Cene celulozne kaše (engl. pulp), osnovne sirovine za proizvodnju papira, nalaze se na rekordnim nivoima zbog neočekivano jake potražnje iz Kine, koja je zaslužna za 40 odsto svetske potražnje, kao i zbog povećane potražnje iz Evrope. Uz to, štrajk u Finskoj, jednom od najvećih proizvođača drva i celulozne kaše, kao i poplave u Južnoj Americi naterali su proizvođače na znatno povećanje cena.
Cena NBSK tipa kaše (engl. Northern Bleached Softwood Kraft) tako je u Evropi od početka godine porasla za oko 30 odsto na 1.680 dolara po toni, dok je cena BHKP kaše (engl. Bleached Hardwood Kraft Pulp) u Evropi porasla za čak 40 odsto na 1.500 dolara za tonu. Međutim, zahvaljujući novim proizvodnim kapacitetima i padu potražnje iz Kine u ostatku godine očekujemo pad cena.
Kapacitet globalnog tržišta celulozne kaše je oko 70 miliona tona, od čega je 60 odsto kaša od listopadnog drveća, a ostalo od četinarskog drveća. Prema objavama najvećih proizvođača, poput najvećeg svetskog dobavljača Suzana, zaslužnog za oko deset odsto globalne proizvodnje, do kraja godine bi u pogonu trebalo biti dodatnih 10 odsto kapaciteta, a to će povećati ponudu na svetskom tržištu.
Potražnja iz Kine snižena je za 20 odsto u prvih pet meseci ove godine u odnosu na poslednjih pet meseci prošle zahvaljujući rastu baze – prošle godine su sagrađeni novi kapaciteti za papir, kartone i upijajuće papire. Međutim, očekuje se da će kinesko tržište i dalje biti stabilno, sa porastom potražnje za listopadnim drvetom, a padom za četinare, što će stvarati pritisak na cene celulozne kaše, s obzirom na to da je Kina najveći potrošač.
Kad su u pitanju troškovi, oko 80 odsto troškova u proizvodnji celulozne kaše odlazi na energiju, drvnu masu i hemikalije. Ukupno, oko 40 odsto proizvodnog troška je drvo. Cena drvne mase na američkom tržištu pala je od početka godine za 20 odsto, dok je cena prirodnog gasa u padu nakon što je u junu dostigla maksimum.
Hemikalije čine oko 20 odsto proizvodnog troška, a njihove cene, poput natrijum hidroksida koji se često koristi pri izbeljivanju, padaju. Međutim, cena hlora, druge hemikalije za izbeljivanje, nalazi se na istorijskom maksimumu uz istovremeni blagi pad u ovoj godini.
Očekujemo postepeni pad cena celulozne kaše sa sadašnjih nivoa za barem deset odsto do kraja godine, a to bi smanjilo pritisak na troškove proizvođača papirnih i njima srodnih proizvoda, higijenskih proizvoda i upijajućih papira. Glavni razlozi za ovakva očekivanja su:
1) Pad potražnje iz Kine
Pad kineske potražnje za celuloznom kašom leži iza pada cene terminskih ugovora na berzi u Šangaju za 13 odsto u odnosu na ovogodišnji maksimum, na sadašnjih 5.700 juana po toni. Pad potražnje vidljiv je i iz podataka o kineskom uvozu koji pokazuju 11 odsto manji uvoz celulozne kaše u maju u odnosu na isti mesec prošle godine.
2) Dodatni proizvodni kapaciteti
Brazilski proizvođač celulozne kaše Suzano odložio je otvaranje nove fabrike za jul, što će dodatno povećati sadašnju globalnu proizvodnju za 3,6 odsto. S druge strane, prema planovima Arauca (petog po veličini proizvođača kaše u svetu), dodatnih 2,5 miliona tona kapaciteta trebalo bi stići do 2028. godine. Kineski Liansheng je počeo probnu proizvodnju sa novim kapacitetom od dodatnih miliona tona.
3) Pad ulaznih troškova proizvodnje
Proizvodnja celulozne kaše znatno zavisi od globalnih kretanja cena energenata, posebno nafta. Smirivanje geopolitičke situacije i stabilizacija cena sirove nafte idu u smeru smirivanja pritiska na ulazne troškove proizvodnje, poput cena prirodnog gasa i hemikalija, koji su direktno u vezi s cenom nafte i bili su izraženiji prethodnih meseci. Uz to, povoljan uticaj ima i pad cene drvne mase. Ipak, i dalje je prisutan pritisak radničkih sindikata u vezi sa troškovima rada. Na primer, trošak zaposlenih u Suzanu predstavlja 6,3 odsto ukupnog troška proizvodnje.
Jedan od znakova da bi cene celulozne kaše mogle sporije da padaju jeste nizak nivo zaliha u evropskim lukama. U prvih pet meseci ove godine zaliha kaše u lukama je bila za 28 odsto niža nego godinu ranije, što je dodatno stvorilo pritisak na globalne cene kaše. Ovo smanjenje zaliha može se pripisati štrajku u finskoj drvnoj i papirnoj industriji, zbog čega je došlo do bitnih poremećaja tokom marta i aprila. Međutim, pozitivno rešenje štrajka i naknadni rast zaliha od pet odsto nagoveštavaju da smo verovatno dostigli maksimum u cenama celulozne kaše.
