U toku svakog velikog sukoba prirodno je da određene podudarnosti mogu izazvati formiranje alternativnih pogleda na događaje koji se brzo smenjuju. Jednostavnije rečeno, ne treba da čudi da takvi pojmovi-okidači kao što su „ukrajinski avion“, „prevoz naoružanja“, „poleteo iz Srbije“ i „srušio se“ na prvi mah čine jednostavan narativ koji direktno navodi na misao da Republika Srbija doprema Ukrajini oružje u trenutku kada se bliži tačka vrhunca rusko-ukrajinskog rata (najverovatnije u avgustu), barem što se ove ratne godine tiče.
Detalji u pozadini ovog narativa, međutim, grade sasvim drugačiju priču. Da bismo razumeli šta se najverovatnije zaista desilo, moramo uzeti u obzir više strana: srpsku (odakle je avion poleteo sa naoružanjem koje je prevozio), ukrajinsku (gde je registrovana privatna avio-kompanija čiji se avion srušio), rusku (čija reakcija ili odsustvo iste je bitan pokazatelj da se ne radi o prodaji srpskog oružja Ukrajini), zapadnu (odakle takođe ne dolaze bitne reakcije, što uključuje i komentare grčke strane, gde se pad aviona dogodio) i bangladeški (što je bila krajnja destinacija aviona sa naoružanjem).
Dve konkretne činjenice pre svega
Pre nego što analiziramo odgovore četiri strane koji zajedno jasno potvrđuju narativ da Srbija ovim avionom nije izvozila naoružanje u Ukrajinu, treba napomenuti dve konkretne činjenice o ovom letu.
Prva činjenica – let pod oznakom MEM3032 iz Niša za glavni grad Jordana, Aman, uredno je praćen od strane internet platforme Flightradar24, koja predstavlja otvoreni izvor informacija o svim zvanično registrovanim letovima i avionima koji lete sa uključenim transponderom (uređajem koji prijavljuje lokaciju aviona). Po podacima ove platforme, avion ukrajinske kompanije Meridian leteo je iz Niša prema istočnom Mediteranu, a već je dostigao Egejsko more pre nego što se zbog kvara na motoru okrenuo kako bi prinudno sleteo u Kavalu u severnoj Grčkoj. Iz Niša je poleteo u 18.36 (UTC), a problem je prijavio u 19.29 (UTC). Avion nije leteo put Ukrajine, niti put neke od zemalja koje bi mogle da budu logističko čvorište za prevoz naoružanja u Ukrajinu. Leteo je put Bliskog istoka, kao što je i navedeno u zvaničnim podacima.
Bloomberg
Druga činjenica – konkretni ukrajinski avion koji se srušio je marke Antonov An-12BK sa konstruktorskom oznakom (MSN) 01347701, a prvi let je obavio 15. februara 1971. godine u Sovjetskom Savezu. Dakle, avion koji se srušio ima registrovano vreme korišćenja od 51 godine i pet meseci, a promenio je ukupno osam vlasnika od kada ga je sovjetski Aeroflot prvi put uvrstio u svoju flotu (korišćen je u Bugarskoj, Rusiji, Kazahstanu, Poljskoj i Ukrajini). Dalje, vidimo da ovaj avion nikada nije bio korišćen od strane nijedne armije na svetu, niti je korišćen u vojne svrhe, to je civilni transportni avion (dostupne su čak fotografije ovog konkretnog aviona iz 1977. godine iz pariskog aerodroma Orli sa oznakama sovjetskog Aeroflota, gde se jasno vidi da nije u pitanju avion sovjetske armije). Prethodni vlasnik aviona koji se srušio u Grčkoj je poljska Grodno Aviakompania, čiji se drugi teretni avion iste marke – Antonov An-12BK srušio u Rusiji, 3. novembra 2021. godine, prevozeći prehrambene proizvode i drugu potrošnu robu.
Ove dve činjenice bi bile dovoljne da se sve objasni da u toku nije rat i da sumnja ne teče dublje, pa zato treba preći na kontekstnu analizu.
Ostale činjenice
Srpska strana je jasno izložila svoj stav – srpska privatna firma Valir doo je prodala trenažne mine za minobacače armiji Bangladeša uz sve potrebne dozvole Republike Srbije i naručioca robe. Novinari više domaćih medija sproveli su istraživanja o pomenutoj firmi, ona su zanimljiva i svedoče o munjevitom usponu kompanije Valir u rekordnom roku od dve godine. Ta istraživanja su bitna, ali pre svega upućuju na zabrinjavajuće stanje državnog sektora u domenu privrede, pa i u vojnoj industriji, ali ne inkriminišu firmu Valir ili bilo kog zvaničnika Republike Srbije u trgovini naoružanjem sa Ukrajinom dok traje rusko-ukrajinski rat.
Ukrajinska strana je takođe zvanično opovrgla navode da je naoružanje koje je prevozio avion ukrajinske kompanije bilo namenjeno toj zemlji. Portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko iste noći je izdao saopštenje u kome je potvrdio pogibiju osmorice članova posade ukrajinskog komercijalnog aviona i potvrdio tvrdnje srpske strane da je pomenuti avion kao krajnju destinaciju imao Bangladeš, sa stanicom u Jordanu, a ne Ukrajinu. Kao preliminarni uzrok pada aviona naveo je prekid rada jednog od motora, to jest tehničku neispravnost. Direktor ukrajinske firme Meridian, koja je vlasnik aviona, potvrdio je navode srpske i ukrajinske strane i dodao da se isključuje terorizam kao uzrok pada aviona.
Bloomberg
Zapadni mejnstrim mediji nisu izašli ni sa kakvim tvrdnjama koje bi protivrečile izjavama srpske i ukrajinske strane. Izvori američkog CNN-a iz redova grčkih avio-kontrolora u noći nesreće 17. jula potvrdili su da je avion leteo za Jordan preko njihove teritorije i da je prevozio opasan teret, to jest naoružanje. Zapadni zvaničnici nisu ni komentarisali dati slučaj, budući da nisu ni na kakav način u njemu imali udela, pa zašto bi i davali zvanična objašnjenja.
Kako su propratili ruski mediji?
Ruski mediji su propratili slučaj, ali nijedan mejnstrim medij nije optužio Srbiju za trgovinu oružjem sa Ukrajinom u ovom trenutku. Odsustvo bilo kakve negativne reakcije zvaničnog Kremlja samo je još jedna potvrda da naoružanje nije bilo prevoženo u Ukrajinu, jer je teško zamisliti scenario u kome Srbija ne biva ucenjena energentima od strane zvanične Moskve, a da pritom Ukrajini prodaje artiljerijsku municiju kalibra 152 mm za naoružanje sovjetske proizvodnje. Ne treba ni puno mesta trošiti na objašnjenje da bi trgovina naoružanjem sa Ukrajinom za srpsko-ruske odnose bila znatno pogubnija nego da Beograd uvede neke simbolične sankcije Rusiji, koju ova država već ne bi ni osetila.
Na kraju, zvaničnici Bangladeša su potvrdili da je teret koji je prevozio bio namenjen njihovoj armiji. Armija Bangladeša odista raspolaže sa 95 primeraka minobacača UB M52 koji su svojevremeno proizvedeni u Srbiji, koja je tada bila u sastavu SFR Jugoslavije, tako da nije čudno da naručuje trenažne mine za njih. Vojna saradnja Srbije i Bangladeša nastavljena je i u 21. veku, nabavkom lakih oklopnih vozila BOV M11 i samohodnih haubica Nora B-52 srpske proizvodnje. Francuski informativni kanal "France 24" preneo je potvrdu bangladeške armije o narudžbini naoružanja, konkretno trenažnih mina, iz Srbije, te da je sav teret osiguran u slučajnu havarije.
Sve u svemu, ne postoji nijedna činjenica koja bi upućivala na to da Srbija prodaje oružje Ukrajini. U tom pogledu, raznorazni skandali na domaćoj političkoj sceni koji se na društvenim mrežama navode kao način da se odvuče pažnja od srušenog aviona ne predstavljaju takvu činjenicu, već spekulaciju koja se bazira na uverenosti onih koji takve teorije šire da je dati avion prevozio naoružanje u Ukrajinu, pa da nešto treba skrivati.
Ovaj komentar nužno ne odražava mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.
.webp){kind=icon}
