Otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru prošle godine, Anna Korobkova kaže da je provodila dane informišući se o svojim sugrađanima.
"U nekim nedeljama napišem desetine izveštaja, u nekim samo nekoliko", napisala je u imejlu koristeći rusku reč za denuncijacije, izraz koji podseća na doušnike čak i pre vladavine sovjetskog diktatora Josifa Staljina. U nešto više od godinu dana napisala ih je 1.013.
Korobkova je možda najvrednija od sve većeg broja Rusa koji se pridružuju Kremljovom obračunu sa kritičarima rata. Doušnici su odraz sveobuhvatnih promena koje je invazija donela Rusiji, nastojeći da iskoreni nekad tolerisane nagoveštaje protivljenja iz komšiluka, škola, univerziteta i radnih mesta širom zemlje.
Opširnije
Putinov dan pobede donosi dokaze poraza
Godinu i dva meseca nakon invazije na Ukrajinu
09.05.2023
Rusija u trci da zameni zapadnu tehnologiju da bi povećala izvoz gasa
Pokušaj proširenja izvoza LNG-ja.
04.05.2023
Kremlj: Sinoć sprečen atentat na Putina
Rusija je saopštila da je u utorak uveče sprečila napad dva drona na rezidenciju predsednika Vladimira Putina u Kremlju u Moskvi.
03.05.2023
Iako nema službenih statistika, broj prijava je porastao od početka rata, a sve su ih više pokretali entuzijasti poput Korobkove, motivisani ideologijom, prema nekoliko izvora bliskih bezbednosnim službama koji su govorili pod uslovom anonimnosti.
Zatvor, novčane kazne, otkazi
Iako čine manje od desetine kaznenih progona prema strogim zakonima o cenzuri nametnutim od rata, doušnici su bili u centru slučajeva koji su doveli do zatvora, novčanih kazni i gubitka posla za one koji su bili na meti, tvrde advokati koji prate trend.
"Nažalost, ljudi još uvek pišu premalo donosija", rekao je Pavel Danilin, politički analitičar s bliskim vezama s Kremljom, koji je čest gost u tok-šou emisijama državne televizije. "Ovo je ispravno i društveno prihvatljivo ponašanje".
Tako je učiteljica direktoru škole prijavila devojčicu zbog crteža simbola mira, što je pokrenulo sudski postupak koji je doveo do zatvaranja njenog oca. Slučajni prolaznici čuli su u restoranu ženu kako hvali ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao "zgodnog mladića s dobrim smislom za humor" i prijavili su je. Kažnjena je sa 40.000 rubalja (519 dolara).
Tatyana Chervenko, nastavnica matematike iz Moskve, kaže da je otpuštena s posla nakon niza donosija Korobkove školskim i vladinim zvaničnicima nakon njenog pojavljivanja na Deutsche Welleu, onlajn TV kanalu koji je Rusija proglasila 'stranim agentom'.
"Možda su od mene hteli da naprave primer, preplaše ostale nastavnike", rekla je, ističući da je odbila da drži posebne lekcije o ratu koje je naredio Kremlj.
Korobkova smatra da su njeni donosiji doveli do pet 'protokola' ili administrativnih slučajeva protiv njenih žrtava i obećava da će nastaviti te napore. Rekla je da ne poznaje nikoga od njih lično i da većinu nikada nije ni videla. Ali njeno ime i e-mail adresa pojavili su se u pravnim dokumentima i neke od njenih meta pisale su joj i pitale zašto.
Odbila je da razgovara telefonom za ovaj članak i radije je komentarisala pisanim putem. Iako je rekla da se oseća "potpuno sigurno", nije htela da otkrije svoje godine ni gde živi, rekavši samo da je to veliki grad daleko od graničnih područja.
"Razotkrivajući neprijatelje, ljudi pre svega sebi dokazuju da ti neprijatelji postoje i da čine pravu stvar podržavajući rat", rekla je Alexandra Arkhipova, koja se bavi antropologijom i koja nije proučavala samo fenomen doušnika, već i žrtve.
Korobkova je napisala sedam e-mailova dekanima na univerzitetima na kojima je Arkhipova predavala, tražeći da bude otpuštena zbog "amoralnog ponašanja" - zbog davanja intervjua internet TV mreži koju su vlasti zabranile. Dekanat je zahtevao da Arkhipova prestane da razgovara s medijima.
"Donosiji su trenutno marginalno pitanje, ali postoje neki jasni aktivisti", rekao je Denis Volkov, sociolog u nezavisnom Levada centru.
"Ti ljudi ne žele videti one koji govore stvari protiv rata, ne žele čuti ništa što bi moglo poljuljati njihovu sliku sveta", rekao je Alexei Makarov, istoričar u Memorialu, grupi za ljudska prava koju je zatvorio Kremlj. Za razliku od Staljinove ere, nema velike državne propagandne kampanje koja bi podsticala doušnike, rekao je, ali "postoji odobrenje odozgo i sistem pozitivno reaguje na donosije".
Predsednik Vladimir Putin pozvao je Ruse da pomognu u iskorenjivanju "šljama i izdajnika". Ubrzo nakon invazije prošle godine, Putin je taj proces nazvao "prirodnom i nužnom samodetoksikacijom društva".
Čini se da su Rusi spremniji da ocenjuju veb-stranice od ostalih građana, prema statistici vladinog internetskog cenzora. Pritužbe na "nezakonite informacije" objavljene na internetu, što je kategorija koja pokriva ono što ruski zakon naziva "lažnjacima" o invaziji, udvostručile su se na 133.601 prošle godine, prema agenciji. Najveći skok dogodio se u martu, nakon što su nametnuta nova pravila.
Kritikovanje trenda
Nedavni slučajevi visokog profila koji su uključivali doušnike otkrili su neke naznake rasprave među elitom. Prošlog meseca portparol Kremlja Dmitry Peskov osudio je tu praksu kao "odvratnu".
Nekoliko drugih je tako otvoreno kritikovalo trend, ali postoje znakovi da još uvek nije široko prihvaćen.
Na elitnom državnom Moskovskom institutu za međunarodne poslove, koji obučava diplomate u zemlji, uprava se brzo distancirala od Telegram kanala koji se pojavio nedugo nakon početka rata, na kojem su studenti izveštavali o profesorima koji su smatrani nedovoljno lojalnim. Ali izveštavanje nije prestalo.
"Postoje osvetnici koji se bore za 'čistoću' u redovima univerziteta", rekao je Dmitry Dubrovsky, akademik i aktivista za ljudska prava. "Ovaj trend raste".
"Informiranje mi je u krvi", napisala je Korobkova u nizu dugih mailova nakon što je Arkhipova upitala o njenoj motivaciji da izveštava o ljudima koje ne poznaje. Korobkova svoj aktivizam povezuje s dedom za kog je rekla da je bio vojni časnik i doušnik Staljinove tajne policije NKVD tokom Drugog svetskog rata.
Rekla je da provodi po dva dana gledajući medijske kuće koje na YouTubeu nazivaju 'stranim agentima', a zatim piše svoj donosij o onima koji se pojave. Često mora napisati više od jednog jer ih službenici ili ignorišu ili odbijaju nešto da preduzmu.
Njeni donosiji, rekla je u e-poruci Arhipovoj, mogu se uporediti sa korišćenjem podmornica za uništavanje neprijateljskih brodova: "broj potopljenih brodova nikada nije bio veliki, ali strah od napada naveo je neprijatelja da smanji broj plovila". Cilj joj je, rekla je, da ostavi medije "stranih agenata" nesposobnim za privlačenje gostiju za svoje programe.