Institut za akademsko delovanje uspešno je organizovao forum "Jezik činjenica" od 21. do 23. novembra u hotelu "Zlatibor".
Cilj događaja, kako ističe prof. dr Patrik Drid, koji je govorio ispred Instituta za akademsko delovanje, bio je da se, u vremenu informacione zasićenosti i sve češće manipulacije činjenicama u javnom prostoru, afirmiše odgovoran javni govor zasnovan na proverljivim informacijama, naučnoj metodologiji i društvenoj odgovornosti.
Više desetina učesnika pratilo je predavanja, panele i stručne diskusije koje su pokrivale širok spektar tema – od porodične politike i zaštite dece, do razvoja nauke, veštačke inteligencije i globalnih inicijativa.
"Porodica je stub društva, zato je akcenat uvek na njoj"
Govoreći sa ponosom o temama koje su bile u fokusu, prof. drDrid kaže da je svečano otvaranje foruma bilo posvećeno ulozi porodice i sistemu hraniteljstva u Srbiji.
Naime, kako objašnjava Drid, na poziv organizatora, stručnjaci Centra za porodični smeštaj i usvojenje održali su predavanje u okviru stručnog bloka "Porodica: kad porodica zakaže", o hraniteljstvu kao jednom od najosetljivijih i najhumanijih oblika društvene brige o deci.
Institut za akademsko delovanje
"Eksperti iz Centra za porodični smeštaj i usvojenje su nam održali sadržajno i praktično predavanje kroz koje su nam približili hraniteljstvo. Svi mi smo o tome znali ponešto, ali smo sada imali priliku da čujemo detaljno kako ono funkcioniše i najvažnije, sa kakvim se problemima susreću u Centru, ali i kakve brigu brinu hranitelji, i najvažnije, deca", ističe Drid.
Tokom predavanja, kaže Drid, predstavljeni su podaci o broju hraniteljskih porodica, njihovoj teritorijalnoj raspodeli, broju centara u Srbiji, tipu podrške koju hranitelji pružaju deci.
On podvlači da je razgovor o hraniteljstvu važan i jer razbija uvrežene stereotipe, koji su daleko od istine.
"Obično postoje neke zablude da ljudi uzimaju decu kao hranitelji zbog novca. Međutim, taj novac zapravo dobijaju deca i na nih je usmeren. Hranitelji su u obavezi da im obezbede dostojanstven, sadržajan i siguran život. Tim novcem oni moraju da im priušte odmor, letovanje i zimovanje, garderobu, hranu, tj. tri obroka i dve užine", kaže Drid i dodaje da je sve pod strogim monitoringom Centara, kako bi deca zaista imala kvalitetno odrastanje, kakvo zaslužuju.
Drid prenosi i to da je na panel diskusiji "Između institucija i porodice – gde je dete?", posebno istaknuto da se Srbija suočava sa ozbiljnim problemom, jer prosečna starost hraniteljskih porodica raste.
"Potrebno je što više hraniteljskih porodica. Potrebno je da se podsetimo svetlih tradicija hraniteljstva kod nas. Sada je, nažalost, jako teško naći hranitelje za mlađu decu. A kada govorim o tradiciji hraniteljstva, govorim o tome da neretko imamo slučajeve gde u jednoj kući imamo tri generacije hranitelja. Baka je bila hraniteljica, to je bila i majka, a neretko se i kćer odlučuje da nekom detetu svojom brigom i pažnjom ulepša život", kaže Drid i dodaje:
"Moramo da se podsećamo koliko je važna humanost i hrabrost da se uhvatimo u koštac sa odgajanjem dece, koji treba kasnije da zasnivaju sopstvene porodice, koja stvarno jeste stub našeg društva, na koji smo oslonjeni".
Naredne godine veliki međunarodni kongres, ali i novi istraživački centar
Drugog dana Foruma, fokus je bio na unapređenju nauke i obrazovanja, posebno u oblasti veštačke inteligencije. Članovi Instituta održali su radni sastanak Organizacionog odbora na kom je doneta strateška odluka o organizaciji međunarodnog kongresa naredne, 2026. godine.
"Zaključili smo da je bitno da sledeće godine organizujemo kongres koji će biti posvećen primeni veštačke inteligencije i uvođenju veštačke inteligencije u naše kurikulume. Na kongresu ćemo od eksperata za obrazovanje i veštačku inteligenciju, čuti kako se ona može primeniti u nauci, kako se koristi u obrazovanju i koliko je korisna za napredak tih oblasti", ističe Drid.
Institut za akademsko delovanje
Osim sastanka Organizacionog odbora u vezi sa kongresom, u posebnoj sesiji je razgovarano o globalnim inicijativama kroz temu "Partnerstvo sa Kinom: Globalne inicijative".
Drid posebno ističe ulogu Žen Tiana iz Udruženja za obrazovnu razmenu između Kine i Srbije, koji je predstavio razvojne strategije i razmišljanja o civilizacijskim procesima.
"Sa našim Žen Tianom, kojeg odmilja zovemo Čeda, razgovarali smo o globalnim inicijativama koje je predstavio kineski predsednik Si Đinping, a koje se tiču upravljanja, bezbednosti i drugih oblasti. One dolaze u momentu kada slabe međunarodni mehanizmi i institucije. Naša zemlja i društvo, po našem mišljenju, mora da bude deo novih tokova u međunarodnim odnosima", kaže Drid i dodaje:
"Globalne inicijative predsednika Sija je i naš predsednik Aleksandar Vučić ocenio kao odlične. To je dodatni vetar u leđa da ostvarujemo i produbljujemo saradnju sa kineskim partnerima i prijateljima".
"Naš je dogovor da do kraja godine napravimo Centar za istraživanje globalnih inicijativa zajedno sa istraživačima iz Kine. U njega će biti uključeni i domaći istraživači, koji će od kineskih kolega dobiti preko potrebno iskustvo i znanje. Kineski prijatelji će sa naše strane dobiti veliki talenat i volju za saradnjom. To je naša velika prilika i cilj", kaže Drid.
.webp){kind=icon}
