Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali bio je nedavno u Rijadu, gde se sastao sa vršiocem dužnosti generalnog direktora Saudijskog fonda za razvoj Sultanom Abdulrahmanom El Maršadom, kome je predstavio ekonomske rezultate Srbije i potencijale za ulaganje, te razgovarao o mogućnostima veće saradnje Srbije i Saudijske Arabije.
U vremenu kada se geopolitička situacija menja, a države pokušavaju da pronađu nove načine saradnje i zajedničkih politika, kako u ekonomskoj, tako i političkoj sferi, male zemlje kao što je Srbija, zbog rata u Ukrajini, prinuđene su da brzo i u okviru svojih mogućnosti probaju da saniraju nastale probleme. Srbija se suočava sa problemima na više frontova, od urušenog energetskog sistema koji je opteretio budžet zemlje uvozom energenata, do neizvesne situcije sa investitorima iz Evropske unije (EU) koji se bore za svoje tržište, ali i ne gledaju blagonaklono na neuvođenje sankcija Rusiji, do rastućih kamata na pozajmice širom sveta.
Fiskalno, Srbija još uvek dobro stoji, ali je bila primorana da uzajmi već milijardu dolara od Ujedninjenih Arapskih Emirata i uđe u stendbaj aranžman sa Međunarodnim moentarnim fondom (MMF). Ako se pogleda jedan od poslednjih intervjua ministra finansija Malog, naredne godine dospeva oko 4,6 milijardi evra duga direktnih obaveza, od čega je oko 67 odsto unutrašnji dug, dok se preostali deo odnosi na obaveze po zajmovima, i to 10 procenata na kredite prema međunarodnim institucijama Svetskoj banci, Evropskoj investicionoj banci i tako dalje, 16 odsto bilateralni ugovori...
Kako je naglasio ministar, blagovremeno se planira i razmišlja o strategiji i načinima obezbeđivanja neophodnih sredstava za njihovu otplatu, tako da smo već sredinom godine krenuli u pregovore sa različitim institucijama kako bismo obezbedili dovoljnu podršku.
Saudijska vlada daje direktne bilateralne zajmove i grantove zemljama sa niskim prihodima za operacije budžetske podrške. Dakle, Srbija može da traži zajam, investicije i možda ugovor isporuke nafte iz Saudijske Arabije, a sudeći prema podacima Privredne komore Srbije, saradnja svake godine jača, a ima mesta i da se produbi. Da se stvari menjaju geopolitički, govore u prilog i vesti da su SAD spremne da nastave i prodube saradnju sa Saudijcima, ali i najavljeni samit koji će održati Kina i arapske zemlje u Saudijskoj Arabiji ovog meseca, postavljajući mogućnost da kineski predsednik Xi Jinping poseti ključnog energetskog partnera prvi put posle skoro sedam godina.
Nafta i bezbednost
"Iz jedne zavisnosti se ide u drugu, ali ne samo kod nas. S obzirom na to da ide osmi paket sankcija ka Rusiji, i EU je sada prisiljena da nalazi alterantivne izvore energije i prinuđena je da produbljuje svoje veze i sa Kinom i sa Bliskim istokom", kaže za Bloomberg Adriju Petar Milutinović iz Centra za evropske studije.
Prema njegovim rečima, pošto se u saopštenjima ne precizira koji su to projekti, može se pogledati za koje projekte je ovaj fond do sada izdvajao novac. Negde oko 36,6 odsto za socijalnu i administrativnu infrastrukturu (obrazovanje, zdravstvo, za vodosnabdevanje), ali negde 42,3 odsto odlazi za ekonomsku infrastrukturu, odnosno za transport i energiju, prema podacima iz 2006. godine.
"Tako da možemo da pretpostavimo u ovom slučaju, ako bi Fond za razvoj dodelio Vladi Srbije zajam, da bi bio na temu transporta i energetike. Naročito kada se uzmu novonastale okolnosti u sklopu diverzifikacije snabdevanja energentima, jer prioritet Vlade i jeste energetska bezbednost. Saudijska Arabija je važan geopolitički igrač na sceni, ali i najveći globalni snabdevač naftom, s obzirom na to da bi sledeće godine, prema prognozama, cena nafte trebalo da bude oko 110 dolara za barel", kaže Milutinović.
Ministar Mali je nakon sastanka rekao da je naša zemlja predstavljena u najboljem mogućem svetlu, uz napomenu da postoji veliki potencijal za saradnju, a posebno interesovanje je za ulaganja u infrastrukturu, energetiku i poljoprivredu. Istakao je da bi od daljeg rasta stranih direktnih investicija, po kojima je Srbija rekorder u regionu, imale koristi i susedne zemlje i najavio da će u narednih mesec dana predstavnici Fonda za razvoj posetiti Beograd.
"Moja procena je da posete političara i dizanje bilateralnih odnosa na viši nivo upravo ima cilj da se sondira, analizira i konkretizira koji obim saradnja može da ima i koja sredstva će se koristiti na koji način. Mislim da je sada rano da se to precizira, ali može da se računa da će biti neke vrste pomaka pa i investicija", kaže za Bloomberg Adria Aleksandar Međedović, nemačko-turski privrednik jugoslovenskog porekla, koji živi i radi 22 godine u Turskoj i aktivan je u raznim spoljno-ekonomskim odborima turske privrede. Iz te pozicije je pratio na licu mesta u kojoj meri se Saudijska Arabija angažovala sa investicijama i finansiranjem u Turskoj tokom tih godina.
Mali je istakao da je privlačenje što više investicija u Srbiju ekonomska strategija koja Srbiji donosi rezultate jer je u vremenima krize prvi potez investitora uvek povlačenje ili oprez, što za sobom vuče i smanjivanje obima ekonomije zemlje.
"Još je rano da se priča o obliku saradnje i ministarske posete su uglavnom prvo korak ka dubljoj saradnji. Bilateralni odnosi su veoma novi, privrednih pokreta gotovo nema i postoji jako mali broj ljudi ko se do sada bavio Saudijcima. Tako da Srbija i to mora da uradi dosta 'domaćeg zadatka' i da prouči i proceni mogućnosti privredne saradnje. Tu je na primer Turska u ogromnoj prednosti - oni već više decenija posluju sa Saudijskom Arabijom, a i dosta EU zemalja radi to", kaže Međedović.
Ministar finasija Mali je rekao da je cilj da se Saudijci i lično uvere u velike investicione mogućnosti koje Srbija nudi.
"Kod investicija iz tog dela sveta uvek geopolitika igra veliku ulogu, a pogotovo kada je u pitanju kapital iz državnog fonda, a ne isključivo privatan kapital. Saudijska Arabija poseduje ogromne finansijske resurse i naravno prati napetu ekonomsku situaciju u drugim delovima sveta i može da se uključi ako je to od obostranog interesa. To je sada sigurno slučaj kao što ste pomenuli u EU ili u Britaniji, a i Amerika gleda da pored svih političkih neslaganja normalizuje odnose sa Saudijcima", kaže Međedović.
I tu je Saudijska Arabija među prvima, pre svega zbog imućnog tržišta za izvoz, a onda i zbog mogućnosti saradnje u finansiranju.
Tu moram konstatovati da je s jedne strane izuzetno važno da, ako hoćete da poslujete sa Saudijcima, steknete dubinsko znanje i iskustvo sa tom državom i sa njihovim privrednim pokretima i naravima. KSA je još uvek jedna od najzatvorenijih i najnepoznatijih zemlja na svetu. Oni su se tek pre dve godine otvorili ka turizmu. Do tada je bilo gotovo nemoguće da se "samo poseti" KSA: poslovna putovanja su takođe bila komplikovana. Tako da su sadašnji pokreti da se fond razvija ka inostranstvu i da se aktivno radi na tome sa obe strane sasvim jasno deo te strategije otvaranja. S druge strane, u Srbiji postoji, po mojoj proceni, veoma malo znanja o KSA, objašnjava Međedović.
Druga strana
Sa svoje strane, posle sastanaka sa srpskom delegacijom i Saudijci su izdali saopštenje na veb-stranici fonda, koje je uglavnom bilo šturo kao i ono u Srbiji.
Tokom posete, ministar Mali je upoznat sa razvojnom delatnošću Fonda u zemljama u razvoju, a tokom sastanka razgovaralo se o mogućim vitalnim mogućnostima u oblasti razvoja u Republici Srbiji. Istaknuta je zainteresovanost srpske strane da omogući razvoj između dve strane za jačanje odnosa u oblasti sektora.
"Mogu da zamislim da Saudijska Arabija želi da vidi da li Srbija može da bude partner za to - Srbija iz doba Jugoslavije još ima dobru reputaciju u sprovođenju projekta u otežanim uslovima u Africi ili na Bliskom istoku i mogao bih da zamislim da SA želi da proveri da li iz toga može da kapitalizuje. Ali mogu i da budu u pitanju klasične investicije u infrastrukturu u Srbiji (putevi, energetika), poljoprivreda i razne vrste proizvodnje", objašnjava Međedović.
Vredi napomenuti da je Saudijski fond za razvoj finansirao tokom 48 godina više od 697 razvojnih projekata i programa u 84 zemlje u razvoju širom sveta. Ti projekti i programi dolaze u različitim vitalnim sektorima, kako bi doprineli postizanju ekonomskog rasta i društveni prosperitet u zemljama korisnicama, što dovodi do doprinosa poboljšanju životnog standarda društava, podrške najmanje razvijenim zemljama, kaže se u saoštenju Fonda iz Rijada.
Planira se da se sa tom zemljom potpišu tri važna sporazuma: Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i Sporazum o saradnji u oblasti carinskih politika kako bi se pojednostavile carinske procedure, istakao je Mali i dodao da postoji veliki potencijal za proširivanje ekonomske saradnje dve zemlje.
Prema ocenama stručnjaka, sklapanje ovakvih sporazuma je veoma značajno za privrednu saradnju, to se radilo na početnim pokretima sa dosta drugih zemalja (Turska, Azerbejdžan, Jermenija, Kazahstan), i to naravno olakšava postupke privrede i otvara vrata.
"Same činjenica da se to sada radi sa Saudijskom Arabijom ukazuje na ozbiljne namere sa obe strane. Izjava da postoji veliki potencijal za proširivanje privredne saradnje isto ukazuje na ozbiljno shvatanje tog tržišta. Ali moja procena je da tu mora još dosta da se precizira i da se uđe dubinsko u analizu šta može da bude interesantno da finansiraju Saudijci i - pre svega u korist srpskih izvoznika - da se konkretiziraju mere da se srpske firme prezentuju saudijskom tržištu. Posle pomenute zatvorenosti tom tržistu gotovo treba sve. Dosta toga se snabdeva iz EU, SAD i Azije, ali tu svakako ima mesta sa srpske proizvode razne vrste. Tu vidim najveći potencijal i za prilično brzu realizaciju - bilo bi poželjno da srpski izvoznici to shvate ozbiljno i da im Vlada pomogne u najboljoj meri", navodi Međedović.