.webp){kind=icon}
Kada je jedan holandski industrijalac došao u Srbiju sa svojih pet sinova, želeo je da vozi kvadove pet dana po Kopaoniku, da spava pod otvorenim nebom i da jede domaću hranu iz lokalnih domaćinstava. Ovaj vid turizma sve je popularniji, a elektrifikacija kvadova dodatno može pomoći razvoju odgovornog zelenog turizma – ipak, ova vrsta vozila ima i mnoge druge namene koje nemaju veze sa avanturizmom.
"Kvadovi su dobri za one koji vole adrenalinsku vožnju ili dinamičan boravak u prirodi. Međutim, tu su i određeni ljudi koji imaju potrebu za tim vozilima jer su to takođe radne mašine. Nekada ih koriste službe za održavanje dalekovoda, repetitora, ljudi na farmama, kao i policija ili vojska", kaže Vladimir Nikolić, direktor kompanije Guevara, uvoznika kineskog brenda motora, kvadova i jahti CFMoto.
On objašnjava da su kvadove (ime koje se dalje u ovom tekstu koristi za sve ATV-ove, UTV-ove i bagije) počeli da koriste entuzijasti u Severnoj Americi i Japanu, a da se njihova popularnost u Evropi proširila tek pre nekih dvadesetak godina. Ipak, oni ne služe samo adrenalinskoj vožnji, već su i radne mašine, slične malim traktorima.
Opširnije
Održivi turizam je idealan brend za Srbiju
Srbija je u maju ove godine pridružila globalnom savetu za održivi turizam.
03.07.2023
Bogatima u Srbiji teško da prate svetske ekološke trendove
Do 2050. polovina centimilionera će posedovati ekološka imanja.
19.01.2023
Komercijalni turizam u Srbiji ne mora biti i jedini
U Srbiji je oko 8 odsto teritorije pod zaštitom države
25.02.2023
Kvadovi se tako mogu koristiti, uz adekvatne dodatke, i kao prikolice, kosilice, sejalice za so u zimskim uslovima i sl. Oni mogu imati čak i krov i grejanje, tako da su namenjeni za upotrebu 365 dana u godini. Primera radi, Nacionalni park Kopaonik ima dva takva vozila za hranjenje jelena, a u poljoprivredi ih koristi i jedan manastir na Fruškoj gori.
Prema istraživanju Allied Market Researcha, vrednost svetskog tržišta kvadova trebalo bi da poraste sa 9,4 milijarde dolara iz 2021. godine na 18,6 milijardi 2031. Kao glavni razlozi takvog napretka ističu se sve veća popularnost aktivnog boravka u prirodi, vojna upotreba vozila i očekivana jasnija regulativa po pitanju registracije. S druge strane, glavni izazovi su zagađenje prirode i visoki troškovi održavanja ovih vozila.
U Srbiji ponuda kvadova u turističkim centrima nije velika. Najviše ih je na Kopaoniku, a cene za kratke vožnje počinju oko 2.000 dinara, dok veće ture sa vodičem mogu koštati i više od 15.000 dinara.
"Poseban je doživljaj doći u netaknutu prirodu ovakvim vozilima. Naravno, to je samo lepša strana, postoji i ružnija strana gde je pitanje zagađenja prirode. Sve je moguće regulativom uskladiti bolje, tim pre što je i u ovom segmentu izražena elektrifikacija", kaže Nikolić.
U segmentu kvadova i dalje su dominantni benzinci jer su pouzdaniji na nepoznatom terenu. Uostalom, benzin je moguće poneti sa sobom, a instalacije za punjenje električnih vozila teže.
Pixabay
"Tehnologija koja rešava ovaj problem postoji, ali je i dalje skupa", dodaje Nikolić i objašnjava da je potencijal kvadova posebno velik u prvim zonama nacionalnih parkova.
Naime, u kontrolisanim uslovima i na poznatom terenu, uz unapred zacrtane rute, moguće je organizovati vožnje kvadova po prirodi.
Nikolić smatra da se tako smanjuje potencijal negativnog uticaja na prirodu. "Sledeći korak je da je bolje da budu manje agresivna električna vozila, u smislu buke i zagađenja, nego vozila sa tradicionalnim motorima", kaže on.
