Putin najavio ostvarivanje svih ruskih ciljeva nakon ubedljive pobede

Vladimir Putin osvojio je novi šestogodišnji mandat sa uverljivom pobedom od 87,2 odsto glasova na predsedničkim izborima koji su u Rusiji održani u nedelju. Ruski čelnik koji se po broju godina na vlasti nalazi odmah nakon sovjetskog diktatora Josifa Staljina, produžava tako svoju vladavinu u peti mandat.

Putin je u nedelju pobedio uz najveću podršku ikada dobijenu u postsovjetskoj istoriji Rusije. Ishod je daleko nadmašio njegov prethodni rekord od 77 odsto na izborima 2018. godine.

S obzirom na to da Putinova pobeda na kontrolisanim izborima nije bila upitna, ostala tri kandidata na izborima nisu predstavljala ozbiljnu konkurenciju. Komunista Nikolaj Haritonov osvojio je 4,2 odsto glasova, Vladislav Davankov iz Novih ljudi, stranke stvorene 2020. godine, dobio je tek četiri odsto, a Leonid Slucki, čelnik Liberalno-demokratske stranke Rusije, zaostajao je s 3,2 odsto, prema podacima Centralne izborne komisije.

Nakon tri dana glasanja odziv je bio 74,2 odsto, što je najviše otkad je Boris Jeljcin postao predsednik 1991. nakon raspada Sovjetskog Saveza, kao i znatno iznad izlaznosti od 67,5 odsto zabeležene 2018. godine.

Izbore su takođe obeležili protesti nakon što su saveznici opozicionog čelnika Alekseja Navaljnog, koji je umro prošlog meseca u zarobljeničkom logoru, pozvali ljude da protestuju protiv Putinovih izbora i pokažu neslaganje s njegovom autokratskom vladom.

Depositphotos

Putin je rekao da izborni protesti nisu imali učinka i da bi trebalo da se protestanti suoče s istragom i budu kažnjeni.

Pavel Danilin, rukovodilac Centra za političku analizu sa sedištem u Moskvi, kazao je da ishod izbora daje Putinu svaku priliku da sprovede bilo koji, čak i najteži scenario u Ukrajini, dok je Maria Snegovaja, viša saradnica Programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju pri Centru za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu, istakla da je rezultat na izborima osiguran manipulacijom i prevarom. Cilj je bio da se pokaže da je rusko društvo ujedinjeno iza Putinove "dugoročne borbe ne samo protiv Ukrajine već i protiv Zapada i liberalnog međunarodnog poretka", dodala je. 

U razgovoru za Bloomberg Adria Connect, novinar Bloomberga Tony Halpin ističe da se Putin priprema za dugu konfrontaciju sa SAD i Evropom. Kako kaže, ovi izborni rezultati su način da Rusija pokaže ujedinjeni front u ostvarivanju strateških i ekonomskih ciljeva Moskve. 

"On želi da nametne rusku dominaciju u susednim državama i osigura svoju poziciju u Ukrajini, što podrazumeva okupaciju i aneksiju dodatnih teritorija. Kada je reč o međunarodnoj sceni, kineski predsednik Xi Jinping je već čestitao pobedu Putinu i najavio razvoj odnosa dve zemlje. Rusija više nego ikad zavisi od Kine zbog trgovine i prodaje energenata, ali Putin želi da razvija i veze sa globalnim jugom, Indijom i Afrikom. Putin predsedava ovogodišnjim BRICS samitom i želeće da istakne da Rusija nije izolovana uprkos sankcijama EU i SAD," zaključio je Halpin.

Inače, izbori su održani nešto više od dve godine otkako je Putin pokrenuo sukob u Ukrajini, a nakon dobijenih izbora rekao je da Rusija neće biti sprečena u ostvarivanju svojih ciljeva. Svi grandiozni planovi koje je izneo pre izbora sigurno će biti ostvareni, najavio je.

"Bez obzira na to koliko bilo ko želi da nas potisne, našu volju, našu svest, niko u istoriji nije uspeo, nije uspeo sada i nikada neće uspeti", rekao je Putin pristalicama u Moskvi.

Depositphotos

"Putin je zavisan od moći i čini sve što može da vlada zauvek", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u video-obraćanju. "Nema zla koje neće počiniti da produži svoju ličnu moć. I ne postoji niko na svetu ko je siguran od ovoga".

Putin je upozorio i da bi svaki direktan sukob između Rusije i NATO-a, koji predvode SAD, bio "jedan korak od trećeg svetskog rata punog obima".

Deo ljudi upućenih u situaciju upozorava na to da se Putin sprema na dugu konfrontaciju sa Zapadom. Sve se više pritiskaju zemlje kao što su Moldavija, baltičke zemlje i one u regionu Kavkaza u ime zaštite ruskih manjina. Evropski čelnici otvoreno su upozorili na rizike od ruskog napada na državu članicu NATO i strahuju da bi ih SAD mogle napustiti ako Donald Trump u novembru ponovo preuzme predsedničku dužnost.

 

- Dopunjeno osmim i devetim pasusom mišljenjem novinara Bloomberga 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar