Na početku nedelje Bloomberg Adrija iznela je podatke o platama u regionu i broju kladionica u Srbiji, dok je Fiskalni savet izneo svoju ocenu o Nacrtu zakona o rebalansu budžeta.
Ovo je pet stvari koje danas treba znati.
Pet najvećih trgovaca u Srbiji ima manje filijala nego pet najvećih kladionica
Broj uplatnih mesta pet najvećih kladionica po prihodu u Srbiji veći je od broja filijala pet najvećih supermarketa, a kladionice pri tom beleže i solidan rast prihoda - koji je, doduše, prošle godine bio posebno gurnut naviše zbog Svetskog prvenstva u fudbalu.
Podaci koje je prikupila redakcija Bloomberg Adrije pokazuju da ima 1.374 filijala supermarketa pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, dok je broj uplatnih mesta kladionica 1.626. Podaci su prikupljeni sa zvaničnih sajtova kompanija i iz godišnjih izveštaja Agencije za privredne registre za 2021. i 2022. godinu i za neke kompanije koje se bave igrama na sreću, uključuju kladionice, a za neke sva uplatna mesta. Pritom, klađenje preko interneta nije uračunato u ovu procenu, kao ni poslovanje kompanija van Srbije.
Tako, podaci pokazuju da je najveći prehrambeni maloprodajni lanac Delhaize, pod kojim se nalaze prodajni formati Maxi i Shop&Go, ima 502 filijale u zemlji, što je manje od broja uplatnih mesta Max Beta - 675 (od toga, Max Bet ima 317 kladionica).
Fiskalni savet o rebalansu: Bolje smanjiti dug nego povećati penzije
Iako predloženi rebalans budžeta predviđa umereno smanjenje budžetskog deficita (sa 3,3 na 2,8 odsto BDP-a), njegova glavna odlika su nove i snažne rashodne mere, navodi Fiskalni savet u oceni Nacrta zakona o rebalansu budžeta, uz napomenu da će naknado uraditi ocenu Predloga rebalansa budžeta koji će u utorak biti pred poslanicima.
Glavna zamerka Fiskalnog saveta je što nije iskorišćena dobra prilika da se fiskalni deficit smanji na ispod 1,5 odsto BDP-a, čime bi se znatno smanjilo zaduživanje zemlje za oko 1,3 milijarde evra u odnosu na prvobitni plan i javne finansije uvele u mirnije vode, da nema rebalansa.
Depositphotos
Fiskalni savet naglašava da su blaga zima, globalni pad cene energenata i povećana proizvodnja EPS-a doveli su do toga da se budžetski troškovi za finansiranje urušenog domaćeg energetskog sektora gotovo prepolove u odnosu na plan. Globalni pad cene energenata iskorišćen je i za to da Vlada u martu 2023. ukine raniju odluku o privremenom umanjenju akciza na naftne derivate - što je uticalo na povećanje ovih javnih prihoda znatno iznad plana. Takođe, u 2023. naplaćen je neočekivano veliki porez na dobit, budući da su pojedini segmenti privrede imali u 2022. rekordan profit (NIS je npr. u 2022. ostvario dobit koja je preko šest puta veća od proseka iz prethodne tri godine).
Inače, Vlada Srbije usred vikenda, u istom danu usvojila rebalans budžeta i izmene Zakona o akcizama, koji će se primenjivati od 1. oktobra, što može da bude u koliziji jedno sa drugim. Postavlja se pitanje zašto se vanredno povećavaju akcize ako prihodi države rastu?
Posle prve deflacije u Srbiji, pritisak na cene stiže od viših akciza
Cena goriva u Srbiji gotovo izvesno će poskupeti od 1. oktobra, i to ne zbog pritisaka uslovljenih kretanjima na svetskim energetskim tržištima, već zbog povećanja akciza za osam odsto. Predlog zakona kojim se definiše ovo uvećanje Vlada Srbije usvojila je usred tenzija između države, koja više od godinu i po dana ograničava cenu goriva, i naftaša, koji traže da cenu određuje samo tržište.
U medijima su počele da se pojavljuju računice za buduće cene goriva. One se, inače, redovno objavljuju petkom na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, a prema najnovijoj zvaničnoj objavi, najviša maloprodajna cena za evrodizel iznosi 204, a za evropremijum BMB 95 189 dinara za litar. Međutim, stručnjak za energetiku Nebojša Atanacković u izjavi za Betu od ponedeljka rekao je da će dizel zbog povećanja akciza od sledećeg meseca koštati oko 210, dok će cena benzina porasti na 195 dinara.
On je naveo da akcize od februara 2021. godine nisu usklađivane sa akciznim kalendarom, odnosno povećavane, već su povremeno smanjivane u različitim iznosima do oko 15 odsto.
Plate u regionu rastu zbog inflacije i jače pregovaračke moći radnika
Strukturne promene na tržištu rada i veća pregovaračka moć radnika doprineli su najbržem rastu prosečnih bruto plata u Adria regionu u poslednjih 10 godina. Slovenija je poslednja zemlja u regionu koja je od ove godine počela da beleži dvocifreni godišnji rast plata, dok su ostale zemlje regiona u takvom rastu još od drugog polugodišta 2022, pokazuje analiza tima analitičara Bloomberg Adrije. Prema projekcijama, očekuje se da će nominalni rast bruto plata još neko vreme ostati u niskom dvocifrenom području, dok bi usporavanje stopa rasta na jednocifreni nivo moglo da dođe u 2024. godini.
Sledi...
U utorak, petog septembra, počinje 78. zasedanje Generalne skupštine UN, koje traje do 30. septembra. Održaće se i sastanak lidera članica Asocijacije država Jugoistočne Azije (ASEAN) na četvorodnevnom samitu.
Sajam automobila u Minhenu, jedan od najvažnijih evropskih automobilskih događaja, počinje istog dana i trajaće do 10. septembra.
Takođe, danas će predsednica ECB Christine Lagarde voditi panel koji se fokusira na centralne banke i međunarodne sankcije na konferenciji ECB.
.webp){kind=icon}
