Prljava istorija Bitcoina nudi lekciju za AI

Rastuće interesovanje za sisteme veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) dodatno će opteretiti svetske električne mreže, sa potencijalom da se takmiče sa ogromnom potrošnjom energije koju beleži Bitcoin. Srećom, vodeća kriptovaluta nam je pokazala način da ublažimo takav uticaj.

Udvostručenje prihoda od poslovanja povezanog s platformom za data centar u Nvidia Corp. u najnovijem kvartalu pokazuje da potražnja za generativnim aplikacijama kao što je ChatGPT još nije dostigla svoj vrhunac. Američki proizvođač čipova je ključni dobavljač lopata u ovoj zlatnoj groznici AI-a, ali ti procesori nisu jeftini, niti se brzo prave. Njegov najnoviji vodeći GH200 Grace Hopper Superchip, koji je veličine razglednice, troši do 1.000 vati - što je ekvivalentno prenosivom grejaču.

Iako će se većina kupaca odlučiti za nešto manje fensi od Superchipa, oni ih kupuju na veliko kako bi se povezali u masivni AI server i tu se zaista javlja glad za strujom. Jedna studija objavljena prošle godine bavila se potrošnjom energije koja je potrebna da obuči jedan veliki jezički model koji se koristi za izlaz teksta na više jezika.

BLOOM startapa HuggingFace izvukao je 176 milijardi parametara iz 1,6 terabajta podataka. Prema autorima studije, skupu od 384 Nvidijinih grafička procesora A100 - GPU-ova (engl. graphics processing unit - grafička procesorska jedinica) - bilo je potrebno više od 118 dana da obrade podatke. Potrošnja električne energije usled rada tolikog broja GPU-ova tako dugo je verovatno stvorila 24,7 tona ugljen-dioksida, procenili su. Ali stvarni trošak se udvostručuje na 50,5 tona kada se uzmu u obzir mrežne veze i vreme mirovanja celog sistema.

Čak i tada, obuka modela je samo početak. Prema proceni kompanije Amazon.com Inc., koja vodi sopstvene AI servere, 90 odsto troškova za pokretanje veštačke inteligencije dolazi u sledećoj fazi kada korisnici pitaju model da bi dobili rezultate - kao što je, recimo, traženje recepta za čokoladne kolače od ChatGPT-ja. Potrošnja energije od implementacije podataka, koja se zove inferenciranje, teško je izračunati, ali se veruje da je otprilike 10 puta veća od one potrebne u prvoj fazi obuke - što znači 500 tona CO2. A jedan generativni AI upit može imati ugljenični otisak četiri puta veći od pretrage na Googleu, prema jednoj proceni.

Bloomberg

 

Masivno oslanjanje na energiju prilikom obrade podataka ugrađeno je u dizajn Bitcoinovog protokola i pomaže da se objasni zašto je zamah poluprovodnika i servera pokrenut širom sveta u nadi da će se kopati digitalno zlato. Tekuća studija na Univerzitetu u Kembridžu procenjuje da je Bitcoin odgovoran za 72,5 miliona tona ugljen-dioksida. Taj broj bi mogao biti čak tri miliona tona, ako bi svi "rudnici" bitcoina funkcionisali na hidroelektrični pogon. U poređenju sa rasipnošću kriptovalute, 500 tona ugljen-dioksida iz jedne runde obuke i primene izgleda kao ništa. Ipak, to je i dalje jednako vožnji od milion milja u automobilu na benzin ili 500 letova od Njujorka do Frankfurta.

Stvari su još u ranoj fazi. Najmanje desetak velikih tehnoloških kompanija žuri da napravi i primeni generativne AI proizvode, uključujući Amazon.com, Alphabet Inc., Microsoft Corp., OpenAI, Meta Platforms Inc., Baidu Inc., Tencent Holdings Ltd. i Alibaba Group Holding Ltd. Pošto su svi u trci da nadmaše jedni druge, neće sedeti skrštenih ruku kada model bude obučen; oni će nastaviti da kupuju procesore, koji su gladni snage, da analiziraju sve veće količine podataka. Kada to bude urađeno, oni će se takmičiti jedni sa drugima u serviranju rezultata potrošačima u obliku fakultetskih eseja, dipfejk video-zapisa i sintetičkih verzija muzike Pink Floyda.

Ulje na vatru dodaje činjenica da se trenutno većina treninga veštačke inteligencije pokreće na fosilna goriva. Ove farme servera su brzo proširene na postojećim lokacijama, često hiljadama milja daleko od hidroelektrana ili solarnih polja. Pošto je kašnjenje mreže problem kada se odgovara na internet zahteve, oni moraju da budu blizu krajnjeg korisnika, a ne hiljadama milja daleko.

Depositphotos

 

Ali Bitcoin je već utro put za AI industriju. Hladna klima sa dosta obnovljive energije postala je savršeno mesto za gradnju kripto-rudnika koji su gladni struje, pa su tako arktički vazduh i obilna toplotna energija Islanda ono što ovu zemlju čini idealnim izborom. Kina bi takođe mogla naći novu upotrebu za mnoge hidroelektrane koje su privukle rudarske platforme, ali koje su izgubile posao nakon što se Peking ostrvio na digitalnu valutu. Strani provajderi veštačke inteligencije, naravno, neće moći da se uključe, ali kineski tehnološki giganti imaju u vidu da im je takav resurs u blizini, dok im se potrebe za strujom povećavaju.

Postoji još jedna prednost zamene Bitcoina za AI na ovim farmama servera. Iako je kriptovaluta privukla brojne špekulante i milijarde dolara ulaganja, ipak nije uspela da doda mnogo vrednosti svetu. Generativna veštačka inteligencija nema taj problem; samo pitajte ChatGPT.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar