Brojevi ne lažu – šta je Hrvatskoj donelo deset godina članstva u EU

Povodom desetogodišnjice od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, Ivan Odrčić, rukovodilac analiza makroekonomije i tržišta kapitala Bloomberg Adrije, daje svoj pogled na proteklu deceniju i uz analizu niza pokazatelja odgovara na pitanje kako se Hrvatska snašla u tom ekonomsko-političkom klubu.

Tog magičnog dana, 1. jula 2013. godine, ekonomska situacija nije baš bila bajna – o političkoj ovog puta nećemo. Nezaposlenost je bila na rekordno visokom nivou, više od 17 odsto, daleko iznad proseka bloka u koji je Hrvatska tek ušla, gde se ona kretala oko 11 odsto. Razlika je bila još i veća u poređenju s pojedinim, s nama uporedivim zemljama centralne i istočne Evrope, poput Češke sa sedam ili čak Rumunije s devet odsto.

Mladi nisu videli budućnost u zemlji koja je hvatala poslednji voz proširenja za tako bitnu ekonomsko-političku zajednicu, imajući u vidu dugotrajno iskustvo negativne privredne aktivnosti. Bruto domaći proizvod (BDP) bio je u padu još od 2009. godine – i nastaviće da pada da bi dosegao i u svetu retko viđenih šest uzastopnih negativnih godina – pod uticajem svetske finansijske krize, ali i nedovoljnih i pogrešnih političkih poteza pod patronatom tada levo orijentisane vlade.

Bloomberg

 

Opcije za zapošljavanje bile su slabe i, danas se može slobodno reći, omalovažavajuće. Uz klasičnu poruku "ako ti nećeš, ima ko hoće da radi", do "genijalne" ideje da pripravništvo preduzetnicima plaćaju poreski obveznici s famoznih jedva par hiljada kuna, što je u godinama koje su usledile posebno podstaklo odlazak mlade, visokoobrazovane radne snage.

Od tada pa do danas Hrvatska je doživela mnoge promene. U periodu od 2012. do 2022. realni BDP je godišnje prosečno rastao za 2,4 odsto ili jedan procentni bod više u odnosu na desetogodišnji period pre toga. Činjenica da je to za jedan procentni bod više nego u periodu od 2002. do 2012. godine može zvučati sjajno, ali treba biti pošten i napomenuti da je taj raniji period ipak obeležen i dubokom kontrakcijom u velikoj svetskoj finansijskoj krizi.

Bloomberg

 

S obzirom na to da je prosečni godišnji rast realnog BDP-a u deceniji do 2022. godine za svih 27 članica EU iznosio 1,5 odsto, možemo reći da je Hrvatska ubrzano hvatala korak i približavala se nivou privrednog razvoja proseka Evropske unije. Ali đavo leži u detaljima – u istom periodu je prosečni rast privreda Češke, Poljske, Mađarske i Slovačke iznosio 3,2 odsto.

Hrvatski model je barem prvu polovinu 2010-ih, nezvanično, bio usmeren na internu devalvaciju, odnosno izgradnju konkurentnosti relativnim smanjenjem troška rada, dok su ostale zemlje centralne i istočne Evrope radile na jačanju jedinične produktivnosti. Istovremeno, celokupna privredna aktivnost Hrvatske prilagodila se tako da se još više orijentisala na uslužne delatnosti, te građevinarstvo, koje je počelo da se oporavlja kako je zemlja polako izlazila iz krize.

Bloomberg

Pogledaj galeriju

Bloomberg

Pogledaj galeriju

Bloomberg

Pogledaj galeriju

Bloomberg

Pogledaj galeriju

Bloomberg

Pogledaj galeriju

Bloomberg

Pogledaj galeriju

Bloomberg

Pogledaj galeriju

Bloomberg

Pogledaj galeriju

Na primer, prema podacima Evrostata, prosečni godišnji rast realne produktivnosti po stanovniku u sektorima trgovine na veliko i malo, prevoza, te smeštaja i ugostiteljstva je u periodu od 2012. do 2022. bio prosečno za 1,6 procentnih poena viši u odnosu na prosek EU27. Još bolji rezultati zabeleženi su u građevinarstvu, gde je rast bio za 1,9 odsto viši u odnosu na prosek Unije.

S druge pak strane, produktivnost unutar prerađivačke industrije, ali i, zanimljivo, informatičko-komunikacionog sektora pada, i to u proseku za 0,7, odnosno za 1,3 procentna poena manje od proseka EU27. To još više potvrđuje nezvaničnu ekonomsku orijentaciju zemlje prema uslužnim delatnostima niske dodate vrednosti – vrlo loš smer za budućnost.

Osmotri li se korelacija kretanja realne produktivnosti rada u industriji, bez građevinarstva, te realnog rasta BDP-a, može da se primeti da je u prethodnih deset godina Hrvatska ostvarila pomak ka bržem rastu BDP-a nego u prethodnom desetogodišnjem periodu. Međutim, ne može se potvrditi da je to bila posledica bržeg rasta produktivnosti u sektoru industrije. S druge strane, nesumnjivo se pokazalo da je rast produktivnosti u uslužnom sektoru – koji okuplja trgovinu na veliko i malo, prevoz, smeštaj i usluživanje hrane – davao znatno jaču podršku rastu BDP-a od 2012. do 2022. godine.

Naravno, ne može se samo produktivnost rada u ta dva sektora posmatrati kao faktor koji je predvideo brži rast BDP-a otkad je Hrvatska u EU. U vidu se moraju imati i investicije ostvarene u proteklih deset godina, čak i pre samog pristupanja EU.

U proseku su u periodu od 2012. do 2021. investicije godišnje rasle za 3,8 odsto, dok je istovremeno zaposlenost rasla za 0,7 odsto godišnje. To znači da su ukupnom rastu privredne aktivnosti nakon ulaska u EU pozitivno doprineli svi posmatrani faktori: investicije, rad i produktivnost u tom slučaju. Pri tome su investicije ili, preciznije, strane direktne investicije imale najveći učinak i time uslovile rast zaposlenosti i produktivnosti rada, prvenstveno kroz dolazak novih tehnologija i znanja.

Jedan deo priče takođe otpada na olakšani pristup ogromnom tržištu, što je povećalo inostranu potražnju, a koje je Hrvatska relativno uspešno zahvatila pospešivši rast izvoza roba i usluga. U vremenu od 2002. do 2012. prosečna stopa rasta izvoza je iznosila ne baš blistavih 2,2 odsto, da bi za deset godina nakon toga znatno ubrzala, dostigavši 7,3 odsto ili gotovo dvostruko više od proseka cele Unije.
 

U drugom delu osvrta, koji Bloomberg Adria Hrvatska objavljuje u nedelju, Odrčić tumači kako su se ti ekonomski pokazatelji odrazili i na stvarni život građana Hrvatske.