Norveški suvereni fond od 1,2 biliona dolara zahtevaće od kompanija u koje investira da najkasnije do 2050. godine dostignu nulte neto emisije gasova sa efektom staklene bašte, čime bi se priključili brojnim svetskim investitorima koji postavljaju slični cilj kako bi izbegli finansijski rizik od “odložene tranzicije”.
Samo je 10 odsto kompanija postavilo cilj nulte neto emisije do 2050. godine, iako su mnogi prihvatili postavljanje novih ciljeva za smanjenje emisija, napisali su u kolumni u novinama Dagens Naeringsliv, Nicolai Tangen, generalni direktor fonda Norges Bank Investment Management, i Carine Smith Ihenacho, glavna službenica za usklađenje sa zakonskom regulativom.
Fond će zahtevati da kompanije dostignu taj cilj kroz postavljanje "ostvarljivih" planova u međuvremenu, kako bi smanjili emisije opsega 1, 2 i 3, rečeno je iz fonda u utorak, u okviru plana za borbu protiv klimatskih promena. U kolumni je rečeno da će se to prvo odnositi na kompanije koje su odgovorne za najviše emisija, a da dezinvesticije takođe dolaze u obzir.
“Prodaja kompanija ne rešava klimatsku krizu“, napisali su Tangen i Smith Ihenacho. “Međutim, mi ćemo razmotriti tu opciju kod onih kompanija koje najviše zagađuju i koje nemaju jasne planove za borbu protiv klimatskih promena.“
Norveški ministar finansija je ranije ove godine izjavio da želi da se najveći svetski suvereni fond potrudi da kompanije u koje investira usklade svoje aktivnosti tako da njihov cilj bude u skladu sa globalnim ciljem neto nultih emisija.
Fond će promeniti način poslovanja sa kompanijama tako što će proveriti njihove kratkoročne i srednjoročne ciljeve za borbu protiv klimatskih promena, plan za dostizanje neto nultih emisija do 2050. godine, planove za tranziciju i učinak kompanija, rečeno je u utorak.
“Naš plan je da do 2025. godine posedujemo sveobuhvatan sistem za merenje izloženosti klimatskim rizicima, kao i njihovom potencijalnom praćenju”, saopšteno je iz fonda.
Fond želi da “znatno veći“ deo svojih kompanija postavi cilj dostizanja neto nultih emisija do 2025. godine, što se prvenstveno odnosi na kompanije sa velikim emisijama. Očekuje da će sve kompanije u portfoliju postaviti slične ciljeve do 2040. godine.