Decenijama se pristupanje Evropskoj uniji (EU) smatralo svetim gralom za zemlje zapadnog Balkana. Ali za većinu njih taj san ostaje neuhvatljiv i počinju da traže alternative.
Ljudi u Albaniji, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori ove godine su postali glasniji u svom razočaranju dok se Evropa bori sa posledicama ruskog rata u Ukrajini i krizom troškova života.
"Ankete u poslednjih 18 meseci, kako u našoj zemlji tako i u regionu, pokazuju pad podrške EU", rekao je prošle nedelje predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski. Brisel je uglavnom kriv, rekao je on, jer "mi objektivno ne vidimo da se proces evrointegracija kreće napred".
EU je primetila. U utorak održava samit sa liderima svojih 27 članica u glavnom gradu Albanije, Tirani, kako bi pokazao da i dalje veruje da će se balkanske države jednog dana pridružiti tom krilu.
Bloomberg Mercury
Žalbe nisu stizale samo iz zemalja u kojima je nada da će se pridružiti EU i dalje jaka. Čak je i Evropski parlament zamerio liderima bloka što "neispunjavaju dugogodišnja obećanja EU".
"Nedostatak angažovanja i kredibiliteta EU u poslednjih nekoliko godina stvorio je vakuum, otvarajući tako prostor za Rusiju, Kinu i druge zlonamerne treće aktere", navodi se u saopštenju.
Biti izostavljen znači biti ekonomski izopšten. Šest balkanskih zemalja koje nisu dobile članstvo imale su životni standard ispod 50 odsto proseka bloka prošle godine, dok je 12 bivših komunističkih država koje su se pridružile od 2004. premašilo taj nivo.
Uzmimo Severnu Makedoniju, koja je zajedno sa Albanijom započela pregovore o pridruživanju u julu nakon što je čekala 17 godina da to učini nakon burnog procesa u kojem je čak promenila ime države da bi se kvalifikovala.
Pošto je otklonila tu prepreku, njen napredak je i dalje zaustavljen zbog svađe sa susedom Bugarskom, koja traži promenu ustava Severne Makedonije pre nego što nastavi sa procesom članstva.
Ljudima u Severnoj Makedoniji to je bilo teško da progutaju, jer bi odlaganje moglo da poveća njihove šanse za bogatiji život koji bi više ličio na standarde EU.
"Postoje mnoge zemlje koje veruju da bi proces trebalo da bude brži", rekao je prošle nedelje specijalni izaslanik SAD za Balkan Gabrijel Escobar.
Dok je takođe u limbu u pogledu EU, Srbija je pružila ruku, pokušavajući da poveća svoj uticaj u regionu kojim je dominirala iz Beograda pre krvavog raspada Jugoslavije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji žonglira bliskim vezama sa Rusijom i željom da se pridruži EU, prvi je poslao vakcinu protiv kovid 19 u Severnu Makedoniju pre dve godine.
A njegova vlada je u oktobru promenila zakone kako bi mogla da počne da izvozi prirodni gas svom južnom susedu.
Vučić se takođe zalaže za jačanje foruma Otvoreni Balkan, koji olakšava trgovinu i putovanja i olakšava troškove telefonskog rominga. On tvrdi da bi, bez jasnog ciljanog datuma za članstvo u EU, balkanske države trebalo da ojačaju ekonomske veze.
EU je oštro kritikovala inicijativu, zajedno sa zvaničnicima iz nekoliko balkanskih zemalja koje su od nje odstupile. Oni su zabrinuti da bi zemlje koje su vodile ratove da bi postale nezavisne jedna od druge tokom 1990-ih mogle izgubiti fokus na pristupanju.
To je "nepoželjna zamena i odvraćanje pažnje od evropskih integracija", navodi se u saopštenju crnogorskog Ministarstva evropskih poslova i dodaje da forumu Otvoreni Balkan nedostaje transparentnost i da se oslanja na lične odnose "harizmatičnih lidera".
Ali na kraju, EU je ta koja bi trebalo da snosi najveći deo krivice za nedostatak napretka ka članstvu, smatra politički analitičar iz Skoplja Ljupčo Popovski.
"U nedostatku velike nagrade, ljudi su tražili neke trenutne koristi, čak i ako su manje", rekao je on.
.webp){kind=icon}
