Analitičari u Ujedinjenom Kraljevstvu bili su iznenađeni ove nedelje kada je u restrukturiranju vlade premijer Rishi Sunak na mesto ministra spoljnih poslova postavio bivšeg premijera sa reputacijom umrljanom Bregzitom Davida Camerona, u nadi da će privući glasače bliže centru kada se upravo bori za vlast sa sve centralnijom Laburističkom partijom.
Cameron je na mestu ministra spoljnih poslova umesto Jamesa Cleverlyja, koji zauzvrat preuzima unutrašnje poslove pošto je Sunak otpustio Suellu Braverman. Dosadašnja ministarka važi za jakog desničara, a proteklih dana se sukobila sa Sunakom pošto je u javnosti okarakterisala propalestinske demonstracije kao "marševe mržnje" i optužila policiju da ne postupa isto sa svim demonstrantima. Tokom vikenda, pristalice krajnje desnice (koji su na strani Suelle Braverman) sukobili su se sa policijom pošto su izašli na ulice u kontraprotestu tokom protesta protiv rata u Gazi - koji se ni samom Sunaku nisu načelno svideli.
Opširnije
Sunak posetio Egipat da bi razgovarao o sukobu Izraela i Hamasa
Premijer UK Rishi Sunak posetio je Egipat kako bi vodio razgovore o sukobu između Izraela i Hamasa.
20.10.2023
Ekonomija UK jača nego što se očekivalo, podaci idu u prilog Sunaku
Ekonomija Velike Britanije veća je nego što se ranije mislilo.
29.09.2023
Inflacija u UK neočekivano usporila šesti mesec zaredom, BoE i Sunak slave
Inflacija u UK usporila je na 6,7 odsto u avgustu međugodišnje, što je najniži nivo u poslednjih 18 meseci.
20.09.2023
Ipak, formiranje nove vlade konzervativaca dolazi u nezgodnom trenutku za partiju pošto sve više gubi podršku posle niza kriza koje su počele sa Bregzitom oko kog nije bilo unutarpartijskog konsenzusa od početka.
"Ključni ugao iz kog treba posmatrati povratak Camerona jesu predstojeći izbori u Britaniji koji će se održati sledeće godine. Nije tajna da torijevci gube podršku i da mnogi predviđaju pobedu laburista. Nekoliko smena premijera i ogromna kriza životnog standarda drastično su smanjili popularnost konzervativne stranke", kaže za Bloomberg Adriju dr Helena Ivanov, istraživač u Henry Jackson Societyju.
Inflacija u UK dostigla je 11,1 odsto u oktobru prošle godine, a prema poslednjem čitanju, usporila je na 6,7 odsto. Ovog meseca, Banka Engleske ostavila je referentnu kamatnu stopu na 15-godišnjem rekordu kako bi nastavila borbu sa povećanjem potrošačkih cena.
Sledeći izbori u UK treba da budu raspisani najkasnije u decembru 2024. godine, a moraju da se održe najkasnije 28. januara 2025, s tim što je malo verovatno da će bilo ko u UK želeti da vodi kampanju za vreme praznika krajem godine te je decembar 2024. verovatno vreme kada će se oni održati. Prema zakonu koji je stupio na snagu prošle godine, premijer UK može organizovati izbore kad god poželi – što nije bio slučaj pod zakonom o fiksnom mandatu parlamenta iz 2019. godine.
Anketa koju je sproveo YouGov od 7. do 9. novembra pokazala je da samo 23 odsto glasača planira da da svoj glas vladajućoj Konzervativnoj partiji, dok 47 odsto planira da glasa za najveću opozicionu stranku, Laburističku partiju. Osim toga, 10 odsto podržalo bi sada na izborima liberalne demokrate, desničarska Reform UK pod okriljem glasnog bregzitaša Nigela Faragea imala bi osam odsto glasova, a Zeleni sedam odsto.
Ankete još od decembra 2021. godine pokazuju da Laburistička partija vodi među glasačima. Laburisti su poslednji put bili na vlasti 2010. godine. Od tada, konzervativci su promenili više sastava vlada i pet premijera, a niz je počeo upravo sa novim ministrom spoljnih poslova Davidom Cameronom.
Bregzit i drugi referendumi
Cameron je u toku svoje vladavine bio poznat po referendumima koji nisu do tada bili praksa u UK. Tako je on podržao malo poznati referendum na Foklandskim Ostrvima (teritorijom oko koje se godinama spore UK i Argentina i koja je poznata u Argentini kao Malvini) 2013. godine, zatim je pristao na referendum o nezavisnosti Škotske 2014. godine i onda na referendum o Bregzitu. Razlika između prva dva i trećeg bila je u tome što je Cameron dobio rezultat koji je želeo prva dva puta, dok mu se Bregzit obio o glavu jer ga lično nije podržavao.
"Politička karijera Davida Camerona jasno je završena istorijskim Bregzitom 2016. godine. Nijedan zdravorazuman politički komentator ne bi 2016. rekao da će se Cameron vratiti u politiku", kaže za Bloomberg Adriju dr James Floyd Downes, rukovodilac katedre za politiku i javnu administraciju sa Hongkong Metropolitan Universityja. "Međutim, ne živimo u normalnim političkim vremenima", kaže on.
Za razliku od Srbije, gde je Ivica Dačić sa mesta premijera 2014. godine prešao na mesto ministra spoljnih poslova, u UK se poslednji put desilo da se jedan bivši premijer vratio u vladu pre čak 53 godine. To je bio ser Alec Douglas-Home 1970. godine kada je, pošto je napustio Dauning strit šest godina ranije, postao ministar spoljnih poslova u vladi Edwarda Heatha.
Cameron je mesto premijera napustio 2016. godine pošto su glasači izabrali izlazak UK iz Evropske unije iako je u kampanji obećao da će on biti taj koji će ispuniti želju glasača, čak i ako se ne budu slagali sa njim.
Posle njega mesto premijera preuzela je Theresa May (koja je takođe lično bila pro-EU) da bi 2019. godine kormilo nad vladom i strankom preuzeo jedan od najvećih zagovornika Bregzita Boris Johnson. Ipak, posle niza skandala u vezi sa proslavama organizovanim za vreme pandemije, Johnson je morao da ode. Sadašnji premijer, Rishi Sunak došao je na vlast u oktobru prošle godine posle sedmonedeljne vlade Liz Truss koja će u istorijskim analima jedino biti upisana kao premijer u čije vreme je preminula kraljica Elizabeth II.
Downes smatra da je Cameronov povratak upravo zbog Bregzita značajno veći šok od situacije iz 1970. godine. "Rishijev veliki reset (naziv za ovonedeljnu rekonstrukciju vlade UK) pod premijerom Rishijem Sunakom daje ogromnu šansu bivšem premijeru Davidu Cameronu da rehabilituje svoju političku karijeru kroz oslanjanje na njegovo veliko iskustvo, posebno u polju spoljne politike", kaže on i dodaje da samo vreme može da pokaže da li Cameron može da pomogne, što partiji u teškoj situaciji, što samom sebi.
"Povratak Camerona dakle treba posmatrati kao još jedan pokušaj torijevaca da preokrenu izbore u svoju korist - Cameron je jedan od popularnijih konzervativaca, pogotovo među centristički orijentisanim glasačima, pa je nada da njegov povratak upravo te glasače može privoleti da zaokruže torijevce sledeće godine", kaže Ivanov.
Ideološka podela (ne)postoji
Ipak, Downes posmatra situaciju dvostrano: bivši premijer može privući centralnije glasače, ali isto tako može i da otera one koji podržavaju krajnju desnicu i za koje postoji opasnost da pređu u tabor partije Reform UK.
"Verujem da će ideološka podela verovatno rasti u okviru Konzervativne partije, a nju će posebno voditi poslanici iz zadnjih klupa koji imaju antimigrantske i pro-Bregzit stavove i za koje je moguće da će sve glasnije govoriti u parlamentu protiv politika premijera Sunaka", kaže Downes.
Osim što deo glasača može oterati ka Reform UK, oni bliže centru mogu otići ka Laburističkoj stranci. Od kada je Keir Starmer preuzeo kormilo nad partijom od starog levičara Jeremyja Corbyna, napravio je mnoge promene koje su privukli centar.
Starmer, bivši javni tužilac, naglasio je ranije da je Laburistička partija drugačija danas od one iz 2019. godine. Naime, iako je prvo podržavao Corbynove napore da ukine školarinu na univerzitetima, od toga je brzo odustao zbog ekonomske situacije. Slično je odustao i od podizanja poreza za najbogatijih pet odsto Britanaca, a izjasnio se i kao neko ko je suštinski protiv nacionalizacije. Starmer se zalaže i za više zelenih investicija u UK, dok je protiv kontrole rastućih cena iznajmljivanja nekretnina.
Stav lidera opozicije po pitanju rata u Gazi sličan je premijerovom. Naime, Starmer smatra da ne treba prekinuti vatru odmah jer neće uništiti borbenu gotovost Hamasa. Sunak je slično u više navrata branio pravo Izraela na samoodbranu i kritikovao propalestinske demonstracije pošto su se održavale istovremeno kad i obeležavanje dana primirja u Prvom svetskom ratu.