Kako napadi Huta u Crvenom moru pogoršavaju naftne potrese

Jedno od rešenja koja su pomogla da se ublaže poremećaji u globalnom snabdevanju naftom, izazvani ratom s Iranom, bila je mogućnosti Saudijske Arabije da koristi Crveno more kao alternativni izvozni pravac umesto Ormuskog moreuza.

Novi napadi na brodove u Crvenom moru koje izvode Huti, militantna grupa s podrškom Irana koji kontrolišu deo Jemena, pokazali su koliko je taj putni pravac nesiguran. Nakon što su od 2023. do 2025. godine pokrenuli niz napada na brodove u blizini moreuza Bab el-Mandeb, koji povezuje južno Crveno more s Adenskim zalivom, Huti su nastavili s takvim udarima. To je doprinelo da cene nafte skoče iznad 100 dolara po barelu prvi put u dva meseca.

Koliko je važan trgovački pravac kroz Crveno more

Kombinacija Sueckog kanala, Crvenog mora i moreuza Bab el-Mandeb najkraći je put za brodove koji putuju između Evrope i Azije.

Gotovo 10 odsto globalne pomorske trgovine godišnje prolazilo je kroz Bab el-Mandeb pre nego što su napadi Huta počeli 2023. godine. Taj udeo je pao na oko tri odsto prošle godine, pokazuju podaci firme Clarksons Research, kao i platforme PortWatch Međunarodnog monetarnog fonda i Univerziteta u Oksfordu. Nekoliko talasa napada Huta poslednjih godina podstaklo je brodare da izbegavaju Crveno more. Mnogi umesto toga šalju svoje brodove oko južnog vrha Afrike. To preusmeravanje je skuplje, hiljadama milja duže, pa plovidba može trajati i dve nedelje duže.

 

Ipak, Bab el-Mandeb ostao je značajan prolaz za izvoz nafte, gasa i drugih sirovina s Bliskog istoka, iz Azije i Rusije. Saobraćaj se povećao tokom rata s Iranom jer je Saudijska Arabija, najveći izvoznik sirove nafte u Persijskom zalivu, koristila taj morski put kako bi održala protok svog izvoza uprkos blokadi Ormuskog moreuza.

Preusmeravajući više nafte naftovodom prema svojoj zapadnoj obali, Saudijska Arabija je u maju preko svoje luke Janbu, na Crvenom moru, isporučivala 3,65 miliona barela sirove nafte dnevno. To je nešto više od polovine ukupnog predratnog izvoza te zemlje. Međutim, da bi preuzeli naftu i prevezli je kupcima u Aziji, brodovi moraju da plove kroz uski moreuz Bab el-Mandeb i pored krševite obale Jemena, koja Hutima pruža zaklon za napade.

Zašto Huti napadaju brodove

Kada su Huti započeli svoju kampanju u Crvenom moru 2023. godine, rekli su da je to odmazda za izraelsku vojnu kampanju u Gazi koja je pokrenuta nakon napada Hamasa u oktobru 2023. Ta grupa je u početku tvrdila da je kampanja usmerena samo na brodove povezane s Izraelom, ali su pogođeni i brodovi koji nisu bili direktno povezani sa tom zemljom. Nakon što su SAD i Velika Britanija početkom 2024. počele da bombarduju položaje Huta, militanti su objavili da su svi brodovi iz te dve zemlje legitimne mete.

Posle početka rada SAD i Izrael protiv Irana u februaru, Huti su više puta upozoravali da bi mogli da zatvore Bab el-Mandeb. Uglavnom su se uzdržavali od napada na pomorskom ratištu sve do jula, kada su u kratkom vremenskom razmaku potopili dva broda za rasuti teret, usmrtivši članove posade i zarobivši druge kao taoce. Huti su takođe pogodili brod u blizini Janbua.

Grupa je zatim 20. jula proglasila pomorsku blokadu Saudijske Arabije. Dva dana kasnije objavili su da su ispalili projektile i dronove na dva saudijska plovila u Crvenom moru kako bi sproveli blokadu.

Šta je izazvalo pretnje Huta Saudijskoj Arabiji

Huti su od 2022. godine uglavnom održavali krhko primirje sa Saudijskom Arabijom, čime su okončani dugogodišnji prekogranični napadi i zaustavljena saudijska vojna kampanja za svrgavanje te grupe u Sani i povratak međunarodno priznate jemenske vlade u glavni grad.

Međutim, nekoliko dana pre nego što su Huti objavili da će napasti saudijske brodove, saudijski avioni su gađali Međunarodni aerodrom u Sani kako bi sprečili sletanje iranskog aviona koji je prevozio delegaciju Huta. Delegacija se vraćala iz Teherana sa sahrane iranskog vrhovnog vođe Alija Hameneija, koji je ubijen u vazdušnom udaru na početku rata s Iranom. Optuživši Iran za slanje oružja i stručnjaka u Jemen pod kontrolom Huta, Saudijci su praktično zatvorili vazdušni prostor iznad njega 2016. godine, da bi od 2022. dopustili tek ograničeni broj letova.

Huti, koji su u znak odmazde gađali saudijski aerodrom Abha, od tada su se obvezali da će održavati letove između Sane i Teherana i upozorili da su spremni da ometaju saudijske aerodrome sve dok se ne ukine ono što opisuju kao "opsada" aerodroma u Sani.

Ko su Huti

Zvanično poznati kao Ansar Allah (Božji pomagači), Huti su deo klana koji potiče iz severozapadne jemenske pokrajine Sada. Sledbenici su zeidijskog ogranka šiitskog islama, koji praktikuje oko 25 odsto stanovništva te zemlje.

Huti su se pojavili devedesetih godina prošlog veka nakon ujedinjenja Severnog i Južnog Jemena, pokrenuvši niz pobuna protiv vlade. Preuzeli su kontrolu nad Sanom 2014. godine, izazvavši građanski rat koji i danas deli Jemen. Ova grupa takođe kontroliše delove severozapada zemlje, uključujući veći deo obale Crvenog mora.

Huti su poznati po stavovima protiv Zapada i Izraela, a SAD i Evropska unija proglasili su ih terorističkom organizacijom. Deo su takozvane iranske "osovine otpora", koja uključuje Hamas u Gazi i Hezbolah u Libanu, koji su takođe proglašeni terorističkim organizacijama u SAD i drugde. Te grupe od Islamske Republike dobijaju obuku, tehnička znanja i oružje.

Huti svoje delovanje usaglašavaju sa Iranom i uglavnom dele njegove strateške ciljeve, ali odluke donose samostalno. U snabdevanju naoružanjem ne zavise isključivo od Irana; mogu da se oslone i na plemenske krijumčarske mreže unutar Jemena, kao i komercijalne veze s centrima za izvoz vojne opreme kao što je Kina. Grupa je proširila aktivnosti na samostalno sklapanje i proizvodnju oružja.

Ova paravojna grupa pretrpela je ogromne gubitke nakon prošlogodišnjih američkih i izraelskih vazdušnih udara u kojima su poginule mnoge njene vođe i uništen velik deo vojne opreme, ali se od tada reorganizuje i obnavlja svoje zalihe oružja. Njena kampanja u Crvenom moru podigla joj je ugled u regionu, pokazavši da je u stanju da poremeti globalnu trgovinu i demonstrira moć daleko van granica Jemena.