.webp){kind=icon}
Najvrednijoj kriptovaluti se predviđa rast, kamatnim stopama usporavanje, a prirodi oko nas... Pa, videćemo. Donosimo vam pet stvari koje treba da znate ovog jutra.
Bitcoin na 50.000 dolara
Ovogodišnji oporavak kripta ohrabrio je investitore, a rast koji beleži najvredniji novčić čini se da je samo početak. Vrednost bitcoina bi mogla da premaši 50.000 dolara sledeće godine zahvaljujući procesu poznatom kao prepolovljenje (engl. halving ili halvening), koji ograničava ponudu novih novčića.
Prepolovljenje ima potencijal da izazove napredak od najmanje 78 odsto, prema ocenama Bloomberg Intelligencea i Matrixporta.
Markus Thielen, šef istraživanja u Matrixportu, naveo je u nedavnoj belešci da će bitcoin dostići čak 65.623 dolara do aprila 2024, što je više od dvostruko veće vrednosti koju sada ima.
Kamate se bliže vrhuncu
Kreatori politike Evropske centralne banke morali bi da budu oprezni u sledećim odlukama o kamatnim stopama, rekao je član Upravnog veća Yannis Stournaras. Dodao je da će se svaka odluka bazirati na podacima "upravo zato što smo blizu gornje granice, blizu maksimalnog povećanja".
S druge strane okeana, predstavnici američkih Federalnih rezervi mogli bi da sledeći put podignu stope za četvrtinu procentnog poena, ali istovremeno nagoveštavaju i potencijalno zaustavljanje najoštrijeg monetarnog zatezanja u poslednjih nekoliko decenija.
"Mnogo smo bliže kraju puta monetarnog stezanja nego početku", izjavila je u četvrtak predsednica Feda u Klivlendu Loretta Mester. "Koliko je daljeg pooštravanja potrebno zavisiće od privrede i finansijskih kretanja, te od napretka na polju konačnih ciljeva naše monetarne politike."
Da li smo spremni za požare i suše?
Najnovija procena Evropske unije o klimi, koju je nedavno objavila Služba za klimatske promene Copernicus, pokazuje da se naučnici i politički zvaničnici pripremaju da se prilagode životu na toplijoj planeti.
Vrelo, sušno vreme znači smanjenu žetvu koja povećava nesigurnost u vezi sa snabdevanjem hranom, a nivoi reka su toliko niski da ometaju transport i zatvaraju elektrane. Francuska već nameće mere uštede energije, a Evropska komisija takođe razmatra više načina da očuva vodne resurse koji se naglo smanjuju.
"Mi se zaista krećemo ka nepoznatoj teritoriji, gde će nam naše kolektivno iskustvo biti manje korisno nego što je bilo pre nekoliko decenija", rekao je Carlo Buontempo, direktor programa Copernicus.
Iz Sudana evakuisano 11 državljana Srbije
Situacija u Sudanu, posle izbijanja sukoba pre desetak dana, i dalje je daleko od dobre. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije započelo je u nedelju evakuaciju naših državljana iz Kartuma, sudanske prestonice. Prebačeno je, kako su saopštili, 11 osoba.
Procenjuje se da je najmanje 413 ljudi poginulo u borbama u toj afričkoj zemlji, dok je 3.551 osoba ranjena, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Sledi...
U Beogradu će se u devet sati u Palati "Srbija" održati sednica Socijalno-ekonomskog saveta, a najavljeno je da će skupu prisustvovati premijerka Ana Brnabić.
Otprilike u isto vreme (9.15), hotel "Metropol" biće mesto konferencije Američke privredne komore u Srbiji "Regionalna ekonomska saradnja - Otvoreni Balkan: šta privreda može da očekuje?". Govoriće ministar trgovine Tomislav Momirović, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i američki ambasador Christopher Hill.
U kancelariji Svetske banke u 10 sati će biti prezentovan njihov izveštaj o stanju privrede u regionu Zapadnog Balkana. Govoriće direktor kancelarije Svetske banke Nicola Pontara.
Takođe, na događajima u ponedeljak oglasiće se i članovi Upravnog saveta Evropske centralne banke Boris Vujčić i François Villeroy de Galhau.
