Stellantis će u Srbiji proizvoditi dva EV modela, a BYD bi radije u Mađarskoj

Testiranje nove električne "pande" trebalo bi uskoro da počne na ulicama Kragujevca, kako nezvanično saznajemo, a u Stellantisovu fabriku u Srbiji prebaciće se i deo proizvodnje "citroena e-C3" iz Slovačke. Tako da će se kod nas proizvoditi dva modela električnih automobila na Citroenovoj platformi, a električna 'panda' koštaće oko 20.000 evra, a kupci u Srbiji će imati subvenciju od 5.000 evra.

Kineski BYD, koji je nedavno prestigao Teslu kao najpopularniji proizvođač električnih vozila, izabrao je Mađarsku za prvu evropsku fabriku električnih vozila, koja će biti izgrađena u Segedinu. Mađarska će obezbediti subvencije za fabriku BYD, ali će iznos objaviti tek nakon što dobije odobrenje Evropske komisije.

BYD, malo poznata kompanija čije ime je skraćenica engleske fraze "izgradi svoje snove ", želi u da prodaje automobile po višoj ceni nego u svojoj zemlji, ali i da se osigura na evropskom tržištu i izbegne carine koje bi mogle da budu na 27,5 odsto ukoliko se utvrdi da je reč o nefer trgovini.  Inače, i Srbija je bila u igri za BYD.

U trku sa električnim vozilima ulazi i kompanija Xiaomi koja je predstavila prvo električno vozilo uz ambicije da postane najveći svetski proizvođač automobila za 15 do 20 godina i da bude konkurent Tesli i Porscheu. Na širem tržištu automobila još uvek dominira japanska Toyota.

Bloomberg Mercury

Što se kompanijskih vesti tiče, članica Delta Holdinga, kompanija Delta Real Estate, kupila je beogradsko građevinsko preduzeće Rad u stečaju za oko 954,3 miliona dinara, dok se kompanija Lesnina, koja posluje u okviru austrijske grupacije XXXLutz, širi i na Beograd gde će otvoriti prodajni centar nameštaja i opreme za domaćinstvo. Još jedna značajna vest za Beograd je da je počela izgradnja BIO 4 kampusa u blizini Instituta Torlak, što bi trebalo da omogući Beogradu da postane značajan bioekonomski centar u Evropi.

Još jedna vest vezana za tržište Srbije je da masovno zapošljavanje u javnom sektoru neće biti moguće bar do 2026. godine. Zabrana koja je trebalo da bude ukinuta za četiri dana, ostaje da važi i svako novo zapošljavanje biće kontrolisano. Razlog za produžetak zabrane je novac, tačnije nešto veća potrošnja u ovoj godini, a jasno je da veća potrošnja potiče od povećanja zarada.

Inače, zarade u Srbiji nastavile su da rastu u oktobru i nominalno i realno, te je prosečna zarada iznosila 86.738 dinara neto. Oktobar je bio peti mesec zaredom da su plate realno raste, čemu je doprineo pad inflacije. Iako su plate u javnom sektoru porasle nešto manje od proseka, povećanje od 10 odsto se očekuje od januara, a ministar finansija Siniša Mali najavio je dodatne povišice u junu, ako ekonomija nastavi da raste ovim tempom.

Bloomberg Adria

U sferi politike, nakon decembarskih parlamentarnih i lokalnih izbora, sve je izvesnije da će neko zameniti Anu Brnabić na mestu premijera Srbije. U januaru se očekuje konstituisanje novog saziva Skupštine Srbije, a nova vlada bi prema rečima predsednika Aleksandra Vučića mogla biti formirana do početka marta. U međuvremenu se održavaju protesti na kojima se traži poništavanje nedavno održanih izbora na svim nivoima, a neredi u Beogradu potegli su pitanja o nasilju i izveli studente na ulice.

Mi nastavljamo sa serijom tekstova o očekivanjima o najvažnijim ekonomskim temama u 2024. godini. Prema analizama i predviđanjima koje smo prikupili, od inflacije se očekuje da će pasti na pet odsto, od privrede da će rasti tri odsto, a od recesije da će nas zaobići. 

Srbija će i u 2024. na prodaju ponuditi svoje osmogodišnje obveznice, iz kojih se, jednim delom, finansira i specijalizovana izložba EXPO 2027 Beograd, a izgradiće i tri nova vetroparka, jedan uz 50 miliona evra EBRD kredita.

Na našem portalu možete čitati i najnovije tekstove iz Bloomberg Businessweek Adrije. Neke o tema o kojima smo pisali su mafijaši Balkana, narodne obveznice u regionu i zabrinutost direktora oko geopolitike.

Za kraj, podsećanje da za praznike nađete malo vremena za edukaciju kroz popularni dokumentarni serijal 'The Future with Hannah Fry'. Prva epizoda objašnjava kako bi izgledao svet kada bismo živeli 150 godina.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar