Premijerka Islanda se pridružila drugim ženama na tom ostrvu u štrajku koji bi trebalo da skrene pažnju na neke nejednakosti u njihovom društvu, iako je ta država na najvišem nivou na svetu u pogledu rodne ravnopravnosti.
Protest žena, koje danas ceo dan ne bi trebalo da rade, ima za cilj da istakne jazove kao što je razlika u platama, neujednačen teret neplaćenog rada u kući i nasilje koje još uvek nesrazmerno pogađa žene.
Ovaj dan sličan je onom iz 1975. godine, kada je 90 odsto ženske radne snage na ostrvu prvi put napustilo svoja radna mesta i predalo decu očevima kako bi im otvorili oči i pokazali koliko je važan njihov rad, plaćen i neplaćen.
Opširnije
Makedonski brend odeće prave samohrane majke, a nosi ceo svet
Motivisane željom da obezbede svoje porodice i postignu finansijsku i ekonomsku nezavisnost, preduzetništvo postaje sve privlačnija opcija za žene.
18.10.2023
U kakvoj su vezi menopauza i broj izvršnih direktorki
Menopauza se uglavnom javlja u periodu kada žene preuzimaju vodeće uloge na poslu.
15.10.2023
Žene u Japanu gube 760 milijardi dolara na neplaćene kućne poslove
Žene u Japanu gube oko 111 biliona jena u isplatama za neplaćene kućne poslove.
09.09.2023
Žene ugroženije od muškaraca uvođenjem AI, kaže McKinsey
Procena uticaja AI na tržište rada u SAD
30.07.2023
Majčinstvo ne bi trebalo da umanji prihode
Razlika u primanjima stvara problem majkama i njihovim porodicama.
16.07.2023
Očekuje se da će demonstracije u utorak, koje organizuje 45 sindikata i organizacija, podstaći veliki deo ženske radne snage da uzme slobodan dan. Čak i premijerka zemlje Katrin Jakobsdottir planira da učestvuje.
Bloomberg
Island je rodno najravnopravnija zemlja na svetu po ekonomskim mogućnostima, stepenu obrazovanja, rezultatima zdravstvene zaštite i političkom vođstvu, prema Svetskom ekonomskom forumu. Titulu nosi poslednjih 14 godina. Država je uspela da popuni 91,2 odsto rodnog jaza, prema Globalnom indeksu rodnog jaza Svetskog ekonomskog foruma, gde 100 odsto označava potpunu jednakost. U SAD je taj procenat na 75 odsto.
"To je navelo mnoge da misle da je ravnopravnost dostignuta", rekla je Sonja Ýr Thorbergsdottir, koja vodi savez sindikata javnog sektora BSRB. "To je veoma daleko od istine. Još je dug put do toga", rekla je ona, pošto i dalje postoji 40 odsto žena koje su bile izložene nasilju u nekom trenutku svog života, dok je srednji prihod žena u proseku 21 odsto niži od prihoda muškaraca.
Bloomberg
Glavni razlog za rodnu nejednakost na Islandu, prema Thorbergsdottir, jeste posao, pri čemu sektori u kojima dominiraju žene daju niže plate. Drugi problem je što žene snose veći teret kod kuće, uključujući i mentalno opterećenje.
"Nije izbor žena da rade manje sati od muškaraca", rekla je ona. "To je zato što rade više neplaćenog posla".
Za mnoga islandska preduzeća ovaj dan znači gubitak zarade jer radnice štrajkuju, a većina ustanova za brigu o deci su zatvorena. Najveće radno mesto u zemlji, Nacionalna univerzitetska bolnica, sa 80 odsto ženskog osoblja, odložila je operacije i radi sa minimalnim brojem zaposlenih.
Nisu sve žene nedvosmisleno za protest. Sigridur Margret Oddsdottir, prva žena koja je vodila SA Konfederaciju islandskih preduzeća, kaže da podržava cilj, ali dovodi u pitanje zaustavljanje islandske ekonomije na ceo dan. Umesto toga, ohrabrila je sklapanje aranžmana sa menadžerima kako bi se osiguralo da se privreda neće zaustaviti.
"Ako žene napuste sve poslove bez konsultacija sa svojim menadžerima, to će imati ogroman uticaj na islandsko društvo", rekla je ona.
.webp){kind=icon}