Odziv birača u drugom krugu na parlamentarnim izborima u Francuskoj je do 16 časova bio 59,71 odsto, što je najveći odziv za parlamentarne izbore od 1981. godine (61,4 odsto) koji su levicu doveli na vlast, piše Beta.
Izlaznost bi, prema projekcijama, mogla da bude oko 67 odsto na kraju dana, što je neznatno više u poređenju sa prvim krugom.
Biračka mesta će biti otvorena do 20 časova, dok se u subotu već glasalo na francuskim prekomorskim teritorijama.
Najviše glasova u prvom krugu osvojili su Nacionalno okupljanje i njihovi saveznici (33 odsto), levičarski savet Novi narodni front sa 28 odsto glasova i koalicija predsednika Emmanuela Macrona, koja je osvojila oko 20 odsto.
Macron je u junu raspustio parlament i raspisao vanredne izbore posle pobede Nacionalnog okupljanja na izborima za Evropski parlament i lošeg rezultata svoje liberalne stranke "Preporod".
Opširnije
Šta čeka Francusku i Evropu ako desnica pobedi na izborima?
Njena stranka će iz glasanja izaći s najvećim brojem mesta u parlamentu, čak i ako se čini da je apsolutna većina nedostižna.
07.07.2024
Poslednja prodaja obveznica u Francuskoj pred izbore prošla dobro
Francuska je prikupila 10,5 milijardi evra od prodaje duga sa rokom dospeća do 40 godina.
04.07.2024
Pred Marine Le Pen teška borba za većinu na francuskim izborima
Više od 200 kandidata povuklo se iz drugog kruga, Bloombergova analiza otkriva da je uglavnom pogođeno Nacionalno okupljanje.
04.07.2024
Macronove greške progoniće Francusku i Evropu
Prošli periodi kohabitacije dogodili su se između vodećih stranaka.
03.07.2024
Dvokružno glasanje je inače tipično za predsedničke izbore, ali se u Francuskoj ovaj sistem koristi i u slučaju izbora za zakonodavnu vlast.
Macron bi svakako ostao na vlasti kao predsednik i u slučaju pobede Marine Le Pen, ali bi ga kohabitacija sprečila da sprovodi svoju politiku po pitanju budžeta i unutrašnje politike. U njegovoj nadležnosti bi ostale odbrana i spoljna politika.
.webp){kind=icon}