Američki predsednik Joe Biden i saudijski prestolonaslednik princ Mohammed bin Salman razgovarali su u utorak u pokušaju da se spreči širenje sukoba između Hamasa i Izraela i da se u sukob uvuče još više država i grupa.
Oni su razgovarali o "diplomatskim i vojnim naporima da se državni i nedržavni akteri odvrate od širenja sukoba", navodi Bela kuća. Složili su se da nastave sa "širim diplomatskim naporima da održe stabilnost širom regiona".
To je bio njihov prvi razgovor otkako je Hamas, sa sedištem u Gazi, napao Izrael 7. oktobra.
Opširnije
Macron: Legitimna palestinska država bi koristila Izraelu
Francuski predsednik Emmanuel Macron pozvao je na povratak mirovnih pregovora na Bliskom istoku.
24.10.2023
Taoci i Hezbolah primoravaju Izrael da preispita koncept kopnenog rata u Gazi
Više od dve nedelje otkako je Izrael objavio rat Hamasu, sve su češći pozivi da se preispita obim kopnene invazije.
23.10.2023
Pritisak SAD da se oslobode taoci odlaže kopnenu ofanzivu Izraela
Izrael proučio da će razoriti Hamas bez obzira na to šta se dogodi s taocima.
23.10.2023
Izrael tvrdi da Hezbolah vuče Liban u rat, dok se gradovi prazne
Izrael je poručio da Hezbolah rizikuje da uvuče Liban u širi regionalni rat, posle još jedne noći intenzivne prekogranične vatre.
22.10.2023
U saudijskom saopštenju se navodi da je princ Mohammed, defakto vladar kraljevine, naglasio potrebu da se "istraže načini za zaustavljanje vojnih operacija koje su odnele živote nevinih ljudi" i da se dozvoli veća pomoć u Pojasu Gaze, koji Izrael intenzivno bombarduje od Hamasovog napada.
Ranije u utorak, Biden je rekao da pomoć ne stiže u Gazu "dovoljno brzo".
Lideri su pohvalili pomoć koja je do sada bila dozvoljena u Gazi i pozvali Hamas da odmah oslobodi taoce otete tokom upada u Izrael. Smatra se da Hamas, koji su SAD i Evropska unija proglasile terorističkom organizacijom, drži oko 220 ljudi.
Hamas je ubio više od 1.400 ljudi u napadu na južni Izrael. Hiljade je ubijeno u vazdušnim napadima na Gazu, saopštile su vlasti u enklavi kojom upravlja Hamas.
SAD i druge države vrše pritisak na Izrael da odloži ili ograniči očekivanu kopnenu ofanzivu na Gazu kako bi dao više vremena za pregovore o taocima. Dosad su oslobođene četiri žene, uključujući dve američke državljanke.
Saudijska Arabija i druge arapske zemlje kritikovale su izraelske vazdušne napade i upozorile državu da ne vrši kopneni napad, rekavši da bi to pogoršalo tamošnju humanitarnu krizu.
Biden je otputovao u Izrael 18. oktobra da iskaže podršku i trebalo je da poseti Jordan istog dana kada je samit sa arapskim liderima. Ipak, oni su ga otkazali nakon eksplozije u bolnici u Gazi za koju su arapski lideri okrivili Izrael.
Prve procene američkih i britanskih obaveštajnih službi potkrepile su tvrdnju Izraela da je Islamski džihad, još jedna palestinska militantna grupa, ispalila raketu koja se pokvarila i pala u blizini bolnice. Ipak, bes u arapskom svetu i širem Bliskom istoku raste.
"Poruka koju arapski svet čuje je glasna i jasna: životi Palestinaca su manje važni od izraelskih", rekao je u subotu jordanski kralj Abdullah Drugi. "To je veoma, veoma opasna poruka. A posledice kontinuirane međunarodne apatije i neaktivnosti biće katastrofalne - po sve nas."
Kopneni rat će verovatno dodatno zapaliti javnost širom Bliskog istoka.
Biden je optužio Hamas da je izvršio napad delimično da bi zaustavio napore Izraela da formalizuje diplomatske odnose sa Saudijskom Arabijom. SAD i Saudijci rade na tome da kraljevstvo prizna Izrael u zamenu za bezbednosne garancije.
Trebalo je da pregovori uključe neke vrste ustupaka za Palestince, ali oni su sada stavljeni na pauzu.
U toku razgovora, Biden i prestolonaslednik su rekli da je neophodan "održivi mir između Izraelaca i Palestinaca čim se kriza smiri", saopštila je Bela kuća. Napori da se on uspostavi trebalo bi da se nadovezuju na "ono o čemu su se već dogovarale Saudijska Arabija i Sjedinjene Države poslednjih meseci".
Saudijsko-izraelski pritisak na normalizaciju pomogao je u ublažavanju tenzija između Bele kuće i Rijada. Odnosi su bili loši kada je Biden, koji je obećao da će Saudijskoj Arabiji dodeliti status "parije" tokom svoje predsedničke kampanje, došao na vlast. Oni su se pogoršali prošle godine kada je ruska invazija na Ukrajinu izazvala skok cena nafte preko 100 dolara po barelu, a Saudijska Arabija se oduprla pritisku SAD da pumpa mnogo više nafte.
Izrael je od 2020. potpisao diplomatske sporazume sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom, Marokom i Sudanom, ali bi normalizacija sa Saudijskom Arabijom, najvećom ekonomijom na Bliskom istoku, bila još značajnija.