čak i pre nego što je objavljen.

Nakon kraja jučerašnjih pregovora u Istanbulu, saopšteno da će Kijev i Moskva raditi na tome da ugovore još jednu rundu razmene zatvorenika, pri čemu je ugovoreno da razmene sve ozbiljno bolesne ratne zatvorenike mlađe od 25 godina, potom da razmene po 6.000 tela poginulih vojnika, kao i da uspostave liniju dostave humanitarne pomoći. Ukrajinski pregovarački tim je saopštio da ključne tačke pregovora mogu jedino biti rešene na nivou lidera zemalja.