Julian Assange je sleteo u Australiju prvi put posle više od decenije, nakon izjašnjavanja o krivici na američkom sudu koji mu je omogućio da se vrati u svoju domovinu kao slobodan čovek i nakon što je odslužio kaznu u zatvoru u Velikoj Britaniji i skrivao se u ambasadi Ekvadora.
Assange je sleteo u prestonicu Kanberi u sredu uveče nakon što je doleteo sa Severnih Marijanskih ostrva. On je ranije stigao na teritoriju SAD da bi se pojavio pred saveznim sudom, gde se izjasnio krivim za nezakonito pribavljanje i obelodanjivanje "poverljivih dokumenata koji se odnose na nacionalnu odbranu", kako je saopštilo američko Ministarstvu pravde.
Nakon što je izašao iz aviona, Assange je udario pesnicom u vazduh pre nego što je zagrlio svoju ženu Stellau i svog oca Richarda. Nije se odmah obratio novinarima.
Opširnije
Julian Assange će priznati krivicu i okončati višegodišnju bitku sa SAD
Julian Assange će se izjasniti krivim za odavanje tajni američke nacionalne bezbednosti i vratiti se u svoju rodnu Australiju.
25.06.2024
Zašto Julian Assange godinama vodi bitku oko ekstradicije
Za svoje pristalice, suosnivač Wikileaksa Julian Assange je mučenik, progonjen zbog razotkrivanja korupcije i ratnih zločina.
26.05.2024
Osnivač Wikileaksa dobio je kaznu od 62 meseca koja se smatra odsluženom, uzimajući u obzir pet godina koje je proveo u visokoobezbeđenom zatvoru u Velikoj Britaniji dok se borio protiv izručenja u SAD, što mu omogućava da izbegne dodatno vreme u zatvoru u Americi.
Obraćajući se novinarima u Kanberi, premijer Anthony Albanese rekao je da je razgovarao sa Assangeom ubrzo nakon što je avion sleteo, ali australijski lider nije želeo da kaže da li planira da se sastane s njim u narednim danima.
"Prošao je kroz veliko iskušenje", rekao je Albanese. "Bez obzira na to šta mislite o njegovim aktivnostima, slučaj gospodina Assangea se predugo odugovlačio."
Premijer je izrazio zahvalnost vladama SAD i Velike Britanije što su pomogle da se Assange oslobodi.
Assangeov dolazak u Kanberu označava kraj putovanja u više zemalja za 52-godišnjeg Australijanca nakon što je u ponedeljak oslobođen u Velikoj Britaniji, letevši prvo na Tajland da napuni gorivo, a zatim na Severna Marijanska ostrva.
Sporazum o priznanju krivice rešava dugotrajnu međunarodnu borbu za krivično gonjenje Assangea koja je u žiži javnosti od kada su osetljivi američki vojni dokumenti, ratni dnevnici i diplomatska depeša javno procureli 2010. i 2011. godine, uključujući snimke američkog vazdušnog napada na Bagdad nekoliko godina ranije.
U jednom od najvećih kršenja državnih tajni u istoriji SAD, Assange je optužen da je pomagao vojnoj obaveštajnoj analitičarki Chelsea Manning u pribavljanju oko 750.000 poverljivih ili osetljivih dokumenata. Manningova je osuđena za curenje poverljivog materijala 2013. godine, ali je tadašnji predsednik Barack Obama ublažio njenu 35-godišnju zatvorsku kaznu 2017. godine.
Assange i Manning su se nezakonito urotili da "prime i dobiju dokumente, spise i beleške u vezi sa nacionalnom odbranom, uključujući takve materijale poverljive do nivoa TAJNA", navodi se u dokumentu Ministarstva pravde na četiri stranice.
Zakon o špijunaži
Dok će Assange izbeći dugu zatvorsku kaznu, Wikileaks prikuplja sredstva u njegovo ime kako bi pokrio, kako kaže, dodatnih "pola miliona američkih dolara" koje mora da plati.
SAD su optužile Assangea 2019. tokom administracije Donalda Trumpa za kršenje Zakona o špijunaži i tražile su da ga izruče iz Velike Britanije. Prvobitne optužbe — 17 koje se odnose na špijunažu i jedna za zloupotrebu računara — predviđale su maksimalnu kaznu od 175 godina zatvora ako je proglašen krivim po svim tačkama, iako su kazne za savezne zločine obično manje od toga.
Međutim, američke optužbe su usledile godinama nakon švedske istrage o optužbama za seksualno zlostavljanje, zbog čega je 2010. godine pritvoren u Londonu. Assange je rekao da je švedski slučaj politički motivisan i da je posle višemesečne borbe protiv izručenja dok je bio na kauciji pobegao u ambasadu Ekvadora u Londonu.
Te optužbe su odbačene 2017. godine, ali je Assange ostao u malom stanu u ambasadi dok je nastavio da izbegava britansku policiju i američke tužioce.
Ekvador je odustao od svog statusa azilanata 2019. godine, što je dovelo do njegovog dramatičnog hapšenja početkom aprila te godine. To je započelo njegovo zatvaranje u londonskom zatvoru Belmarš i još pet godina pravnih prepirki dok se borio protiv američkih optužbi pre nego što je trenutni dogovor postignut.