Naučnici otkrili ogromno curenje metana u Kazahstanu

Izduvavanje bušotine prirodnog gasa u udaljenom regionu u Kazahstanu izazvalo je ogromno curenje metana, kažu naučnici, što pokazuje rizike istraživanja fosilnih goriva.

Sateliti su primetili džinovske oblake metana koji su izbacivani sa lokacije najmanje devet puta u mesecu u periodu pre 23. jula, saopštila je francuska geoanalitička firma Kayrros SAS. Njihove nalaze su uveliko potvrdili naučnici sa SRON Holandskog instituta za svemirska istraživanja.

Kazahstanska kompanija koji razvija bušotinu, Buzachi Neft LLP sa sedištem u Almati, potvrdila je u saopštenju poslatom 1. avgusta da se 9. juna dogodila nesreća na istražnoj bušotini br. 303 u gasnom polju Karaturun Vostochny u istočnom Kazahstanu, i rekao da lokacija od tada neprekidno gori. Međutim, tvrdi se da satelitski snimci verovatno pokazuju oblake vruće pare sa minimalnim tragovima gasa staklene bašte.

Bloomberg Mercury

 

Ministarstvo energetike Kazahstana nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Naučnici koji koriste satelitska posmatranja za praćenje emisije gasova staklene bašte nisu se složili sa procenom Buzachi Nefta.

"Izuzetno je malo verovatno da će se videti vodena para umesto metana na više slika snimljenih sa dva hiperspektralna satelita, čija veoma visoka spektralna rezolucija ne ostavlja nikakvu sumnju u prirodu posmatranog gasa", rekao je Kayrros u saopštenju. Hiperspektralni sateliti prikupljaju podatke širom elektromagnetnog spektra.

Najmanje dva satelita - Sentinel-5P Evropske svemirske agencije i Prisma italijanske svemirske agencije - primetili su tragove. Spektrometar Sentinel-5P je dizajniran posebno za detekciju metana.

Iako je Buzachi Neft rekao da je vatra sagorevala gas koji curi, sateliti su ranije primetili značajne oblake metana koji dolaze od izduvavanja, pa čak i namenske baklje koje mešaju gorivo sa kiseonikom sa ciljem sagorevanja gasa u ugljen-dioksid.

Kayrros je procenio stope emisije sa lokacije između 35 i 107 metričkih tona metana na sat na osnovu satelitskih detekcija. Ako je to tačno, onda je metan koji se neprekidno izbacuje sa ove lokacije od 9. juna naneo istu kratkoročnu klimatsku štetu kao i godišnje emisije iz otprilike 814.000 američkih automobila na donjem kraju raspona i 2,49 miliona automobila na vrhu. Geoanalitička kompanija je saopštila da je to verovatno najgore curenje metana koje se može pripisati jednom izvoru ove godine.

SRON je rekao da je srednja stopa emisije metana koje je pripisana incidentu koristeći posmatranja sa satelita Sentinel-5P bila oko 100 metričkih tona metana na sat. Od približno 1.200 metana koje je grupa otkrila do sada ove godine na globalnom nivou, samo 10 odsto je premašilo 100 tona na sat.

Sateliti detektuju koncentracije metana iz svemira analizirajući način na koji se sunčeva svetlost odbija od Zemlje. Kako svetlost prolazi kroz oblak gasa, njen intenzitet je oslabljen na određenim talasnim dužinama. Metan apsorbuje svetlost u kratkotalasnom infracrvenom delu elektromagnetnog spektra.

Metan je primarna komponenta prirodnog gasa i ima razoran uticaj na klimu jer je njegova snaga zagrevanja više od 80 puta veća od ugljen-dioksida tokom prvih 20 godina u atmosferi. Kako se planeta brzo zagreva izazivajući ekstremne vremenske prilike od šumskih požara do toplotnih talasa, zemlje postaju ozbiljnije u pogledu praćenja i zaustavljanja curenja metana koje se može izbeći, što bi mogao biti jedan od najmoćnijih koraka za usporavanje globalnog zagrevanja.

I Evropska unija i SAD rade na novim pravilima čiji je cilj da se ograniče emisije metana, a oko 150 zemalja pridružilo se Globalnom obećanju o metanu, inicijativi za smanjenje globalnog ispuštanja metana za 30 odsto do kraja ove decenije. Iako Kazahstan nije potpisnik, nacija je u septembru potpisala memorandum o razumevanju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kako bi radila na pridruživanju.

Epicentar požara u Kazahstanu bukti na oko 650 stepeni Celzijusa, gori prirodni gas koji curi sa lokacije i stvara paru iz vode, saopštio je Buzachi Neft. Kompanija je u saopštenju poslatom Bloombergu 31. jula navela da lokacija izbacuje oko 12.000 kubnih metara prirodnog gasa dnevno.

Buzachi Neft, njegov izvođač radova na bušotini, Zaman Energo Ltd, nekoliko drugih kompanija i ministarstvo za vanredne situacije udružuju napore da zatvore curenje.

Radnici buše dve usmerene bušotine za koje se nadaju da mogu da preusmere gas na kontrolisane baklje, saopštila je firma Buzachi Neft. Postoje i planovi da se izduvavanje poplavi vodom kako bi se zaustavio protok gasa i omogućio radnicima da ga zapečate. Taj posao će biti obavljen ovog meseca i očekuje se da će biti završen do 1. septembra, dodaje se.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar