.webp){kind=icon}
Izbori se prečesto opisuju kao ključni, ali poljski izbori koji će se održati 15. oktobra to zaista i jesu - zbog velikih implikacija za 38 miliona stanovnika, poljski odnos sa Evropom i tok rata u Ukrajini. Bez obzira na ishod, Zapadu je u interesu da Poljska ostane na demokratskom putu i da ostane okosnica ukrajinske obrane i evropske bezbednosti.
Tokom poslednje tri decenije, poljska ekonomija bila je među velikim uspešnim pričama u regionu. Pridruživši se Evropskoj uniji tek 2004. godine, Poljska je sada njena šesta najveća privreda, s BDP-om po glavi stanovnika višim nego u dugogodišnjim članicama poput Portugala i Grčke.
Ipak, ispod tog prosperiteta rastu političke i društvene napetosti koje ugrožavaju moć vladajuće Stranke prava i pravde (Prawo i Sprawiedliwość – PiS). Uoči nedeljnih izbora svedočili smo najvećim protestima od pada komunizma i ostavke dvojice visokih vojnih zvaničnika. Rekordan broj Poljaka u inostranstvu prijavio se za glasanje, uprkos zakonu osmišljenom da poništi što više tih glasačkih listića.
Opširnije
Hrana je odlučujući faktor za izbore u Poljskoj i Novom Zelandu, a to je tek početak
Hrana ima moć da podrži ili sruši rukovodstvo jedne države.
14.10.2023
U Poljskoj odsad zabranjen ulaz automobila sa ruskom registracijom
Poljska će sprečiti ulazak svih automobila sa ruskom registracijom u zemlju pošto sprovodi nove trgovinske sankcije EU.
17.09.2023
Reakcija proizlazi iz niza vladinih politika koje su, između ostalog, potkopale nezavisnost pravosuđa i slobodu medija. Manjine, LGBTQ osobe, migranti, žene i kritičari vlade povremeno su bili meta zapaljive retorike ili diskriminacije. Kritičari tvrde da je PiS-ova preokupacija kulturnim skretanje pažnje s izazova koji bi rast Poljske mogli izbaciti iz ekonomskog koloseka, uključujući rastuće troškove života, starenje stanovništva i duboke regionalne razlike u prihodima i mogućnostima.
U međuvremenu, unutrašnje podele Poljske izazvale su zabrinutost oko njene pouzdanosti kao partnera Ukrajini. Nakon ruske invazije, Varšava je poslala zalihe oružja, uspostavila ključnu logistiku i središta za obuku sa zemljama NATO-a i prihvatila najveći broj ukrajinskih izbeglica. Ipak, veze između dve zemalje otad su se pogoršale, posebno nakon što je poljska vlada uvela zabranu uvoza ukrajinskog žita i zapretila da će uskratiti dalju vojnu podršku. Iako je to možda samo populistički predizborni potez, odaje nedostatak ozbiljnog razmišljanja o dugoročnim interesima Poljske.
Čelnik opozicije Donald Tusk, bivši premijer, obećao je da će uskladiti poljske zakone s normama EU i rešiti disparitet u bogatstvu. Ako izbori budu tesni, manje stranke, uključujući i one kraj kojih rigidni stavovi PiS-a izgledaju umereno, mogle bi biti ključne za uspostavljanje vlade.
Bez obzira na izborni ishod, sledeća vlada Poljske mora bolje uravnotežiti nacionalne interese zemlje sa svojim obvezama prema Ukrajini i odgovornostima kao članice EU. To je ključno za rešavanje izazova kao što su proširenje EU i energetska tranzicija Poljske, uz regionalnu stabilnost i saradnju.
Za Evropu će balansiranje biti teško, pogotovo ako Poljska krene u još više populističkom smeru. Ipak, poljski postkomunistički identitet duboko je ukorenjen u njenom članstvu u NATO i EU – ona je, na kraju krajeva, najveći korisnik transfera EU. To prijateljima Poljske daje nemali uticaj. Trebalo bi da ga koriste da bi držali poljske čelnike odgovornim za svoje postupke i ponudili podsticaje za reforme. Cilj je stabilna i demokratska Poljska koja napreduje. Ostalo je na biračima da odluče.
