Proteklih sedam dana zaokruženo je još jednim, 12. povećanjem kamatne stope u Srbiji, kao i srpskim Davosom, tj. Kopaonik biznis forumom, gde se skupila elita biznisa u državi kako bi održali niz formalnih i neformalnih sastanaka i govorili o najaktuelnijim temama današnjice pred poslovnom zajednicom – o inflaciji, digitalizaciji, IT industriji, odgovornom poslovanju i mnogim drugim pitanjima.
Monetarna politika ipak je dobila najviše pažnje jer je Narodna banka Srbije (NBS) povećala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto u četvrtak posle govora guvernerke Jorgovanke Tabaković, koja je izjavila na Kopaoniku da će se inflacija u Srbiji prepoloviti do kraja ove kalendarske godine. Potez NBS od četvrtka u skladu je i sa preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), odakle je u toku nedelje stigla poruka da Srbija treba dodatno da poveća stope kako bi se izborila sa ogromnom inflacijom koja traje mesecima. U januaru rast potrošačkih cena iznosio je 15,8 odsto.
EPS protiv Fiskalnog saveta
Predsednik fiskalnog saveta Pavle Petrović upozorio je da inflacija u Srbiji nije isključivo uvoznog porekla i da oko trećina inflacije potiče iz domaćih izvora, što je između pet i šest odsto.
U proteklih sedam dana izvestili smo i o tome kako je deficit Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni bio 18,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, a to je najviše od 2008. godine. Prošlu godinu Srbija je završila sa deficitom od 3,1 odsto.
I dok su ministar finansija Siniša Mali i guverner Tabaković hvalili odgovore fiskalnih i monetarnih institucija na svetsku krizu, Elektroprivreda Srbije ušla je u klinč sa Fiskalnim savetom pošto je Petrović na Kopaonik biznis forumu rekao da EPS loše posluje i da je prošle godine koštao državu 500-600 miliona evra. Direktor EPS-a Miroslav Tomašević je na te komentare odgovorio u otvorenom pismu u kom je rekao da Fiskalni savet ima zastarele podatke i da se poslovanje EPS-a oporavlja.
Govorilo se i o spoljnoj trgovini i investicijama te je premijerka Ana Brnabić rekla da Srbija radi na bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini sa Kinom, Egiptom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a nemačka kompanija Profine Energy najavila je da će uložiti dve milijarde evra u solarnu energiju u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
IT i banke u fokusu
IT kompanije opet su bile u žiži pošto su podaci Inicijative „Digitalna Srbija“ pokazali da većina srpskih startapova očekuje rast veći od 50 odsto 2023. i otvaranje 3.000 novih radnih mesta. Naravno, ne možemo da zaboravimo da su u svetu (a delom i u Srbiji) več počela otpuštanja u IT-u, ali Aleksandar Bijelić, izvršni direktor u MVP Workshop Studiju, rekao je za Bloomberg Adriju na Kopaonik biznis forumu da ti otkazi mogu pružiti nove prilike industriji jer će neki vrlo kvalifikovani ljudi poželeti da osnuju svoje firme.
U proteklih sedam dana bili smo svedoci i toga da jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, osnivač MK grupe Miodrag Kostić, širi svoj uticaj na bankarski sektor pošto je njegova AIK banka najavila kupovinu Eurobank Direktne za 280 miliona evra, čime je srpsko tržište ostalo bez grčkih banaka.
A šta se dešava u Evropi i SAD?
U Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama investitori su posmatrali komentare o inflaciji i mogućem rastu kamatnih stopa dok je predsednik Feda Jerome Powell svedočio u Kongresu, gde je, između ostalog, rekao da će prema podacima odlučiti da li će Fed opet ubrzati povećavanje referentne kamatne stope, koja je dostigla 4,75 odsto.
Situacija na tržištu nekretnina u SAD pokazala je da Amerikancima treba više novca nego ranije da bi kupili prvu kuću, a i tržište luksuznih nekretnina prati ovaj trend pošto je Njujork prestigao London po ceni kvadrata luksuznih stanova.
Ne smemo zaboraviti ni na političke tenzije. U SAD predsednik Joe Biden rekao je da planira uvođenje pomoći za proizvođače čipova, ali da će podsticaji vredni 39 milijarde dolara zavisiti od toga u koje druge zemlje oni ulažu (čitajte: da li ulažu u Kinu).
I dok se SAD muči u trgovinskom ratu sa Kinom, iako se taj izraz ređe upotrebljava od kada su demokrate na vlasti, Evropa vodi bitku za elektrifikaciju voznog parka (u čemu je Kina takođe veliki rival).
Ove nedelje, ta borba doživela je poraz pošto je EU odložila zabranu prodaje automobila na benzin i dizel. Međutim, iz auto-industrije, opterećene borbom za litijum i ostale sirovine za baterije, došla je i vest iz Nissana, koji je najavio da će uspeti da proizvede i do 30 odsto jeftinije hibride (jer ih u Japanu više nego u EU mnogi vide kao prelazno rešenje ka električnim vozilima).
Međutim, prema procenama analitičara Bloomberg Adrije, neće biti tako lako prodati ni kupiti automobile u narednom periodu jer su previše skupi.
Srećan Osmi mart
I ne, nismo zaboravili. Ove nedelje obeležili smo i Međunarodni dan žena, Osmi mart, a pored znakova pažnje, bilo nam je važno da sa vama podelimo i sledeće priče o ženama u biznisu. O nejednakosti moramo pričati stalno, a ne samo jedan dan:
- Nejednakost polova nas košta 7 biliona dolara godišnje
- Raste jaz između plata neudatih žena i muškaraca
- Rad od kuće pomaže ženama da dođu do najviših pozicija: Stellantis