Lideri Evropske unije mogli bi Bosni i Hercegovini dati zvanični status kandidata već na samitu 15. decembra u Briselu, kažu izvori upoznati sa planom.
Taj korak, sledeći na dugom putu ka članstvu, za koji bi bilo potrebno odobrenje svih 27 država članica EU, bio bi veliki podsticaj za BiH, koja se još bori sa posledicama balkanskih ratova 1990-ih, koje je okončao Dejtonski sporazum 1995. godine uz posredovanje SAD.
BiH je podeljena na dve konkurentske oblasti - Republiku Srpsku, u kojoj dominiraju Srbi, i region koji predvode Bošnjaci i Hrvati, te Distrikt Brčko. Često ne postoji konsenzus oko pojednih pitanja - od veličine vojske do budžeta i zemljišne reforme.
EU je pomogla da se zadrže tenzije tako što je osporila mogućnost članstva, što je osporilo i napredak BiH u reformama.
Željka Cvijanović, predsedavajuća Predsedništva BiH, izjavila je u utorak da bi davanje statusa zemlje kandidata poslalo poruku celom regionu da niko nije zaostao.
"Imamo takva očekivanja i imamo određena obećanja", rekla je Cvijanović novinarima na samitu EU - Zapadni Balkan u Tirani. "Žao mi je što se to nije dogodilo mnogo ranije."
Dopuštanje BiH da se približi članstvu u EU došlo bi usred novih geopolitičkih okolnosti, rekla je ona, pozivajući se na energetsku krizu koju je pokrenuo ruski rat protiv Ukrajine.
Slovenački premijer Robert Golob rekao je da je samo pitanje vremena kada će biti doneta politička odluka o bosanskoj kandidaturi.
Tehnički detalji pokazuju veliki napredak i on je i dalje optimista da bi pozitivna odluka, za koju se zalaže Slovenija, mogla biti doneta sledeće nedelje u Briselu, rekao je Golob novinarima na samitu u Tirani.
.webp){kind=icon}
