Šta je cilj Muskovog mešanja u evropsku politiku

Elon Musk je izgleda ozbiljno rešio da se bavi politikom, i to ne samo politikom SAD. Nakon što je postao deo Trumpove administracije, dobio je vetar u leđa, pa je počeo da se meša i u evropsku politiku. On komentariše evropske lidere, poziva na nove izbore u Velikoj Britaniji, a sada je razgovarao i sa nemačkom kandidatkinjom krajnje desnice Alice Weidel na svojoj društvenoj mreži X, i to uoči saveznih izbora sledećeg meseca u toj zemlji.

Razgovor održan u četvrtak, koji je obuhvatio teme od Hitlera i Staljina do vanzemaljaca i ljudske kolonije na Marsu, trajao je nešto više od sat vremena. Musk ima više od 211 miliona pratilaca na mreži X, a 105.000 ljudi je bilo na kanalu, spremno da sluša razgovor i pre nego što je on počeo, preneo je Bloomberg.

Musk otvoreno podržava Alternativu za Nemačku (AfD), čija su tri ogranka u nemačkim saveznim državama klasifikovana kao ekstremistički i nalaze se pod nadzorom nemačke domaće obaveštajne službe.

Nakon razgovora između Muska i Weidel, Evropska komisija je saopštila da će analizirati razgovor zbog mogućih kršenja evropskog zakona o digitalnim uslugama. Nemačka antikorupcijska inicijativa LobbyControl navela je da bi diskusija mogla biti viđena kao ilegalna donacija partiji, jer je Musk jasno izjavio da mu je cilj da podrži AfD. Ukoliko komisija utvrdi da je došlo do kršenja zakona, ona bi mogla da zabrani mrežu X ili da je kazni sa šest odsto prihoda kompanije.

Alice Weidel/Bloomberg

 

Alternativa za Nemačku zalaže se izlazak Nemačke iz Evropske unije i evrozone, partija takođe zahteva oštriji pristup prema migrantima, uključujući proterivanje stotina hiljada ljudi. Ova partija trenutno zauzima drugo mesto u anketama sa oko 19 odsto podrške iza CDU-ovog konzervativnog bloka sa 32 procenta. Vladajuća Socijaldemokratska partija Olafa Scholza nalazi se na trećem mestu sa 17 odsto, dok im koalicioni partneri Zeleni imaju 12 procenata.

Osim što je razgovarao sa članicom AfD-a, Musk je nedavno na mreži X, nemačkog kancelara Olafa Scholza nazvao "nesposobnom budalom", a svi ovi njegovi potezi izazvali su burne reakcije u Berlinu. Najbogatiji čovek na planeti poziva i na nove izbore u Velikoj Britaniji, što je samo jedna u niz objava kojima napada britanski vladu. S obzirom na to da je Trump dao Musku ključnu ulogu u svojoj novoj administraciji u kojoj vodi odeljenje za poboljšanje efikasnosti vlade, ovakvi komentari mogu da utiču na odnose SAD i Ujedinjenog Kraljevstva.

 

 

Musk je u ovom slučaju zaronio i u svet teorija zavere, tvrdeći da je u Velikoj Britaniji "građanski rat neizbežan" , a doveo je u pitanje postupke premijera Keira Starmera, dok je bio glavni tužilac tokom skandala sa seksualnim zlostavljanjem dece.

"Musk gradi svoje carstvo i testira dokle može da ide", kaže za Bloomberg Alexis Wichowski profesorka na Univerzitetu Kolumbija koja se specijalizovala za tehnologiju, vladu i moć. "Kao najbogatiji čovek na svetu, njegove akcije verovatno nisu usmerene na sticanje još više novca, već na povećanje moći i korišćenje svog uticaja da menja svet. Naravno, ovo je ogroman čin arogancije i zahteva veliki ego. Ali Musk je ubeđen da zna šta je najbolje", kaže Wichowski.

Da li je cilj Muskovih objava usmerenih ka evropskoj politici samo provokacija, još uvek nije sasvim jasno. Činjenica je da su one uzburkale evropsku politiku, pa je francuski predsednik Emmanuel Macron iskoristio da u svom govoru o spoljnoj politici 6. januara optuži Muska da pokušava da podstakne "reakcionarsku alijansu" širom Evrope.

I dok ovaj milijarder svoje političke ideje širi preko društvenih mreža, njegov prijatelj Donald Trump ga prati u stopu. Poslednji u nizu njegovih planova su da Americi pripoji Kanadu, da SAD preuzme Grenland i Panamski kanal, ali i da Meksički zaliv nazove Američki.

Bloomberg

 

Novoizabrani američki predsednik je poručio da ne isključuje mogućnost upotrebe vojne sile ili ekonomske prinude kada je u pitanju širenje američkog uticaja na Grenland, Kanadu i Panamski kanal. On je naveo i da su ta područja potrebna SAD zbog ekonomske sigurnosti. 

Trump je reko i da SAD troši milijarde dolara na zaštitu Kanade i kritikovao uvoz automobila, drvene građe i mlečnih proizvoda iz te zemlje. "Oni treba da budu američka država", rekao je. Takođe je izjavio i da je davanje Panamskog kanala Panami, 1977. bila velika greška Jimmyja Cartera.

Na ove izjave reagovali su zvaničnici Kanade i Danske, čiji je Grenland autonomna teritorija, kao i pojedini evropski lideri koji su upozorili Trumpa da ne preti suverenim granicama.

Kanadski premijer u ostavci Justin Trudeau rekao je da nema nikakve šanse da se SAD i Kanada spoje, dok je danska premijerka Mette Frederiksen za državnu televiziju izjavila da Grenland pripada Grenlanđanima i da samo lokalno stanovništvo može da odredi njihovu budućnost.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar