Turska ekonomija na velikom testu zbog hapšenja, protesta i urušavanja lire

Turski sud je u nedelju i zvanično uhapsio glavnog političkog rivala predsednika Recepa Tayyipa Erdogana, u odluci koja će verovatno podstaći novi talas protesta u zemlji i držati lokalna tržišta pod pritiskom, kako napetosti budu rasle, izveštava Bloomberg.

Ekrem Imamoglu, gradonačelnik Istanbula iz glavne opozicione stranke, Republikanske narodne stranke (CHP), formalno je uhapšen zbog korupcije, prenosi NTV. Imamoglu, koji će biti zatvoren do suđenja, suočava se sa optužbama povezanim s terorizmom. Odluka u vezi s tim optužbama još nije doneta, a Imamoglu je negirao sve optužbe.

Gradonačelnik, koji upravlja gradom od više od 15 miliona ljudi, pripremao se da u nedelju objavi svoju kandidaturu za predsedničke izbore koji su zakazani za 2028. godinu. Podsetimo, Imamoglu je priveden u sredu, a opozicija je taj potez osudila kao politički motivisan. Njegovo privođenje dovelo do antivladinih protesta širom Turske, a posledično i do zabrane demonstracija do 27. marta. 

Turska je zbog protesta uvela i ograničenja za putovanja u Istanbul, najveći grad u zemlji, kako bi suzbila širenje protesta, odnosno guverner Istanbula je u subotu uveče saopštio da ljudima za koje se sumnja da su krenuli na proteste neće biti dopušteno da uđu u Istanbul ili da napuste grad. 

Bloomberg

Šta dalje

Imamoglu je u nedelju rano ujutru stao pred sudiju, zajedno sa desetinama drugih osoba.

I dok je njegovo privođenje motivisalo stotine hiljada ljudi da izađu na ulice, napetosti su se prelile na finansijska tržišta, uz pad turskih akcija i povećanje kamatnih stopa u vanrednoj situaciji, koje nije uspelo da zaustavi pad lire.

Erdoganovi pomoćnici su promovisali ideju da se on kandiduje za treći mandat kao predsednik, čime bi produžio svoju vlast na duže od dve decenije - prvo kao premijer, a zatim kao predsednik. Imamoglua vide kao ozbiljnu pretnju Erdoganu, ako bi odlučio da se kandiduje, budući da je prethodno pobedio aktuelnog turskog lidera na dva lokalna izbora.

Ako Erdogan bude želeo da produži svoj mandat, moraće da proširi svoju bazu podrške u parlamentu kako bi pozvao na vanredne izbore ili izmenio ustav. Gradonačelnikovo hapšenje dolazi u vreme talasa hapšenja i istraga od početka godine, sa optužbama koje uključuju "vređanje predsednika" i učešće u decenijskim antivladinim protestima. Erdogan je u petak upozorio glavnu opozicionu stranku da neće podleći "teroru sa ulica", misleći na poziv za nacionalne proteste zbog Imamogluovog hapšenja.

Stranka CHP "brzo gubi status legitimne političke stranke", rekao je Erdogan.

 

Dodatno pucanje krhke turske ekonomije

Zvaničnici Turske centralne banke sastaju se u nedelju sa komercijalnim bankama, usled tržišne nestabilnosti izazvane hapšenjem ključnog opozicionog političara, izjavili su izvori upoznati sa situacijom. Oni će razgovarati o mogućoj koordinaciji sa bankama i analizirati nedavni pad na turskom tržištu, dodaju anonimni izvori.

Centralna banka je odbila da komentariše.

Taj sastanak, zakazan za nedeljno popodne po lokalnom vremenu, predstavlja jedan od prvih sastanaka visokog nivoa između turskih banaka i zvaničnika Turske centralne banke otkako je gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu priveden prošle nedelje, što je uzdrmalo tržišta.

Lira i turske akcije beleže neke od najvećih padova na svetu, dok investitori procenjuju rizik od mogućeg preokreta u ekonomskim politikama Turske. Ministar finansija i trezora Mehmet Simsek sastao se sa bankama u petak, rekavši im da će zvaničnici iskoristiti sve alate na raspolaganju kako bi ublažili ono što je opisao kao "privremenu" volatilnost na tržištima.

Turska centralna banka / Bloomberg

 

Centralna banka je već pojačala svoje mehanizme zaštite lire tokom prošle nedelje, kako bi osigurala da finansijski uslovi ostanu zategnuti. Povećala je svoju kamatnu stopu za 200 baznih poena na 46 odsto, podižući prosečne troškove finansiranja za komercijalne banke. Takođe je suspendovala pozajmice po nižoj, referentnoj kamatnoj stopi od 42,5 odsto na neodređeni period.

Banka je, takođe, saopštila da će održati aukciju likvidacionih obveznica sa rokom dospeća od 91 dan, što je prvi takav potez u poslednje skoro dve decenije, sa ciljem da apsorbuje višak lire.

Nakon tih poteza, referentna kamatna stopa za takozvano finansiranje preko noći (engl. overnight financing), koja se u tom smislu koristi kao ključni pokazatelj troškova, porasla je za više od tri procentna poena na 45,7 odsto.