Sjedinjene Američke Države i Iran započeli su u subotu direktne trilateralne pregovore uz posredovanje Pakistana, sa ciljem okončanja rata na Bliskom istoku koji traje već šest nedelja, rekli su američki i iranski zvaničnici upoznati sa situacijom.
Američki potpredsednik JD Vance i pregovarači Jared Kushner i Steve Witkoff sastali su se oko 17.30 po lokalnom vremenu s iranskom delegacijom u kojoj su predsednik parlamenta Mohammad-Bagher Ghalibaf, veteran Revolucionarne garde, i ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi, naveli su izvori.
Timovi stručnjaka pridružili su se glavnim pregovaračima nakon otprilike sat vremena, prenela je iranska agencija Tasnim. Delegacije su nakratko prekinule razgovore radi konsultacija i pauze, nakon čega su pregovori nastavljeni, ali ostaje nejasno da li će biti produženi. Iranska državna televizija javila je da će kasnije tokom dana biti održana još jedna runda pregovora.
"Imamo dobru volju, ali nemamo poverenje", rekao je Ghalibaf novinarima po dolasku u Islamabad, prema navodima agencije Fars. "Ako američka strana u predstojećim pregovorima bude spremna na istinski sporazum i da prizna prava iranskog naroda, i sa naše strane će postojati spremnost za dogovor."
Tasnim je naveo da se u iranskoj delegaciji od 71 člana nalazi i guverner centralne banke Abdolnaser Hemmati.
Predsednik SAD Donald Trump pokušao je da poveća pritisak na Iran uoči pregovora, poručivši na društvenim mrežama u subotu ujutru da "svi znaju da oni gube, i to ozbiljno!". Američki lider rekao je novinarima kasno u petak da očekuje da će Ormuski moreuz, ključni pomorski prolaz koji je postao glavna tačka pritiska Irana, biti otvoren "prilično brzo", uz upozorenje da bi mogao da obnovi vojne operacije ako se to ne dogodi.
Iako se primirje uglavnom poštuje širom Bliskog istoka, otežan prolazak naftnih tankera i drugih plovila kroz moreuz - uz nastavak sukoba između Izraela i Hezbolaha u Libanu - preti da dodatno zakomplikuje pregovore u Islamabadu.
Izrael, koji ne učestvuje u subotnjim pregovorima, nastavio je napade na gradove u južnom Libanu. Izraelska vojska saopštila je da je u poslednja 24 sata izvela više od 200 udara na Hezbolah.
Daniel Heuer/Bloomberg
Iako su pregovori počeli uz poteškoće, dva broda američke mornarice - USS Frank E. Peterson i USS Michael Murphy - prošla su kroz moreuz i kretala se u Persijskom zalivu, kao prvi korak ka uklanjanju mina za koje SAD tvrde da ih je Iran postavio.
"Danas smo započeli proces uspostavljanja novog prolaza i uskoro ćemo podeliti ovu bezbednu rutu sa pomorskom industrijom kako bismo podstakli slobodan tok trgovine", navodi se u saopštenju admirala Brada Coopera, komandanta u ratnoj zoni.
Regionalni obaveštajni zvaničnik rekao je za Axios da su ratni brodovi bili primorani da se vrate nakon pretnji Iranske revolucionarne garde. Poluzvanična agencija Fars navela je da su iranske oružane snage pratile američki razarač koji se kretao iz Fujairaha ka Hormuškom moreuzu i da su o tome obavestile SAD preko pakistanskih posrednika. Prema tim navodima, američki brod se povukao nakon upozorenja Teherana da bi mogao biti meta napada, dok američko saopštenje ne pominje takve incidente.
Pre dolaska u Pakistan, Ghalibaf je na društvenim mrežama naglasio da je prekid vatre u Libanu jedna od mera koje "moraju biti ispunjene pre početka pregovora". Drugi uslov je "oslobađanje zamrznute iranske imovine", dodao je, bez dodatnih detalja.
Vance je uoči puta rekao novinarima da je Trump dao "jasne smernice" za pregovore, dok su obe strane uoči sastanka isticale međusobno nepoverenje.
Na dnevnom redu su i sudbina iranskih zaliha uranijuma i proizvodnja raketa, kao i američke sankcije protiv Islamske Republike i šire vojno prisustvo na Bliskom istoku. Mnoge od tih tema bile su i predmet neuspelih pregovora u februaru, pre početka rata.
Trump je u međuvremenu naizmenično pretio uništenjem "čitave civilizacije" i poručivao da bi sporazum između SAD i Irana mogao označiti "zlatno doba Bliskog istoka". Iran, koji tvrdi da je više od 3.000 ljudi poginulo u američko-izraelskim vazdušnim napadima, zauzeo je prkosan stav, uveren da će kontrola nad moreuzom - kroz koji prolazi oko 20 odsto globalnih tokova nafte - primorati Vašington da prihvati njegove zahteve.
Pakistan je odigrao ključnu ulogu u postizanju dvonedeljnog primirja ranije ove sedmice, koje je dogovoreno svega nekoliko sati pre roka koji je Trump postavio za potencijalnu eskalaciju napada na Iran, uključujući elektrane i drugu civilnu infrastrukturu - što bi moglo predstavljati potencijalne ratne zločine da je sprovedeno. Takav scenario nosio bi rizik od odmazde prema državama Zaliva, humanitarne krize i dugoročnog poremećaja globalne proizvodnje energije.
Pakistan je iskoristio svoje bliske veze sa ključnim akterima u sukobu, održavajući snažne odnose sa Trumpovom administracijom, ali i istorijske veze sa Iranom, sa kojim deli granicu. Takođe ima dobre odnose sa Saudijskom Arabijom, sa kojom je prošle godine potpisao sporazum o odbrani, kao i sa drugim zalivskim državama koje su bile na udaru iranskih regionalnih napada.
Islamabad je uoči pregovora praktično stavljen pod blokadu. Luksuzni hoteli u prestonici su popunjeni, postavljeni su policijski punktovi i blokade puteva, dok su vojne patrole prisutne širom grada.
.webp){kind=icon}
