Ukrajina traži 30-dnevno primirje uz podršku Sjedinjenih Država i saveznika

Ukrajina i vodeće evropske sile zatražile su od Rusije da se od 12. maja pridruži "bezuslovnom" prekidu vatre u trajanju od 30 dana, kako bi se omogućili pregovori o okončanju rata, uz napomenu da za taj ultimatum imaju podršku predsednika SAD Donalda Trumpa.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ponudio je da se 15. maja u Istanbulu održe direktni pregovori sa Ukrajinom, rekavši da ne isključuje mogućnost postizanja dogovora o prekidu vatre u ratu.
"Spremni smo za ozbiljne pregovore sa Ukrajinom", rekao je Putin u kasnovečernjem obraćanju novinarima u Kremlju. Rusija je spremna da "nastavi direktne pregovore, i naglašavam - bez ikakvih preduslova".

Ponudio je pregovore nakon što su Ukrajina i evropske sile zatražile od Rusije da prihvati bezuslovni prekid vatre u trajanju od 30 dana, počevši od ponedeljka, kako bi se omogućili pregovori o okončanju rata, navodeći da imaju podršku američkog predsednika Donalda Trumpa za taj ultimatum.

Bloomberg

 

U svom odgovoru, Putin je rekao da bi pregovori trebalo da se bave korenima sukoba i uspostavljanjem trajnog mira. "Ne isključujemo da će tokom tih pregovora biti moguće postići dogovor o novim primirjima, o novom prekidu vatre", rekao je.

Ako predsednik Rusije Vladimir Putin odbije da ispoštuje primirje, uslediće novi talas sankcija usmerenih na energetski sektor i finansije, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u subotu.

Plan je predstavljen nakon što je Zelenski u Kijevu razgovarao sa predsednikom Francuske Emmanuelom Macronom, nemačkim kancelarom Friedrichom Merzom, britanskim premijerom Keirom Starmerom i poljskim premijerom Donaldom Tuskom. Petorica lidera zatim su o predlogu razgovarala telefonom sa Trumpom.

"Dogovorili smo se da od ponedeljka, 12. maja, stupi na snagu potpuni i bezuslovni prekid vatre u trajanju od najmanje 30 dana", rekao je Zelenski novinarima. "Zajedno to zahtevamo od Rusije. Znamo da imamo podršku Sjedinjenih Američkih Država."

 

 

Ukrajina i njeni saveznici imali su "apsolutno jasan i jednoglasan stav" o ovom predlogu, izjavio je Zelenski. "Ako Rusija odbije potpuni i bezuslovni prekid vatre, sankcije treba da budu primenjene." 

To se dogodilo nakon što je Zelenski ugostio četiri evropska lidera na sastanku "Koalicije voljnih". Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte izjavio je da je "više od 20 lidera" učestvovalo u diskusijama, pridružujući se sastanku na daljinu.

"U slučaju kršenja ovog prekida vatre, dogovorili smo se da će biti pripremljene i koordinisane brojne sankcije Evropljana i Amerikanaca", rekao je Macron. "Kako bismo pripremili ovaj snažan i dugotrajan mir, nastavićemo da pružamo našu finansijsku i vojnu podršku Ukrajini."

Bloomberg

 

Peskov je, prema navodima novinske agencije Interfax, rekao da je "nemoguće" razgovarati o primirju sa Ukrajinom, a da se ne uzmu u obzir brojne nijanse koje je Rusija postavila.

Putin nije pokazao nikakve naznake da je spreman da zaustavi invaziju. U govoru u petak na vojnoj paradi u Moskvi na Crvenom trgu, povodom 80-godišnjice od završetka Drugog svetskog rata, izjavio je da su Rusi ujedinjeni u podršci ratu i da "ta snaga duha uvek donosi samo pobedu".

Trump je u četvrtak pozvao na mesečni bezuslovni prekid vatre kako bi se stvorio prostor za direktne pregovore o okončanju rata. SAD i njihovi partneri uvešće "dalje sankcije" ako se prekid vatre ne bude poštovao, rekao je on.

Upitan u petak u Ovalnom kabinetu da li ima poruku za Putina, Trump je rekao: "Imam poruku za obe strane. Završite ovaj rat".

Tempo diplomatije za okončanje najdužeg i najkrvavijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata ubrzao se nakon nekoliko sastanaka evropskih, američkih i ukrajinskih zvaničnika, uključujući one u Londonu i Parizu. Ti lideri su tokom nedelje održali još jednu seriju telefonskih razgovora, a Zelenski je sreo Trumpa u Vatikanu 26. aprila, na sahrani pape Franje.

Zvaničnici iz Evrope i SAD su u nezvaničnim razgovorima rekli da su stavovi unutar Bele kuće o sukobu postali oštriji, te da se Putin sada smatra preprekom za mirovne napore. Potpredsednik SAD JD Vance izjavio je ove nedelje da Rusija "traži previše" kako bi okončala rat. 

Putin je zadržao zahteve u vezi sa bilo kojim primirjem, uključujući zahtev da Rusiji bude dodeljena kontrola nad četiri istočna i jugoistočna ukrajinska regiona koje je preuzela tokom invazije 2022. godine, ali koje još uvek ne zauzima potpuno.

SAD su izložile predloge koji bi uopšteno zamrzli sukob duž trenutnih linija, ostavljajući većinu teritorije koju je Rusija okupirala u rukama Moskve. Trumpova administracija je takođe spremna da prizna ukrajinsku teritoriju Krim, koju je Putin aneksirao 2014. godine, kao deo Rusije, izvestio je Bloomberg u aprilu.

 

 

Ukrajinske NATO ambicije bile bi isključene, sankcije Rusiji bi bile ukinute, dok bi Kijev dobio snažne sigurnosne garancije kako bi bilo obezbeđeno da bilo koji sporazum bude održiv.

U subotu ujutro, Zelenski i četvorka posetilaca odali su počast ukrajinskim ratnim žrtvama na Trgu nezavisnosti u Kijevu pre početka razgovora.

"Moramo okončati ovaj rat pravednim mirom", rekao je Andrij Jermak, šef kabineta Zelenskog, na Telegramu. "Moramo prisiliti Moskvu da pristane na primirje."

- U pisanju pomogli Angelina Rascouet, Mark Schroers i Alex Wickham.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar