Geopolitičke adute Erdogan koristi za obračun sa opozicijom

Među evropskim stručnjacima za međunarodne odnose i bezbednost već duže u šali, ali i sve više i u zbilji, prepričava se svojevrsno prvo pravilo geopolitike: Erdogan uvek pobeđuje. I zaista, kada se pogleda kako je predsednik Turske postao jedan od ključnih i nezaobilaznih faktora za bezmalo sve aktuelne krize koje pogađaju Evropu, od Bliskog istoka i Afrike, preko Ukrajine, do pitanja novog modela evropske bezbednosti bez podrške SAD, nameće se zaključak da vreme samo ide u njegovu korist.

Štaviše, činjenica da je nedavno lično nemački kancelar Olaf Scholz najavio da je Recep Tayyip Erdogan (71) pozvan da prisustvuje minulom samitu lidera Evropske unije posvećenom evropskoj bezbednosti i naoružavanje Ukrajine ukazuje da je svojevrsni prvi sultan moderne Turske postao potreban i poželjan saradnik evropskim liderima, čak i neuporedivo više nego što je to bilo pre 10 godina u vreme migrantske krize.

Pa čak i u trenutku zatvaranja svog glavnog političkog konkurenta i izbijanja masovnih protesta u Istanbulu, Erdogan računa na to da je svojim saveznicima iz NATO-a Turska pod njegovim stabilnim vođstvom u ovom trenutku potrebnije nego borba oko njene demokratije i vladavine prava.

I čini se da je u tome i te kako upravo, budući da zapadni saveznici Turske upadljivo ćutke posmatraju proteste širom Turske, pri čemu skoro da nema poziva da se iz zatvora pusti Erdoganov glavni rival i gradonačelnik Istanbula Ekrema Immamoglua (54), koji je smenjen sa dužnosti jer je uhapšen zbog optužbi za korupciju i pomaganje terorističkoj grupi.

Suzbijanje opozicije

Iako je Imamoglu uhapšen na dan kada je trebalo da objavi da li će biti kandidat na predsedničkim izborima ispred opozicione Republikanske narodne stranke, međunarodne reakcije su se bezmalo svele na to da je nemački kancelar ocenio da je ovo hapšenje "depresivno", dok ga je američki Stejt department okarakterisao kao internu stvar Turske.

Redovni predsednički izbori u Turskoj trebalo bi da budu održani tek u maju 2028. godine, ali postoje najave da bi mogli da budu održani ranije pa se i ovo hapšenje sagledava kao Erdoganov pokušaj da suzbije republikance, čiji gradonačelnik Istanbula uživa narastajuću podršku, koja preti da bude veća od Erdoganove.

Bloomberg

 

Republikanci, koji baštine kemalističku tradiciju, proteklih godina uspeli su da osvoje vlast u velikim turskim gradovima, ali ne i u zemlji gde je na vlasti Erdoganova Partija prave i razvoja (AKP). Republikanska narodna stranka je u nedelju organizovala izbore za svog kandidata na predsedničkim izborima na kojima je Imamoglu osvojio bezmalo 15 miliona ljudi, iako sama stranka ima skoro deset puta manje članova. Takav rezultat ukazuje da bi Imamoglu bio najozbiljniji rival Erdoganu na predsedničkim izborima na kojima pravo glasa ima oko 64 miliona ljudi, premda se među republikancima kao mogući kandidat pominje i gradonačelnik Ankare Mansur Javas.

Turska vlada tvrdi da tužioci ne deluju pod političkim pritiskom, ali nezavisni posmatrači ukazuju da su se mnogi kritičari Erdoganove vlasti našli iza rešetaka nakon što su izazvali Erdogana, poput lidera prokurdskih ili turskih nacionalističkih partija. Međutim, zatvaranje ličnosti tako visokog profila i popularnosti, kao što je Imamoglu, čini se, bez presedana.

"Zajedno ćemo ukloniti ovu crnu mrlju na našoj demokratiji", rekao je Imamoglu u izjavi ubrzo nakon hapšenja, negirajući bilo kakvu svoju krivicu. "Ja stojim visoko, nikada se neću pokloniti".

Iako je optužba za terorizam odbačena, Imamoglu je ostao u zatvoru zbog optužbi za korupciju, a vlast mu je oduzela i univerzitetsku diplomu, što je inače obavezan uslov za predsedničku kandidaturu.

Republikanci su se požalili i da je vlast preko turske regulatorne agencije za telekomunikacije i informacije naredila zatvaranje više od 700 naloga novinskih organizacija, novinara, političkih ličnosti, studenata i opozicionih aktivista na društvenoj mreži X Elona Muska.

Erdoganova geopolitička računica

Erdogan je verovatno izračunao da rastući strateški značaj Turske nadmašuje njene demokratske nedostatke. Kako ocenjuje Bloomberg, to je opklada koja se do sada politički isplatila - čak i kada investitori odustaju od ulaganja u turske akcije, čime postoji rizik da se poništi nedavni napredak u vraćanje stranog novca u zemlju.

"Globalno okruženje je popustljivo prema Erdoganu, strastvenom poznavaocu duha vremena", rekao je Soner Cagaptay, direktor Turskog istraživačkog programa na Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku, prenosi Bloomberg. "Ne očekujem nikakav značajan pritisak Evrope ili SAD."

Bloomberg

 

I komentator nemačkog dnevnog lista "Frankfurter allgemeine Zeitunga" Thomas Jansen smatra da "Erdogan zna da je nezaobilazan partner Evropljanima, u migrantskoj politici, u Siriji i u ratu u Ukrajini", stoga ne bi trebalo da se "plaši da će biti pod njihovim ozbiljnim pritiskom".

"Kritike nemačke vlade i drugih evropskih država će ga ostaviti hladnim. Tim pre što je Vašington dao do znanja da se neće mešati u unutrašnje poslove drugih zemlja. Samim tim, Erdogan može da se oseti ohrabrenim od Donalda Trumpa", ističe Jansen.

Tokom proteklih nekoliko nedelja, Turska je sve više učestvovala u evropskim bezbednosnim samitima i visoki evropski zvaničnici su jasno stavili do znanja da su zainteresovani da se oslone na Tursku, ne samo po pitanju rešavanja rata u Ukrajini već i oko evropskog modela bezbednosti u slučaju da Trump povuče američke trupe.

U briselskim diplomatskim krugovima sada se govori da je "turska saveznik i istomišljenik" te da "dugoročni bezbednosni interesi treba da nadmaše kratkoročne interese nekolicine".

"Ankara dobro razume da je potrebna za odbrambene planove Evrope. Kao i u prošlosti, Erdogan zna da ima sve tačke pritiska i da bi možda bio spreman da ih iskoristi, kao što je to činio u prošlosti sa sporazumom EU-Turska o izbeglicama, a nedavno sklapanjem bilateralnog pakta o izbeglicama sa Italijom", ističe glavna spoljnopolitička komentatorka briselskog portala Euractiv Alexandra Brzozowski i dodaje da bi ovog puta sporazum mogao da podrazumeva bližu odbrambenu i ekonomsku saradnju sa EU u zamenu za regionalnu bezbednost.

"Na kraju krajeva, Turska ima drugu po veličini stalnu armiju u NATO-u, posle SAD. Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte je navodno lobirao u EU zagovarajući bližu saradnju sa Erdoganom".

Turski aduti i interesi

Politička previranja unutar Turske dolaze u trenutku gde Turska ima jake geopolitičke adute da ostvari svoje interese jer Trumpovi potezi uveliko ljuljaju transatlantski odbrambeni savez, ostavljajući Evropu sa mogućnošću da sama mora da brine o svojoj bezbednosti.

U tom kontekstu, kod Evropljana Erdoganu predstavlja jak adut to što je ponudio da deo turskih trupa, koje broje 350.000 vojnika, pošalje kao mirovne snage u Ukrajini, pri čemu je već odigrao značajnu posredničku ulogu u dogovoru o izvozu ukrajinskog žita, a smatra se i da se bez Turske zbog njenog strateškog položaja ne može ostvariti nijedan sporazum na Crnom moru.

Diplomate EU ne mogu da ne priznaju i da je turska vojna oprema među jeftinijim opcijama koje se mogu nabaviti van EU, pri čemu je testirana na terenu u ratnim zonama, uključujući Ukrajinu i Azerbejdžan. Aduti turske namenske industrije, koja broji oko 2.000 kompanija sa ukupno oko 100.000 zaposlenih su, između ostalog, dronovi Bayraktar ​​TB2 i ratni avioni pete generacije Tai Kaan. Tursko naoružanje u značajnom obimu već nabavljaju Španija, Portugalija, Poljska, Rumunija i Estonija. Erdogan sada očigledno cilja najbogatije evropske zemlje.

Bloomberg

 

"Što se tiče pristupa sredstvima EU za odbranu, sve veći broj diplomata EU veruje da je samo pitanje vremena kada će Evropa morati da pogleda stvarnost u oči i proširi svoju bazu partnera kako bi zamenila oslanjanje na SAD", ističe Brzozowski.

Osim toga, Turska je iznela planove Trumpovoj administraciji da ona preuzme borbu protiv Islamske države i obezbedi stabilnost u Siriji, omogućavajući Amerikancima da ostvare planove o usredsređivanju na druge prioritete nacionalne bezbednosti. Erdogan, koji želi u aprilu da se sastane sa Trumpom u Beloj kući, već je zatražio ukidanje sankcija nametnutih turskim odbrambenim kompanijama tokom prvog Trumpovog predsedavanja, kao i vraćanje Turske u projekat F-35, zajedničkog programa za proizvodnju najnaprednijih američkih borbenih aviona pete generacije.

"Mislim da je predsednik imao sjajan razgovor sa Erdoganom pre nekoliko dana - zaista transformacioni", rekao je prošlog petak Trumpov specijalni izaslanik za Bliski istok Steven Witkoff, odbacujući zabrinutost zbog protesta izazvanih Imamogluovim pritvaranjem. "Iz Turske sada stiže mnogo dobrih, pozitivnih vesti kao rezultat tog razgovora."

Sva je prilika da u ovom trenutku jedino svetski investitori "kritikuju" Erdoganove poteze na unutrašnjem planu pa su tako turska nacionalna valuta lira i akcije turskih kompanije doživele neke od najvećih padova na svetu.

"U ovom trenutku, samo masovni mirni protesti i tržišta - jedine stvari u vezi sa Turskom nad kojom Erdogan nema kontrolu - mogu da ubede predsednika Turske da promeni kurs", smatra Cagaptay, prenosi Bloomberg.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar